Ratko Mladić i ratni zločini: Sud u Hagu je „čedo NATO pakta"

Bivši komandant Vojske Republike Srpske Ratko Mladić odbacio je optužbe za genocid u Srebrenici i zločine protiv čovečnosti počinjene tokom rata u Bosni i Hercegovini tokom obraćanja sudijama u procesu žalbenog postupka i ponovio tvrdnje da je Haški sud tvorevina zapadnih sila.

„Moje vreme tek dolazi. Živ sam i živeću, a ova vaša tužba pala je u vodu", rekao je Mladić tokom obraćanja sudu.

Mladić je 2017. nepravosnažno osuđen na doživotni zatvor zbog učešća u masakru u Srebrenici 1995. godine, kada je ubijeno više od 8.000 muslimanskih muškaraca i dečaka.

Tokom dva dana postupka, žalbe na presudu su izneli i Mladićeva odbrana i tužilaštvo Tribunala.

Konačna presuda se ne očekuje pre proleća 2021. godine.

• Genocid u Srebrenici očima dece
• Genocid i Balkan: Od najtežeg zločina do političkih zloupotreba
• Zbog Srebrenice četiri doživotne kazne i 700 godina zatvora

Početak rasprave odlagan je više puta zbog Mladićevog zdravstvenog stanja i pandemije korona virusa.

Masakr u Srebrenici smatra se najtežim zločinom počinjenim u Evropi posle Drugog svetskog rata.

Šta se čulo u sudu?

U utorak se sedamdesetsedmogodišnji Mladić pojavio u sudnici sa maskom, ali ju je ubrzo skinuo. Sledećeg dana ju je nosio dok je sedeo iza providne barijere od pleksiglasa.

Kada se Mladić obratio sudu pred kraj drugog dana, napao je tužiteljku Lorel Bejg opisavši je kao „plavokosu damu koja me zasipa đavolskim rečima kao zmija."

Rekao je da je sud „čedo NATO pakta."

U često nepovezanom obraćanju koje je trajalo 30 minuta, pomenuo je i Srebrenicu, za koju je rekao da je ključna za suđenje i dodao da je potpisao sporazum sa vojskom bosanskih muslimana da će se prema ovom gradu odnositi kao i prema drugim zaštićenim zonama - te da on nije kriv za kršenje dogovora.

Tužiteljka Bejg rekla je da je Mladić osuđen za jedan od „najgnusnijih zločina 20. veka".

„Mladić je bio zadužen za operaciju u Srebrenici, to je bila njegova akcija", rekla je ona, prenosi agencija AFP.

„Sudsko veće je s pravom utvrdilo da je on bio odgovoran za te zločine. Koristio je snage kojima je komandovao da ubije na hiljade muškaraca i dečaka".

Advokat odbrane Dragan Ivetić odbacio je njene optužbe.

„Mladić nije zločinac. On je sve vreme pokušavao da pomogne Ujedinjenim nacijama da obave posao koji nisu mogli da odrade u Srebrenici na humanitarnom polju."

Tužilaštvo traži da Mladić bude osuđen za genocid u još šest bosanskih opština.

Advokat odbrane Branko Lukić rekao je u utorak da su ilegalna ubistva van borbe u Srebrenici za svaku osudu, ali da nisu povezana sa Ratkom Mladićem.

Četiri člana sudskog veća Mehanizma za međunarodne krivične sudove raspravu prati preko video linka zbog epidemije korona virusa.

Sam osuđenik se žalio zbog četiri sata duge pauze između zasedanja - kako bi se sudnica provetrila i dezinfikovala - navodeći da je za to vreme sedeo izolovan u maloj prostoriji.

Sudije su smanjile dužinu tih prekida na 40 minuta.

Šta se dogodilo u Srebrenici?

Analiza Ane Holigan, dopisnice BBC iz Haga

Ratko Mladić posmatra proces iza trostrukog providnog paravana. Povremeno odmahuje glavom pokazujući neslaganje.

Tužilaštvo ga opisuje kao jednog od najvećih ratnih zločinaca u istoriji koji je izveden pred međunarodno pravosuđe. Tvrde da će njegovi surovi postupci ostaviti traga na generacijama koje dolaze i da je kazna doživotnog zatvora jedina prihvatljiva.

Kada je ustao da se obrati sudijama, njegov advokat se umešao, upozorivši ih da je njegov klijent na lekovima, te da je propustio da uzme redovnu dozu tog dana i zatražio da „imaju u vidu njegovo stanje."

Potom je bivši vojni komandat ustao i zatražio da njegovo obraćanje traje 30 umesto deset minuta, na osnovu činjenice da je bio svedok svega što se događalo.

Posle pet minuta, predsedavajući sudija ga je podsetio da je već potrošio polovinu dozvoljenog vremena, pa je Mladić, usredsređen iako povremeno nejasan, počeo da analizira zločine za koje je optužen.

„Srebrnica je ključna za ovo suđenje", potvrdio je i ukratko opisao bogatu istoriju ovog bosanskog gradića i činjenicu da je trebalo da bude demilitarizovaa zona pod zaštitom Ujedinjenih nacija.

„Ja nisam svetac, gospođo sudija", nastavio je.

„Ja sam običan čovek, rekao sam to mnogo puta i tokom rata, i sudbina me je dovela u poziciju da branim moju zemlju od [između ostalog] zapadnjačke mafije.

