REM se priseća albuma „Monster“: 'Nismo želeli da postanemo majmun koji pleše'

Deveti album grupe REM, Monster, najzahtevnija je ploča ovog benda i najviše je od svih polarizovala publiku.

Kad se album pojavio 1994. godine, bend je bio na vrhuncu popularnosti, zahvaljujući akustičnoj lepoti i izrazitoj nežnosti njihove prethodne dve ploče: Out of Time i Automatic for the People.

Ali članovi grupe nisu mogli da se skrase. „Želeli smo da pobegnemo od toga ko smo", izjavio je gitarista Piter Bak. I zato su se ratosiljali starog zvuka uz pomoć arsenala gitara i pedala s efektima, snimivši jedan od najčudnijih rok albuma devedesetih.

Utopljen u mračnu distorziju, na albumu Monster pevač Majkl Stajp piše o ljudima koji su zlokobni, opsesivni i očajn. „I need a chance, a second chance, a third chance, a fourth chance", pevao je on u pesmi Strange Currencies, beznadežno pokušavajući da ubedi osobu u koju je zaljubljen.

Snimanje albuma našlo se u senci svađa unutar benda posle kojih se frontmen osetio povučeno i distancirano, dok su smrti njegovih prijatelja Rivera Feniksa i Kurta Kobejna neizbežno unele atmosferu mrtvačkog pokrova u samu muziku.

Ali ako je REM-ova novootkrivena žestina iznenadila ljubitelje koji su ih otkrili preko opčinjavajućih melodija u pesmama Losing My Religion i Everybody Hurts, njih to nije obeshrabrilo - bar ne ispočetka.

Monster je debitovao na mestu broj jedan i u SAD, i u Velikoj Britaniji, prodavši se u više od šest miliona primeraka. Ali vrlo brzo je postao stalni inventar prodavnica polovnih izdanja i odeljaka sa popustima, dok je jedan novinar prepričao svoju sedmogodišnju borbu da se reši neželjenog primerka albuma.

Poslednjih godina, međutim, album je doživeo renesansu među kritičarima; a producent Skot Lit se vratio originalnim masterima kako bi producirao novi miks albuma, izabravši nove vokalne verzija i raskrčivši (deo) buke, u želji da baci novo svetlo na bendovo najneshvaćenije remek-delo.

Pre nego što se deluks izdanje albuma nađe na policama, Majkl Stajp i basista Majk Mils seli su sa BBC-jem da se prisete snimanja čudovišta po imenu Monster.

https://www.youtube.com/watch?v=jWkMhCLkVOg

Piter Bak je rekao da ste na albumu Monster želeli da budete „drugačiji bend". Zbog čega?

Majk Mils: Primarna motivacija bila je turneja. Znali smo da ćemo ići na turneju prvi put posle pet godina i želeli smo da snimimo ploču koja će biti zabavna i relativno laka za sviranje uživo. Samo smo želeli da proizvodimo mnogo buke.

Kad ga pogledate 25 godina kasnije, da li je album postigao vaše ciljeve?

Majkl Stajp: Sviđa mi se. Znate, napravio bih nekoliko izmena. Tu su dve pesme za koje mislim da su preduge, ali bio je to prilično hrabar pokušaj da se ponovo pronađemo u tom vremenu i da uradimo nešto glasno, bezobrazno i pankerski. Zadovoljan sam njim.

Demo snimci na deluks izdanju su čistiji i direktniji od finalnih miksova. Kad ste odlučili da malo zaprljate sve?

Majk Mils: Držali smo se na par ploča etike koja je glasila: ako napišemo pesmu koja previše zvuči kao REM, onda ona otpada. Neki od tih demoa zvučali su suviše kao pesme REM-a i zato na kraju nisu završili na ploči.

Je li to bila teška odluka? Kladim se da je izdavačka kuća želela da se te pesme objave.

