Rat u Avganistanu: Sporazum Amerike i Talibana za okončanje 18 godina sukoba

Amerika i Talibani potpisali su sporazum koji bi trebalo da predstavlja put ka miru u Avganistanu posle 18 godina.

Sjedinjene Države i njihovi NATO saveznici pristali su da povuku vojsku iz Avganistana u roku od 14 meseci - ukoliko Talibani održe reč.

Prema sporazumu potpisanom u Dohi, Talibani su pristali na to da ne dozvole Al Kaidi, ali ni bilo kojoj drugoj ekstremističkoj grupi, aktivnosti u oblastima pod njihovom kontrolom.

Američki državni sekretar Majk Pompeo i lideri Talibana prisustvovali su ceremoniji potpisivanja sporazuma u Dohi, glavnom gradu Katara.

Pregovori između avganistanske vlade i Talibana bi tek trebalo da uslede.

Amerika je invaziju na Avganistan izvršila 2001. godine, ubrzo nakon terorističkih napada na Njujork.

Do sada je u Avganistanu poginulo više od 2.400 američkih vojnika, a tamo je trenutno još oko 12.000.

Američki predsednik Donald Tramp ranije je obećao da će okončati rat u Avganistanu.

Šta piše u sporazumu?

U prvih 135 dana sporazuma, Amerika će smanjiti broj trupa u Avganistanu na 8.600, a isto će - proporcionalno tome - uraditi i njihovi saveznici.

Taj potez omogućiće Trampu da, pred američke predsedničke izbore u novembru, pokaže da je vratio vojnike kući.

Sporazum predviđa i mogućnost razmene zatvorenika - oko 5.000 talibanskih zatvorenika i 1.000 pripadnika avganistanskih bezbednosnih snaga biće razmenjeni do 10. marta.

Tog dana će početi pregovori Talibana i avganistanske vlade.

Amerika će takođe podići sankcije uvedene Talibanima i sarađivati sa Ujedinjenim nacijama da se ukinu i UN sankcije.

Šta se dogodilo u Dohi?

Sporazum su potpisali američki specijalni izaslanik Zalmaj Kalilzad i lider Talibana mula Abdul Gani Baradar, u prisustvu Pompea.

Pompeo je održao i govor u kojem je apelovao na Talibane da „održe obećanje i prekinu sve veze sa Al Kaidom".

Za to vreme je američki ministar odbrane Mark Esper bio u Kabulu sa avganistanskim predsednikom Ašrafom Ganijem, čija vlada nije učestvovala u mirovnim pregovorima.

„Ovo je momenat pun nade, ali je tek početak", izjavio je Esper.

„Put neće biti lak. Da bismo došlo do trajnog mira u Avganistanu biće potrebno strpljenje i kompromis između svih strana", dodao je.

Esper je istakao i da će SAD nastaviti da podržava avganistansku vladu.

• Sve što treba da znate o ratu u Avganistanu
• Naoružava li Rusija avganistanske Talibane
• Američki izgubljeni rat protiv droge

Istorijski sporazum pun nesigurnosti

Analiza Liz Duset, glavne spoljnopolitičke dopisnice BBC Njuza

Rad na ovom istorijskom sporazumu trajao je godinama, dok su sve strane i dalje pokušavale da napreduju na bojnom polju.

Sporazum je rođen iz odlučnosti Amerike da vrati vojnike kući i prihvatanjem dela Talibana da su pregovori najbolji put za povratak u Kabul.

Reč je o značajnom koraku napred, uprkos dubokoj nesigurnosti i skepticizmu u vezi sa daljim razvojem događaja.

Ipak, većina Avganistanaca deluje spremno da, zarad mira, preuzme ovaj rizik - naročito ako je rat jedina alternativa.

Talibanski lideri kažu da su se promenili od 1990-tih, kada su čvrstom rukom vladali Avganistanom, što je i dalje u živom sećanju mnogih ljudi, naročito avganistanskih žena.

Ovaj proses će biti test za Talibane, ali i za avganistanske veterane, kao i za nove generacije koje su tek stupile na scenu, a koje se nadaju boljoj budućnosti.

Kako je došlo do pregovora?

