Rijaliti i REM: Da li će i kada Srbija dobiti zabranu ovih programa tokom dana

Slučajevi nasilja, vulgarnosti, pa čak i pretnje smrću – sve to su bili i jesu sastavni delovi rijaliti programa u Srbiji, koji se emituju na raznim televizijama punih 14 godina, a na pojedinim sa nacionalnom frekvencijom ove emisije su glavne okosnice i puštaju se i do 12 sati dnevno.

Osuđivani kriminalac, učesnik rijaliti programa Zadruga, Kristijan Golubović, zakleo se u dvoje dece da će presuditi drugoj učesnici ovog programa, a sve to je bilo emitovano na televiziji sa nacionalnom frekvencijom Pink.

Upravo ta rečenica bila je kap koja je prelila čašu, pa je Savet Regulatornog tela za elektronske medije (REM) naložio izradu obavezujućeg Pravilnika o vremenu emitovanja rijalitija prisilnog okruženja, prema kojem bi emitovanje tog programa biti ograničeno od 23 do 6 sati ujutru.

Pravilnik bi bio prvi dokument o ograničenju vremena u kojem se rijaliti program emituje.

„Ako sve administrativne stvari budu gotove, mogli bismo da imamo usvojen Pravilnik do kraja 2020. godine“, kaže za BBC na srpskom član REM-a Slobodan Cvejić.

• Ko su vlasnici nacionalnih TV frekvencija u Srbiji
• Šta ubistvo pevačice u Srbiji govori o srpskom pravosuđu
• Pažljivo sa čitanjem vesti sa ekrana – mogu da utiču na vas više nego što mislite

Ko nas u Srbiji štiti od nasilja, pretnji smrću i pornografije u rijalitijima, ali i kako je to rešeno u drugim zemljama, objašnjavaju sagovornici BBC-ija.

Ko nas štiti od rijalitija

„Rijaliti u Srbiji funkcioniše – kao da ste nezrelom detetu dali opasnu igračku koja još može da ga povredi“, kaže Cvejić za BBC na srpskom.

On je rekao je da će Savet REM-a podneti krivičnu prijavu protiv Kristijana Golubovića zbog pretnji izrečenih u rijaliti programu i pokrenuti postupak protiv Pinka gde je emitovan taj program.

Na osnovu ovoga moglo bi da se zaključi da je REM upravo telo koje vrši kontrolu sadržaja koji se emituje i kažnjava prekršioce.

„U Srbiji na primeru REM-a možemo da vidimo da imamo potpuno neefikasan mehanizam kontrole i kažnjavanja.

„Čak i kada REM podnese krivičnu prijavu – ona po pravilu zastari i niko ne odgovara“, kaže Cvejić.

„Ono što REM može da uradi jeste da ukine emisiju, a da emiter onda bude na gubitku, jer ne može da pušta reklame za to vreme“.

• Novinarstvo u Srbiji – opasno zanimanje
• Zašto se sumnja u nevladine organizacije i medije u Srbiji
• Korupcija na Balkanu – zašto „padaju“ samo bivši

Savo Manojlović iz Udruženja za zaštitu ustavnosti i zakonitosti kaže za BBC na srpskom da zakon predviđa mogućnost da REM na kraju postupka izrekne emiteru opomenu, upozorenje, zabranu emitovanja konkretnog programa ili oduzimanje dozvole za emitovanje.

„Prema zakonskoj regulativi, rijalitijem se bavi REM, ali i Zakon o elektronskim medijima, u kojem piše da ne možete promovisati govor mržnje.

„Gotovo svaka mera koju REM propisuje završi se na opomeni ili upozorenju, a oduzimanje frekvencije se nikada nije dogodilo“, kaže Manojlović.

Šta je REM

To je samostalna nezavisna regulatorna organizacija, koja se bavi elektronskim medijima u Republici Srbiji, stoji na sajtu REM-a.

Među poslovima koje REM obavlja su i unapređivanja kvaliteta i raznovrsnosti usluga elektronskih medija, kao i zaštita i razvoj slobode mišljenja i izražavanja.

On kontroliše rad medija i izriče mere za one koji krše zakon.

Regulator je, dodaje se, funkcionalno i finansijski nezavisan od državnih organa i organizacija.

Za obavljanje poslova iz svoje nadležnosti, ipak, odgovoran je Narodnoj skupštini. Finansijski plan REM-a odobrava ista ta Skupština.

Kako REM (ne)kažnjava televizije

REM određuje i pravila „u vezi sa zaštitom dostojanstva ličnosti i drugih ličnih prava, zaštitom prava maloletnika, zabranom govora mržnje i drugo“, odgovaraju za BBC iz REM-a.