Majk Mils: Više i od toga, ni vi ne volite da se odričete dobrih pesama... A ja sam znao da su to dobre pesme. S druge strane, korišćenje tih pesama bi naškodilo našem vlastitom cilju, tako da smo ih bacili.

Majkl Stajp: Nismo želeli da postanemo majmun koji pleše. To nam nikako nije bilo u planu. Nismo želeli slavu, nismo želeli novac, želeli smo da budemo vitalni kreativni bend, a to je uticalo na sve naše odluke.

Kako je novi zvuk uticao na tekstove?

Majkl Stajp: Uvek sam reagovao na ono što mi momci daju i pokušao da podignem lestvicu. Kad bi mi dali nešto što je stvarno raskošno i šašavo, napisao bih Shiny Happy People ili Get Up. Kad bi mi dali nešto istinski mračno i tužno, napisao bih Country Feedback. Pokušavao sam, dakle, da odgovorim na muziku.

Istovremeno sam uzimao mnogo od bendova kao što su U2 i Nirvana, da budem sasvim iskren. Oni su se bavili rok muzikom i idejom rok muzike. Umesto da budu u njenom središtu, iskoračili bi unazad i gledali je sa drugačije pozicije. Svi smo smatrali da je to dobra pozicija za REM.

Na koje tekstove ste i dalje ponosni danas?

Majkl Stajp: Na većinu. Nikad ne pričam o pesmama koje ne volim, zato što je to možda nečija venčana pesma. Ali King of Comedy, možda sam mogao da ubacim malo više toga u nju i učinim je jačom.

Majk Mils: Sumnjam da je to bilo kome pesma za venčanje.

Majkl Stajp: Nadam se da nije [smeje se].

Pisali ste iz vizure žene u pesmi Tongue. Kako je to ispalo?

Majkl Stajp: Morao sam da se napregnem. Nikad ranije nisam pisao iz te perspektive i uopšte nije bilo lako. I bio je to veoma tužan lik, koji se našao u velikoj zamci i tužnom položaju.

Stih „Here I am, your last ditch lay" je posebno brutalan.

Majkl Stajp: Surov je. A opet, mislim da svi prepoznajemo to stanje ili da smo se nalazili u njemu.

https://www.youtube.com/watch?v=Kd5M17e7Wek

Većina pesama je završena u poslednji čas. Je li to bio napet period?

Majkl Stajp: Uvek je bilo tako. Momci su mi uvek isporučivali mnogo više materijala nego što sam ja mogao da napišem tekstova. Tekstovi su zaista teški. Pevanje je lako, melodije nisu problem ni za Majka ni za mene. Ali napisati tekstove i smisliti priču koja sve to obuhvata je mnogo posla. Nisam želeo da zabušavam.

Kad je Monster izašao 1994. godine, Njuzvik se zapitao šta treba da se desi se REM raspadne, a Majk je rekao „još jedan album".

Majk Mils: Stvarno sam to rekao?! Pa, neke ploče je teže snimiti nego druge.

Snimanje albuma je velika zabava, uzbudljivo je, ume da očara i zadovolji, ali to je ogroman posao i, u okviru benda, nemaju svi istu viziju. Plus, pokušavate da uradite nešto veoma teško, a to je da budete bolji nego što jeste. Sve vas to iscrpi i desilo nam se nekoliko stvari tokom snimanja ovog albuma koje nam je otežalo život.

Ne možete više da budete vesela duša dok snimate ploču i nosite se sa smrtnošću vlastitih prijatelja. Bilo je, dakle, mnogo spoticanja usput, znate, iskoristili smo ta osećanja i učinili ih delom ploče.

Let Me In, koju ste nazvala posmrtnim slovom za Kurta Kobejna, najočigledniji je primer. Na albumu, gitara je besna i katarzična, ali tokom godina, na koncertima, pesma je postala mirnija i kontemplativnija. Da li to odražava proces oplakivanja?

