BBC News na srpskom
Rak grlića materice: Zašto više od 90 odsto žena u Srbiji ne ide preventivno kod ginekologa

18:57, 13. 5. 2019.

Rak grlića materice: Zašto više od 90 odsto žena u Srbiji ne ide preventivno kod ginekologa

ilustracija ginekološkog pregleda — Više od 90 odsto žena u Srbiji ne ide redovno ginekologu

Dragana Stojković ima 34 godine i redovno - jednom godišnje - ide na ginekološki pregled.

„Zdravlje reproduktivnih organa je vrlo važno, idem redovno i onda ne razmišljam da nešto može da mi se desi", priča Dragana za BBC na srpskom.

Ona pripada zabrinjavajuće maloj grupi žena koje idu na preventivne preglede.

Njih obavlja tek tri do osam odsto žena, kaže za BBC na srpskom Bojana Milošević, nacionalna koordinatorka Kancelarije za skrining raka u Institutu za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut".

„Većina žena ode na pregled tek kada oseti neku tegobu - a to često bude kasno", kaže Milošević.

Bitku sa rakom grlića materice prošle godine u Srbiji izgubila je 551 žena.

Istovremeno je dijagnostikovano 1.327 novih slučajeva tog malignog oboljenja - koje je, ukoliko se na vreme ustanovi - izlečivo.

To „na vreme" je i do 10 godina - pošto period od prvih promena na ćelijama do nastanka maligniteta traje između osam godina i jedne decenije.

Zbog neredovnih pregleda stope smrtnosti i obolevanja od ove bolesti su u Srbiji i dalje visoke, među najvišima u Evropi iako, prema rečima Bojane Milošević, ovo oboljenje može da bude iskorenjeno.

„Zna se da ga uzrokuje humani papiloma virus, zna se kako se prenosi, moguće je preduprediti ga na vreme, a postoji i vakcina.

„Bolest je u nekim zemljama gotovo iskorenjena, a u Srbiji je i dalje u vrhu uzročnika smrtnosti", kaže Milošević.

Rak grlića materice činio je 14,5 odsto svih novih dijagnostikovanih malignih oboljenja u Srbiji prošle godine. Od neke vrste raka prošle godine u Srbiji obolelo je 47.960 osoba.

Kod žena je on jedan od najčešćih karcinoma i četvrti uzrok smrtnosti od raka, podaci su Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut".

Karcinom grlića materice je izlečiv, ukoliko se otkrije u ranoj fazi - Papanikolau testom.

Test je otkrio naučnik Jorgos Papanikolau 1920-tih godina prošlog veka, a primenjuje se od 1960-tih.

Ovaj naučnik, kome mnoge žene na planeti mogu da zahvale što im je na neki način sačuvao život, rođen je pre tačno 136 godina.

Otkrivanje na vreme - sigurno izlečenje

U toku kratkog i bezbolnog ginekološkog pregleda sa površine grlića materice uzima se bris koji se potom šalje u laboratoriju. Tamo se analizira pod mikroskopom u potrazi za ćelijama koje su izmenjene.

Poznat i kao Pap test, prvi put treba da se uradi godinu do dve posle stupanja u seksualne odnose, kaže za BBC na srpskom Svetlana Spremović Rađenović, načelnica odeljenja ginekološke endokrinologije Klinike za ginekologiju i akušerstvo Kliničkog centra Srbije.

„Neredovni ginekološki pregledi glavni su razlog za visoku stopu obolevanja i smrtnosti od ove bolesti u Srbiji", kaže Spremović Rađenović.

Odlazak ginekologu nije navika žena u Srbiji, tvrdi ona, a tome i prilog idu i podaci „Batuta".

„Veoma je važno da žene obavljaju redovne preglede. Papanikolau test spada u domen preventivne medicine i prvi je i osnovni skrining.

„Njime može da se utvrdi da li su na grliću nastale neke promene i ukoliko ih ima, rade se dodatni pregledi", kaže.

Prvi Papanikolau test treba uraditi godinu do dve posle prvog seksualnog odnosa i ponavljati ga redovno u zavisnosti od toga kakav je nalaz.

„Ako je sve kako treba, kontrole su na godinu dana, dok drugačiji nalazi zahtevaju češće kontrole", kaže dr Spremović Rađenović.

Papanikolau testom moguće je utvrditi ranu fazu nastanka karcinoma.

