Raskol u pravoslavnoj crkvi - zašto je važan

Ruska pravoslavna crkva je raskinula veze sa crkvenim velikodostojnicima u Istanbulu, sedištu Carigradske (Vaseljenske) patrijaršije, koja se smatra neformalnim centrom hrišćanskog pravoslavlja.

Ruska pravoslavna crkva, čije je sedište u Moskvi, ima najmalje 150 miliona vernika - što je više od polovine ukupnog broja pravoslavaca na svetu.

Spor je nastao zbog nedavne odluke Vaseljenske patrijaršije da prizna autokefalnost Ukrajinske pravoslavne crkve.

Nekom ovo može da izgleda kao teološka zavrzlama, ali u pitanju je mnogo više od toga.

Ruska crkva prekida odnose s Carigradskom patrijaršijom

Crkva sprečila legalizaciju kanabisa u Gruziji

Posledica sukoba Rusije i Ukrajine

Težnje Ukrajinske pravoslavne crkve za nezavisnošću pojačale su se nakon što je Rusija 2014. anektirala Krim i podržala separatiste koji drže veliki deo teritorije na istoku zemlje.

Ukrajinska vojska stoji nasuprot pobunjenika na istoku i ruskih vlasti na Krimu. Aneksija Krima je međunarodno nepriznata, a Rusiji su zbog nje uvedene sankcije EU i SAD.

Ruska pravoslavna crkva optužuje ukrajinske nacionaliste za brojne napade na svoje verske objekte.

Slabljenje uticaja Moskve na ukrajinske vernike je integralni deo ukrajinske državnosti otkad je ova bivša sovjetska republika 1991. stekla nezavisnost.

Sada je lično

Ukrajinski predsednik Petro Porošenko kaže da je autokefalnost crkve „pitanje nacionalne bezbednosti". On je rekao da odluka Vaseljenske patrijaršije od 11. oktobra predstavlja „veliku pobedu ukrajinskih vernika nad moskovskim demonima, pobedu dobra nad zlom, svetla nad tamom".

Mnogi Ukrajinci smatraju da je moskovski ogranak Ukrajinske pravoslavne crkve produžena ruka Kremlja. Moskovska partijaršija odgovara da je ukrajinska crkva pod njenom jurisdikcijom još od 1686. i da je Ruska pravoslavna crkva osnovana u Kijevu.

Predsednik Vladimir Putin izdašno podržava Rusku pravoslavnu crkvu, a mnogi sveštenici su usvojili nacionalističku ideologiju. Oni ponekad blagosiljaju ruske vojne avione i rakete.

Putin je blizak patrijarhu Kirilu, prvom čoveku Ruske pravoslavne crkve, a povremeno obilazi Svetu Goru i ostala pravoslavna sveta mesta.

Putin sem toga redovno prisustvuje svečanostima povodom Uskrsa, Bogojavljanja i Božića.

Mogući su sukobi oko vlasništva

Postoji bojazan da zbog razbuktalog sukoba između crkvenih velikodostojnika vernicima biti uskraćen pristup u neke crkve.

Porošenko optužuje Kremlj da pokušava da izazove verski rat i da ruski agenti pokušavaju da otmu crkveno vlasništvo.

Moskovska patrijaršija je pozvala vernike da bojkotuju ceremonije na kojima službu drže sveštenici lojalni Konstantinopolju i otkazala učešće u zajedničkim obredima.

Putinov portparol Dimitri Peskov je rekao da će Kremlj braniti „interese Rusa i naroda koji govori ruski u interesu pravoslavlja", ali isključivo „političkim i diplomatskim sredstvima".

Rusija je i uoči vojne intervencije u Ukrajini tvrdila da mora da zaštiti rusku manjinu.

Tu ima potencijala za ozbiljan sukob, između ostalog i zato što su ukrajinski pravoslavci podeljeni između tri crkve: Ukrajinske pravoslavne crkve - Mosovske patrijaršije, Pravoslavne crkve Kijevske Patrijaršije i male Ukrajinske autokefalne pravoslavne crkve (UAPC).

Potez Vaseljenske patrijaršije je „ozbiljan udarac Rusiji", rekao je zalj BBC Marat Šterin, stručnjak za verska pitanja sa Kings Koledža u Londonu.

„Za Rusiju je kultura važan deo spoljne politike - ona daje osećaj identiteta i pripadništva široj pravoslavnoj zajednici".

Milioni su pogođeni

Broj vernika Ruske pravoslavne crkve se procenjuje na 150 miliona, što je čini vodećom u pravoslavnom svetu, koji broji najmanje 260 miliona.

Carigradski patrijarh se, međutim, tradicionalno smatra „prvim među jednakima". On sada podržava novu Ujedinjenu pravoslavnu crkvu sa sedištem u Kijevu.

Moskovska patrijaršija kontroliše oko 12 000 parohija u Ukrajini, Kijevska oko 5 000, a UAPC blizu 1000.

Šterin, koji drži katedru o trendovima u republikama bivšeg Sovjetskog saveza, kaže da će neke parohije verovatno preći u nadležnost kijevske crkve, „u skladu sa svojim političkim ubeđenjima".

Verski sukob može da se prelije i na Balkan

Raskol između Carigrada i Moskve je ozbiljan problem za mnoge pravoslavne crkve u istočnoj Evropi. Njihovi lideri će morati da se opredele.

Srpska pravoslavna crkva je bliska Moskvi, Grčka nešto manje, ali mnogi grčki sveštenici su nakloljeni Srbiji i Rusiji.

Carigrad je ukinuo odluku iz 1686. kojom se Ukrajinska pravoslavna crkva stavlja pod jurisdikciju Moskve.

To znači da bi Kijevska patrijaršija mogla da preuzme ne samo ukrajinske parohije, nego i beloruske i litvanske, koje je takođe kontrolisala pre širenja Ruske carevine.