Rat u Ukrajini: Koliko je opasan napad na najveću nuklearnu elektranu u Evropi

Zgrade u kompleksu nuklearne elektrane u Zaporožju, najveće u Evropi, oštećene su u ruskom napadu.

Svetski lideri optužili su Rusiju za neodgovorno ponašanje, a premijer Velike Britanije Boris Džonson kaže da bi to „direktno moglo ugroziti bezbednost Evrope".

• Rat u Ukrajini - kakav je rizik od nuklearnog oružja
• Mali vodič kroz ruski nuklearni arsenal - koliko oružja ima i čemu ono služi
• Šta je hibridni rat i da li se vodi protiv Srbije

Šta se dogodilo u Zaporožju?

Rusija je granatirala Zaporožje i preuzela kontrolu nad nuklearnom elektranom.

Zgrade u okolini jednog od šest reaktora su oštećene, saopštili su nadležni u Ukrajini.

Iz Međunarodne agencija za atomsku energiju kažu da bezbednosni sistem fabrike nije oštećen i da nije došlo do ispuštanja radioaktivnih materija.

Koliko je napad opasan?

Stručnjaci za nuklearnu energiju kažu da je situacija veoma rizična.

Ukoliko dođe do oštećenja reaktora, naprave koja generiše struju u nuklearnoj elektrani, ili bude oštećena zgrada u kojoj se nalazi, reaktor bi mogao da se pregreje, a njegovo jezgro istopi.

U tom slučaju, okolina bi se mogla naći pod dejstvom radijacije.

Ljudi koji su izloženi radijaciji mogu da imaju dugoročne posledice po zdravlje, kao što je rak.

Sličan scenario već je viđen kada se dogodila Černobiljska katastrofa 1986. godine.

Potraga za porodičnim domom 35 godina posle nuklearne katastrofe

Da li je ovaj napad 'novi Černobilj'?

Stručnjaci kažu da iako je napad bio opasan, postoje bitne razlike između nuklearnih elektrana u Zaporožju i Černobilju.

Lokacija u Zaporožju je daleko bezbednija, kaže dr Mark Venman sa Imperijal koledža u Londonu.

Kako dodaje, reaktor se nalazi u zgradi od armiranog betona koja može „izdržati ekstremne spoljašnje događaje, kako prirodne tako i veštačke, kao što su pad aviona ili eksplozije".

Osim toga, reaktor u Zaporožju ne sadrži grafit.

U Černobilju grafit je izazvao značajan požar i bio je izvor radijacije koja se proširila Evropom.

Šta ako nuklearna elektrana ostane bez struje?

„Da biste napravili problem ne morate direktno da gađate postrojenje", kaže Oleksi Pazijuk, zamenik direktora Ekoakcije, grupe aktivista u Ukrajini.

Takođe, ozbiljne probleme može da izazove prekid u snabdevanju električnom energijom.

Ukrajinci su počeli da gase reaktore kako bi ih zaštitili.

Radi samo jedan od šest, koliko ih ukupno ima u elektrani.

Međutim, reaktori se ne mogu jednostavno isključiti.

Moraju se hladiti polako tokom 30 sati, a za to je potrebno da se postrojenje stalno snabdeva strujom.

Prekid snabdevanja bi takođe prekinuo proces hlađenja, a to može da dovede do curenja radioaktivnih materija.

To bi se moglo dogoditi ako se nuklearno gorivo zagreje preko tačke topljenja i ako radioaktivni materijali probiju zaštitne brane.

Porfesor Kler Korkhil stručnjak za nuklearne materijale na Univerzitetu u Šefildu, kaže da bi najgori scenario bio prekid hlađenja, sličan onom koji se dogodio u japanskoj fabrici Fukušima nakon cunamija 2011. godine.

Tada je nestanak struje doveo do prekida hlađenja, što je izazvalo kvar u reaktorima.

Deset godina od katastrofe u Fukušimi

Koliko nuklearnih elektrana ima u Ukrajini?

Rat u Ukrajini specifičan je po tome što je to sukob u državi koja ima mnogo nuklearnih elektrana.

Rade četiri nuklearke, a obnovljen je i Černobilj.

Rusija već kontroliše Zaporožje i Černobilj, a nadomak je još jedne - Južnoukrajinske nuklearne elektrane.

Postoje i manja postrojenja i radioaktivne deponije na kojima se odlaže nuklearni otpad nastao širom Ukrajine.

Ruske rakete su 27. februara navodno pogodile skladište nuklearnog otpada u Kijevu.

Ukrajinski inpektorat za nuklearnu energiju saopštio da nije došlo do curenja radioaktivnog otpada, kao i da samo postrojenje nije pretrpelo štetu.

Šta dalje?

Ruska vojska je za sada dozvolila ukrajinskom osoblju da ostane u kontrolnoj sobi u Zaporožju i nastavi sa radom.

„Jako sam zabrinut, jer ne znamo kako se to desilo - moglo je da bude veoma ozbiljno.

„Ne smemo da čekamo da se nešto slično ponovo desi", rekao je Rafael Marijano Grosi, generalni direktor Međunarodne agencije za atomsku energiju.

Grosi planira da poseti Ukrajinu i pregovara sa ruskim snagama o bezbednosti rada svih elektrana u Ukrajini.

Zašto je Ukrajini potrebna nuklearna energija?

Nuklearna energija postaje sve važnija za snabdevanje u Ukrajini.

Separatisti koje podržava Rusija su 2014. godine preuzeli kontrolu nad Donbasom, regionom gde se proizvodi velika količina uglja.

Pre nego što je Rusija anektirala Krim, Ukrajina je 41 odsto energije dobijala iz uglja, dok je ostatak dobijala iz atomskih i obnovljivih izvora.

Pratite nas na Fejsbuku,Tweets by bbcnasrpskom i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]