„Rana faza nije rak, već faza atipije - otkrivanje da postoji mogućnost da nastane malignitet.

„Ne postaju sve atipije maligniteti", objašnjava.

Ta rana faza - od ulaska virusa u organizam do nastanka maligniteta - traje od osam do deset godina i prema rečima Bojane Milošević, u toj fazi bolest je stopostotno izlečiva.

Kada se otkriju promene u ranoj fazi, sve je moguće završiti blagom intervencijom koja ne zahteva operaciju i ležanje u bolnici.

„U tom slučaju se samo skinu promene sa grlića. Kada nastane malignitet, pacijentkinje se operišu, uklanjaju im se organi zahvaćeni bolešću", priča Spremović Rađenović.

U ranoj fazi, koja traje i čitavu deceniju, često nema nikakvih simptoma oboljenja, pa su žene koje ne idu redovno kod ginekologa u opasnosti. Prvi znaci bolesti često nastaju kada je već kasno za izlečenje.

Organizovani skrining pregledi

Usled alarmantnih podataka o tome da je rak grlića materice jedan od glavnih uzročnika smrti među ženam kada je o karcinomu reč i činjenice da oko 95 odsto žena ne ide na preventivne preglede 2012. godine pokrenuti su organizovani skrining pregledi.

„Obavljaju se u 17 domova zdravlja i žene se direktno pozivaju da dođu na njih. Time je obuhvaćena trećina žena u Srbiji i dosadašnji podaci pokazuju da se na ovakve pozive većina njih odaziva", kaže Bojana Milošević, koordinatorka ovog programa.

Ipak, još dve trećine žena i 143 doma zdravlja nisu obuhvaćeni takvim skrininzima. Njima su na raspolaganju redovni preventivni pregledi.

Broj jedan u regionu

Srbija je prva u regionu po broju novootkrivenih slučajeva obolevanja od raka grlića materice sa 1.327 novih dijagnoza tokom 2018. godine, pokazuju podaci Međunarodne agencije za istraživanje raka.

Slede BiH sa 556, Hrvatska sa 266, Makedonija sa 151 novim slučajem, zatim Albanija sa 134 i Crna Gora sa 54 nova otkrivena slučaja oboljenja.

Humani papiloma virus

Humani papiloma virus (HPV) je glavni uzročnik nastanka raka grlića materice.

Postoji više od sto tipova ovog virusa.

Mnogi će se tokom života inficirati HPV virusom bez štetnih posledica.

U najvećem broju slučajeva neće biti simptoma, a infekcija će proći sama od sebe. Ipak, u nekim slučajevima infekcija je uporna i može da dovede do bolesti grlića materice.

Mnoge zemlje uvele su obaveznu vakcinu od ovog virusa.

devojka dobija vakcinu — Vakcinacija od HPV-a je u Srbiji i dalje preporučena, a ne obavezna

Vakcinacija je moguća i u Srbiji, ali nije obavezna.

„Vakcina od HPV-a pripada grupi preporučenih vakcina, što znači da je plaćaju roditelji, a ne država. Zato su procenti dece koja je primaju mali", kaže Milošević.

Nedavno istraživanje pokazalo je da je, na primer, vakcinacija HPV vakcinom u Škotskoj dovela do „dramatičnog" pada bolesti grlića materice, a kako kaže Milošević, zahvaljujući vakcini bolest je gotovo iskorenjena i u Australiji.

„Iako smo očekivali da bi ova vakcina mogla da postane obavezna i kod nas, to je izgleda ipak trenutno skupo za dražavu i ima važnijih stvari u koje ulaže", priča Milošević.

Osim raka grlića materice, HPV virus izaziva i karcinom završnog dela debelog creva (90 odsto slučajeva), 71 odsto slučajeva raka genitalnih organa kod oba pola i 72 odsto slučajeva raka usne duplje i ždrela.

Srbija je, prema procenama Međunarodne agencije za istraživanje raka, zemlja sa srednjim rizikom obolevanja (na 12. mestu od 40 evropskih zemalja) i visokim rizikom umiranja od malignih bolesti u Evropi - na drugom mestu odmah iza Mađarske.

Najviše ljudi oboleva od raka pluća, dojke i debelog creva i ove tri vrste čine jednu trećinu novoobolelih i umrlih osoba od raka u svetu.