Majkl Stajp: Apsolutno. Bilo je to teško, katastrofalno vreme za sve nas. Ali pesma i način na koji je snimljena odražava tačno taj trenutak i kakav je osećaj bio imati nekog toliko bliskog ko je sebi oduzeo život. Bilo je to strašno.

Pre nego što je umro, planirali ste da pravite muziku zajedno, je li to istina?

Majkl Stajp: I da, i ne. Smislio sam mu projekat da pokušam da ga iščupam iz pakla u kom se nalazio. Znao sam da je mnogo cenio REM i mene, i dobio sam ideju za projekat. Napisao sam mu pismo, poslao mu kartu za avion, poslao kola do njegove kuće da ga pokupi i odveze na aerodrom. Dali smo sve od sebe da pokušamo da ga izvučemo iz mentalnog stanja u kom se nalazio, ali taj stepen bola je bio nedodirljiv.

https://www.youtube.com/watch?v=wZkw35wMLGA

Skot Lit je rekao da je želeo da remiksuje Monster zato što je energija albuma ostala „zakopana ispod gomile naslaganih slojeva". Da li se slažete?

Majk Mils: Kad se sad osvrnem, mislim da je njegov argument validan. Ne znam da li bi to bila bolja ploča da je nismo uradili tako. Bila bi veoma drugačija. Sviđa mi se većina njegovih remiksa, ne svi, ali nije u tome poenta. Oni nisu pravljeni da mene zadovolje.

Majkl Stajp: Radili smo ono što muzika i umetnost rade najbolje: reagovali na vremena. Produkcija te ploče je upravo ono ko smo bili u tom trenutku. Drago mi je da je Skot uradio remikse. Fascinantno mi je da čujem pesme tako sirove, ali ne verujem da bi to bilo dobro za REM u to vreme.

Vaš glas je mnogo istaknutiji u novim verzijama.

Majkl Stajp: Mnogo je glasniji i ima mnogo manje reverba, ali nemam ništa protiv. Veoma volim svoj glas.

Drugi disk deluks izdanja su uglavnom instrumentalne numere koje su bile demoi za Monster, ali nisu iskorišćene. Je li vam palo na pamet da bi neko mogao da se pojavi i iskoristi ih kao osnovu za nove pesme?

Majk Mils: Svakako su dobro došli da to urade, zato što bismo mi bili potpisani kao autori. Ali ako to urade, samo neka se postaraju da bude hit!

Posle objavljivanja albuma Monster, išli ste na turneju prvi put posle 1989. godine. Kako je bilo sresti se sa novom publikom koju ste stekli u prethodnih pet godina?

Majkl Stajp: Bilo je uzbudljivo. Mislim, bili smo na vrhuncu i bilo je zabavno imati treš, glamuroznu, otkačenu prezentaciju sa kojom ste izlazili na binu. Majk je prvi put nosio golišava odela, a mislim da je to prva ploča na kojoj sam ja bio ćelav. Dakle, bili smo jedna vrlo drugačija zverka.

Znam da turneja za REM nije opcija, ali uskoro vam izlazi solo materijal. Hoćete li ga izvoditi uživo?

Majkl Stajp: Ne. Nikako. Ne zanima me. Hvala što pitate.

Zar vam to ne nedostaje?

Majkl Stajp: Naravno da mi nedostaje. Ali sada sam druga osoba i to nije nešto što me zanima.

Zarada od vašeg singla, Your Capricious Soul, ide Pobuni protiv istrebljenja. Jeste li gledali proteste u Londonu?

Majkl Stajp: Zapravo jesam. Prošetao sam se po Trafalgar skveru sinoć i bilo je apsolutno uzbudljivo, ta energija i to ushićenje. Optimizam koji sam tamo osetio ne može ni sa čim da se poredi.

Boks set za dvadesetpetogodišnjicu od izlaska albuma Monster biće objavljen u petak, 1. novembar.

Pratite nas na Fejsbuku i Tweets by bbcnasrpskom . Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]