„Ratko Mladić nije počeo rat, niti je pravio planove da napadne Jugoslaviju."

Potom je podigao glas.

„Moje vreme tek dolazi. Živ sam i živeću sve dok moje pleme i moj narod živi, a ova vaša optužnica je pala u vodu."

Tada je isteklo njegovih deset minuta.

Proces su obeležile i brojne tehničke greške i problemi, ali se stiče utisak da pravosudni postupak mora da se dovede do kraja.

Ostareli vojni komandant još uvek se smatra herojem među srpskim nacionalistima, dok porodice žrtava veruju da je najvažnije da ga istorija pamti po neupitnoj presudi.

Tužilac je prvog dana opisivao kako su Mladićeve trupe etnički očistile Srebrenicu: „Njihov cilj je bio da enklave nestanu, da ih isprazne i da od toga naprave srpsku teritoriju".

Opisuje kako je 11. jula, pošto su desetine hiljada muslimana pobegle pred njegovim snagama da spasu živote, Mladić pobedonosno ušao u grad nazivajući ga „srpskom Srebrenicom".

„Došlo je vreme da se Turcima osvetimo na ovom prostoru", rekao je tada Mladić.

Procenjuje se da je oko 8.000 uglavnom muslimanskih muškaraca i dečaka odvojeno od prestravljenih članova porodice, da su kamionima prevezeni do livada, nasipa i skladišta gde su ubijani iz vatrenog oružja ili granatama.

Njihova tela bacana su u jame i masovne grobnice, od kojih su neke kasnije otkopavane i tela ponovno sahranjivana na drugim mestima kako bi se sakrio pokolj.

Pre nekoliko godina upoznala sam jednog od preživelih u skladištu u Srebrenici. Čovek mi je opisivao kako je stajao u gužvi muškaraca od kojih je traženo da istupaju u redovima.

Kada je red ispred njega padao pred streljačkim vodom, on se sakrio ispod leševa i pravio se mrtav dok Mladićevi ljudi nisu otišli.

U sudnici, bivši general s vremena na vreme pogleda u odraz na paravanu ispred sebe, nasmeši se, dodiruje burmu ili namešta kosu.

Osim toga, čini se da ne pokazuje reakciju dok sluša o nizu zločina koji mu se stavljaju na teret.

Kako je prošao prvi dan?

Mladićevi advokati rekli su u utorak pred žalbenim većem suda Ujedinjenih nacija da postupak ne bi trebalo da traje dok medicinski tim ne ispita sposobnost učešća osuđenog.

Tvrdili su da je pogrešno osuđen za „neplanirane incidente".

Prvobitno je osuđen po 10 tačaka optužnice, ali tužioci smatraju da je trebalo da bude proglašen krivim i za genocid nad Bošnjacima i Hrvatima 1992. godine.

Na tok rasprave uticali su i tehnički problemi.

Predsedavajuća žalbenog veća Priska Matimba Niambe, koja je pratila proces putem video linka, rekla je u jednom trenutku da ne razume reči branioca i da će morati da se osloni na transkripte.

Nakon toga, advokat odbrane Dragan Ivetić požalio se da ne može komunicirati sa klijentom i da nije uveren „da može smisleno pratiti postupak".

Mladić je ranije imao operaciju dobroćudnog polipa na debelom crevu, zbog čega je odložena rasprava koja je prvobitno planirana za mart.

• Kako žive i rade ratni zločinci na Balkanu
• Održana komemoracija za srebreničke žrtve
• Srebrenica - genocid, negiranje i razdor

Za šta je Mladić osuđen?

Mladić je bio vojni komandant snaga bosanskih Srba u ratu protiv vojski bosanskih Hrvata i Bošnjaka.

Suđenje pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju (MKSJ) počelo je 2012. godine, a osuđen je 2017. godine.

Sud je utvrdio da je „značajno doprinio" genocidu u Srebrenici.

Mladić je proglašen krivim i za progon Bošnjaka i Hrvata na teritoriji Bosne, terorisanje stanovnika Sarajeva tokom opsade tog grada i držanje pripadnika mirovnih snaga UN kao taoce.

Oslobođen je po tački optužnice koja ga je teretila za genocid u šest drugih opština u Bosni tokom 1992. godine.

Sarajevsko sećanje na rat:

Oslobođen je optužbi da je počinio genocid u drugim opštinama u Bosni i Hercegovini. Sud ove nedelje sluša i žalbu tužilaštva na ovu oslobađajuću presudu.

Majke Srebrenice, grupa žena povezanih sa žrtvama masakra u tom gradu 1995. godine, rekla je da sud „ne sme izgubiti motivaciju i mora izvršiti svoju misiju".

„Nadamo se da će Mladić biti proglašen krivim i za genocid u drugim mestima", izjavila je za novinsku agenciju AFP Munira Subašić, predsednica ove organizacije.

Po završetku rata 1995. godine Mladić se skrivao u Srbiji, gde su ga štitili članovi porodice i pojedini pripadnici bezbednosnih snaga.

Konačno je pronađen i uhapšen u kući rođaka u selu Lazarevu na severu Srbije 2011. godine posle 16 godina u bekstvu.

Pratite nas na Fejsbuku i Tweets by bbcnasrpskom . Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]