Referendum u Makedoniji: Glasanje o imenu, ali i o NATO-u i EU

Makedonija je pre dvadesetak dana napunila 27 godina, a svoj naredni rođendan mogla bi da dočeka pod novim imenom - ako njeni građani tako odluče.

Nešto više od 1,8 miliona građana imaće pravo da se izjasni da li su za to da se usvoji ime Republika Severna Makedonija, kako je dogovoreno sa Grčkom, koja Makedoniji osporava pravo na to ime.

Među tim građanima je i osamnaestogodišnja Mirjana Josifovska, studentkinja modnog dizajna iz Tetova kojoj će prva prilika za izlazak na biralište biti upravo ovaj referendum.

„Nemam dilema kakvu ću odluku doneti na glasanju - već sam odlučila.

Uzela sam u obzir to da je situacija u ovoj zemlji loša već duže vreme i da želim promene trenutnog stanja."

Biračke stavove pokušale su da oblikuju tri kampanje - znatno glasnija za prihvatanje sporazuma, daleko tiša za njegovo odbijanje, ali i poziv najveće opozicione stranke da birači sami presude referendumskoj dilemi.

Makedonski premijer Zoran Zaev opisao je referendum u intervjuu za BBC na srpskom kao „istorijsku šansu da narod izabere evropsku Makedoniju, perspektivu za generacije posle nas".

Najveća opoziciona stranka VMRO-DPMNE ostavila je građanima da donesu odluku, a njen lider Hristijan Mickoski je za BBC na srpskom objasnio da su tako odlučili jer „nisu bili deo procesa pregovora, nisu ni o čemu bili konsultovani, vladajuća većina je vodila ovaj proces ignorišući sve."

Pitanje identiteta

Za mnoge Makedonce, prihvatanje promene imena ugrozilo bi makedonski nacionalni identitet i to je negativna strana ovog dogovora, smatra Mirjana Josifoska.

„Pored imena, dve stvari koje definišu identitet za mene su jezik i nacionalnost - a one se ne menjaju ovim dogovorom."

Pozitivna strana Sporazuma je ta što on otvara put ka članstvu zemlje u Evropskoj uniji i NATO-u, kaže Josifoska.

„Ako dogovor bude podržan, moraćemo puno da radimo da bismo postali prava evropska zemlja."

Josifoska svoju zemlju opisuje kao društvo u kome svako ima nekog rođaka ili prijatelja koji je napustio i otišao u inostranstvo - i zbog toga smatra da je promena neophodna.

„Kampanja polarizovala narod"

Referendumsku kampanju obeležila je razmena oštrih stavova, a urednik u dnevnom listu „Nova Makedonija" Aleksandar Srbinovski opisuje je kao veoma udaljenu od standarda Evropske unije.

„Tabori koji predvode kampanje za i protiv Sporazuma su krajnje ekstremni u svojim stavovima i stvaraju političku klimu koja vrši krajnju polarizaciju naroda."

Bilbordi u kojima se pozitivan ishod referenduma povezuje sa besplatnim školovanjem u Evropskoj uniji, boljim zdravstvom ili povoljnijim uslovima za izvoz poljoprivrednih proizvoda dominirali su gradovima Makedonije.

„Strana koja podržava dogovor preterala je sa nerealnim obećanjima i građenjem atmosfere da će zemlja odmah nakon referenduma praktično ući u Evropsku uniju, a stvarnost je da smo posle referenduma bliži članstvu u NATO-u, a da ćemo za EU morati da sačekamo."

Srbinovski kaže da su kampanju protiv Sporazuma predvodili političari koje su nosile emocije, a ne razum.

„Oni su često proizvoljno i subjetivno tumačili dogovor i preterivali sa terminima poput genocid ili samoubistvo.

Dogovor je kompromis i u suštini nema pobednika, a oni su ga opisivali kao kraj makedonskog naroda."

Urednik „Nove Makedonije" kaže i da nije bilo nikakve komunikacije dva tabora - što pokazuje naviku makedonskih političara da ne komuniciraju sa suparnicima.