REM je doneo i Pravilnik o zaštiti prava maloletnika, dodaju iz ove institucije, „kojim su propisane su posebne odredbe u vezi sa emitovanjem rijaliti programskih sadržaja“.

„Shodno svojim zakonskim ovlašćenjima, Regulator je izricao mere i za programski sadržaj emitovan u rijaliti programima koji se najčešće odnosio na povrede prava maloletnika i povrede dostojanstva ličnosti, a izrečene mere su dostupne na zvaničnoj internet stranici regulatora“, dodaju iz REM-a.

Poslednju privremenu zabranu u trajanju od 15 dana dobila je Hepi televizija za prikazivanje emisije Bolja zemlja, jer je voditelj „na vulgaran i uvrdljiv način poredio metod oplodnje krava sa metodima lečenja steriliteta kod žena u Srbiji“, piše u odluci.

Pored ove zabrane, REM je od početka 2020. godine doneo četiri upozorenja, još dve zabrane emitovanja i četiri opomene televizijama.

Obaveza da televizije krugovima u boji i adekvatnim brojevima za uzrast označe program koji može da ugrozi decu i omladinu, kao i da vode računa o vremenu prikazivanja, uveden je pre 13 godina.

Iako je uočavao da televizije sa nacionalnom frekvencijom emituju program koji šteti maloletnicima, REM je tokom ranijim godina propuštao da ih kazni, utvrdili su novinari Centra za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS).

Oni su objavili da je REM za tri godine zabeležio najmanje 1.000 prekršaja televizija Pink, Hepi, B92, RTS, Prva u označavanju za koji uzrast je program.

„Tim povodom REM nije izricao mere upozorenja, opomene, niti je privremeno oduzimao dozvole, a emitere nije gonio ni na sudu“, piše CINS.

U novembru 2015, televizija Hepi je učinila 191 takav prekršaj, a ista televizija je prekršila obavezu 176 puta u aprilu naredne godine. Za ove prekršaje nije im se sudilo.

Novinari CINS-a pronašli su samo jedan primer kada je REM pokrenuo postupak zbog kršenja prava maloletnika – protiv Hepija krajem 2016, ali je postupak zbog zastare obustavljen dve godine kasnije.

Dečija televizija i 12 sati dnevno rijalitija

Rijaliti se u Srbiji pojavio 2006. godine kao vrsta moderne forme.

„Onda se dogodilo da je rijaliti u Srbiji rastao sa neprikladnim sadržajem – nasiljem, pornografijom, govorom mržnje i prema ženama i drugim narodima“, kaže Manojlović za BBC.

„Bilo je tu i brutalnih prebijanja, a jedna devojka je protivpravno držana u rijalitiju, iako je pila sredstvo za čišćenje i tražila da izađe“.

Dodatni problem u svemu je, dodaje on, što televizije sa nacionalnom frekvencijom i do 12 sati dnevno emituju rijaliti program.

„Vi možete reći da su to privatne televizije, ali prema postojećoj zakonskoj regulativi, televizije sa nacionalnom frekvencijom nisu specijalizovane za jednu vrstu programa i moraju da imaju i informativni i kulturni i drugi program“, kaže Manojlović.

„Ipak, nije određeno koliko taj program treba da traje“.

• „Tijanin zakon“: Treba li Srbija da uvede doživotnu robiju
• Zaštita privatnosti u doba društvenih mreža
• Zašto istovremeno verujemo i sumnjamo u policiju

U izveštajima Službe za nadzor REM-a se između ostalog navodi da na televizijama s nacionalnom frekvencijom u tri godine nije emitovan – nijedan minut kulturno-umetničkog programa, inače obaveznog za dobijanje dozvole, preneo je Insajder.

Slična je situacija i sa takođe obaveznim programima iz nauke, dečjim i dokumentarnim sadržajima.

„Tokom 2018. godine Hepi i Pink nisu uopšte emitovali dečji i naučno obrazovni program dok su na TV Prva ovi sadržaji bili minimalno zastupljeni. Iz programske šeme TV Hepi izostao je i dokumentarni program dok je na Pinku on emitovan u zanemarljivom procentu od 0,01 odsto“ navodi se u izveštaju za 2018 godinu.

Ispostavilo se da je televizija Hepi jedne godine u proseku emitovala rijaliti gotovo 12 sati dnevno, a Pink oko osam sati, kaže Manojlović i dodaje da su ovi podaci prikupljeni na osnovu monitoringa koje je njegova organizacija radila.

„Ne treba zaboraviti da je Hepi dobio nacionalnu frekvenciju kao dečija televizija“, dodaje on.

„Sada imamo situaciju da dečija televizija emituje 12 sati programa koji često propagira nasilje“.

U jednom rijalitiju je učesnik čak potegao pištolj.