Katar je od 2011. domaćim liderima Talibana koji su uspostavili misiju u ovoj zemlji da bi diskutovali o miru u Avganistanu.

Međutim, proces nije bio lak.

Kancelarija Talibana u Dohi otvorena je 2013, ali je i zatvorena iste godine zbog problema oko zastava.

Za to vreme su pokušaji pregovora bili veoma spori. U decembru 2018, Talibani su objavili da žele da se sastanu sa američkim zvaničnicima kako bi pronašli „put ka miru".

Ipak, tvrdo krilo grupe je odbilo zvanične pregovore sa avganistanskom vladom, koju smatraju američkom marionetom.

Tada je održano je devet rundi pregovora SAD i Talibana i delovalo je da je sporazum blizu.

Glavni pregovarač Vašingtona objavio je u septembru 2019. da će Amerika povući 5.400 vojnika u narednih 20 nedelja.

Samo nekoliko dana kasnije, Tramp je objavio da su pregovori „mrtvi" jer su Talibani ubili američkog vojnika.

Nekoliko nedelja kasnije, dve strane su nastavile pregovore, ali iza zatvorenih vrata.

Pre nedelju dana, Talibani su pristali na „smanjenje nasilja", iako avganistanski zvaničnici kažu da je od tada u talibanskim napadima ubijeno najmanje 22 vojnika i 14 civila.

Priča o ratu u Avganistanu

Sve je počelo mesec dana posle napada 11. septembra i to vazdušnim udarima američke vojske na Avganistan.

Talibani su tada odbili da Americi predaju glavnog organizatora terorističkog napada - Osamu bin Ladena.

Amerikancima se pridružila međunarodna koalicija i Talibani su ubrzo svrgnuti sa vlasti. Međutim, talibani su nastavili smrtonosne napade u nameri da destabilizuju vladu Avganistana.

Međunarodna koalicija je 2014. okončala borbene misije, ali nije napustila zemlju - njihovi vojnici ostali su da obučavaju avganistansku vojsku.

Američka vojska je nastavila borbu, uključujući i vazdušne napade.

Talibani su nastavili da jačaju i BBC je 2018. došao do podatka da su prisutni na oko 70 odsto teritorije Avganistana.

Broj avganistanskih civila, militanata i vladinih snaga koji su stradali od 2001. teško je utvrditi. U izveštaju UN iz 2019. godine navodi se da je ubijeno više od 32.000 civila.

• Žena koja se usudila da vodi feminističku radio stanicu u Avganistanu
• „Ubili su mi psa jer sam žena"
• „Mali Mesi“ ponovo ostao bez dresa

Zašto rat traje tako dugo?

Iz više razloga.

Reč je o kombinaciji žestokog otpora Talibana, ograničenja avganistanske vojske i odbijanja ostalih zemalja da duže ostave trupe u Avganistanu.

Talibani su nekoliko puta u poslednjih 18 godina bili na ivici poraza, ali su opstali.

Krajem 2009. godine američki predsednik Barak Obama najavio je jačanje trupa, čime je broj američkih vojnika u Avganistanu porastao na više od 100.000.

To je pomoglo da se Talibani isteraju iz delova južnog Avganistana, ali taj plan nije bio zamišljen da traje dugo.

Devud Azami iz BBC Svetskog servisa kaže da postoji najmanje tri razloga što rat i dalje traje:

• nedostatak političke jasnoće od kako je invazija počela i pitanja efikasnosti američke strategije u poslednjih 18 godina
• činjenicu da sve strane pokušavaju da prekrše primirje - i da su Talibani time želeli da ojačaju poziciju tokom mirovnih pregovora
• više nasilja pripadnika Islamske države u Avganistanu - oni su odgovorni za neke od najkrvavijih napada u poslednje vreme

Bitna je i uloga Pakistana, avganistanskog suseda.

Ne dovodi se u pitanje da talibani imaju korene u Pakistanu i da su tamo mogli da se regrupišu tokom američke invazije.

Međutim, Pakistan je negirao da im pomaže i da ih štiti - čak i kad su SAD zahtevale od njih da urade više u borbi protiv Talibana.

Pratite nas na Fejsbuku i Tweets by bbcnasrpskom . Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]