Referendum u Makedoniji

• Održaće se 30. septembra 2018. godine
• Pravo glasa ima 1 806 336 građana, od čega 1 725 913 glasa u Makedoniji
• Za uspeh referenduma potrebno da izađe pedeset odsto upisanih birača plus jedan (oko 900 hiljada)
• Troškovi kampanje 3,5 miliona evra

Komunicirali su zato zapadni lideri koji su u Skoplje dolazili u većem broju nego ikad.

Nemačka kancelarka Angela Merkel, prvi čovek NATO-a Jens Stoltenberg, evropski zvaničnici Johanes Han, Federika Mogerini, austrijski kancelar Sebastijan Kurc, američki ministar odbrane Džim Matis i brojne druge evropske i američke diplomate poslale su poruku Makedoncima da treba da podrže dogovor sa Grčkom.

Ruska diplomatija slala je poruke iz Moskve - protivljenje Rusije ulasku Makedonije u NATO bila je ključna.

Šta će presuditi - glasovi ili izlaznost

Referendumska matematika pokazuje da je za njegov uspeh neophodno da na glasanje izađe polovina upisanih birača, plus još jedan.

Sa nešto više od milion i 800 hiljada registrovanih, broj od 900 hiljada glasačkih listića deluje kao ozbiljan izazov.

Toga je svestan i premijer Zaev, napominjući da posebno brine jer na referendume izlazi manje birača nego na izbore.

„Pitanje koje se odnosi na ovako bitne stvari ne zaslužuje da ima ni najmanju mrlju oko načina donošenja odluke.

U ovoj fazi, niko u Makedoniji se ne usuđuje da javno kaže šta je važnije - glasovi ili izlaznost na glasanje", kaže Aleksandar Srbinovski.

Konstrukcija referendumskog pitanja je takva da stimuliše izlazak većeg broja birača.

„Sve parlamentarne stranke su za ulazak u NATO i EU, ali je opozicija protiv dogovora sa Grčkom.

Ne možete da budete protiv NATO-a i EU i zato i nema kampanje da se glasa protiv na ovom referendumu", kaže premijer Zaev.

Upravo u pitanju, problem vidi najveća opoziciona stranka.

„Šta ako sam ja za NATO i EU, a protiv Dogovora - kako da glasam?

To je kao da pitate da li ste za to da imate prosečnu platu od 2000 evra i da ne plaćate struju, uz podršku Dogovoru", pita se Hristijan Mickoski.

Makedonski predsednik Đorđe Ivanov u kampanji je obišao dijasporu u američkom Detroitu i odande se priključio kampanji bojkota, poručivši da on neće glasati 30. septembra.

Šta je dogovor Skoplja i Atine

• 17. juna 2018. godine u Prespi, na makedonsko-grčkoj granici, sporazum su potvrdili premijeri Zoran Zaev i Aleksis Cipras, a potpisali šefovi diplomatije Nikola Dimitrov i Nikos Kocijas
• Zvanično ime Makedonije biće Republika Severna Makedonija.
• Nacionalnost njenih stanovnika biće „Makedonac ili građanin Republike Severne Makedonije".
• Zvanični jezik u Severnoj Makedoniji biće makedonski.
• Makedonija se obavezala da će do kraja 2018. godine novo ime uvesti u Ustav.
• Vlada Makedonije objavila je ceo dogovor na svom zvaničnom sajtu.

Šta posle referenduma

Iako deluje da je referendum najteži korak, Makedoniju i Grčku čekaju možda još i veći izazovi dok Sporazum ne stupi na snagu.

„U Makedoniji slede teški pregovori oko predloga amandmana kojima će biti promenjen Ustav.

Taj proces treba da se zaokruži do sredine januara 2019. godine, da bi dogovor do februara potvrdila i Grčka", kaže urednik „Nove Makedonije".

On upozorava da bi svako kašnjenje moglo da ugrozi proces zbog mogućih izbora u Grčkoj, na kojima Siriza premijera Ciprasa nema ubedljivu poziciju.

„Ako makedonski referendum ne uspe, postoji realna mogućnost i da na vlast u Makedoniji dođe neka druga stranka ili anti-establišment opcija, pa da budući put države u mnogim stvarima bude okarakterisan negativnim stvarima kojih je bilo odlika pre dolaska na vlast vlade Zorana Zaeva", zaključuje Srbinovski.

Pratite nas na Fejsbuku i Tweets by bbcnasrpskom . Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]