„Čak da je bio u pitanju lažan pištolj i takozvani pseudo rijaliti, ne može se pobeći od činjenice da su gledaoci mislili da je to pravo potezanje oružja“, kaže Manojlović.

Udruženje je 2019. godine podnelo inicijativu sa 42.000 potpisa da se ograniči puštanje rijalitija na tri sata dnevno.

„Čekamo već godinu dana na odgovor Skupštine“, kaže Manojlović.

Judita Popović, članica Saveta REM, ocenila je da je „zabrana rijalitija pravi uspeh“.

„Oko toga smo se mnogo borili i uspeli smo ovom inicijativom i predlogom.

„Biće donet obavezujući pravilnik, do sada je to bila preporuka koja nije obavezivala nikoga. Međutim, to je tek ušlo u proceduru. Treba da prođe jedno izvesno vreme koje je zakonom predviđeno“, rekla je ona za sajt Nova.rs i dodaje:

„Treba da se traži i mišljenje Ministarstva kulture i informisanja, ali REM nije obavezan da to mišljenje uvaži. REM kao telo, odnosno Savet REM-a, doneo je odluku da se ta preporuka pretvori u pravilnik, a to je jako velika i važna stvar.“

Gledanost Zadruge i „slepi put“ Srbije

Vlasnik televizije Pink Željko Mitrović se na Vikend medija festivalu u Rovinju 2019. godine nije složio sa kolegom iz Slovenije Pavelom Vrabecom iz najgledanije televizije u toj zemlji Pro Plus TV, koji je govorio o izazovima gledanosti i problemu rijaliti programima.

„Zadruga u jedan sat posle ponoći ima više gledalaca nego što Slovenija ima stanovnika“, rekao je Mitrović tada.

• Potraga za autorom lažne vesti: Kako sam se našla u središtu senegalske afere
• Poznata filipinska novinarka kriva za sajber klevetu – preti joj zatvor

Dve godine ranije, 2017, na istom festivalu u Rovinju, Mitrović je takođe govorio o rijaliti programu i o tome zašto je, kako je naveo, to najisplativiji program.

„Ova tribina je trebalo da bude održana pre deset godina, jer je tada, možda, trebalo pričati o ovome. Mi sada ovde držimo parastos tom sadržaju“, rekao je Mitrović.

„Platio sam, svojevremeno, po 250.000 dolara za emitovanje i reprizu filmova ‘Gospodar prstenova’ i ‘Hari Poter’. Ti filmovi su imali 2,5 puta slabiju gledanost nego domaći šou programi na našoj televiziji“, dodao je on.

Milomir Marić sa TV Hepi je u interjuu za Novosti komentarisao rijaliti programe.

„Za ozbiljno novinarstvo potrebni su ozbiljni čitaoci, a oni su se povukli. Ušli smo u taj haos sveopšteg rijalitija i ozbiljne tekstove više nema ko da čita.

„Kad sam ukidao svoje novine Profil, rekao sam da su čitaoci osiromašili i nije im ni do čega, a kamoli da čitaju ozbiljne tekstove“, rekao je Marić.

Na pitanje da ga mnogi optužuju da od Srbije pravi rijaliti, rekao je:

„Ne pravim ja ništa od Srbije, drugi su je unesrećili pre ko zna koliko decenija. Poveli je nekim slepim putem, a ja ništa nisam mogao drugo, nego da taj unesrećeni narod malo zabavim.

Od mene dosta. I o rijalitiju dosta“.

Da li Evropa brani rijaliti

Članica Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM) Olivera Zekić izjavila je krajem 2019. da je „moguće ukinuti rijaliti programe, ali da to nije nigde urađeno osim u Severnoj Koreji u kojoj su razne druge forme zabranjene“.

Ona je za list Politika rekla da se ministar kulture i informisanja Vladan Vukosavljević zalagao za ukidanje rijaliti programa, što „možda nekome lepo zvuči“, ali je u dubokom neskladu i sa Ustavom i sa svim pozitivnim pravnim propisima koji se bave medijima i medijskom scenom, kao i sa civilizacijskim normama i preporukama.

„Mi nismo Divlji zapad i imamo uređenu scenu kada je reč o elektronskim medijima“, kazala je tada Olivera Zekić.

Dodala je da je iz istih razloga „Evropska komisija preporučila i da ne treba proterivati rijaliti formate u neke posebne termine, na primer posle 23 sata, jer bi i time bio narušen princip pretpostavke nevinosti“.

Kolega iz Saveta Slobodan Cvejić kaže da ne želi da komentariše izjave Olivere Zekić, ali objašnjava da Evropska komisija „nikada ne postavlja striktna pravila kada je kultura u pitanju“.

„Ono što je za Evropsku komisiju bitno jeste usaglašavanje sa spoljnom politikom i ekonomijom“, dodaje Cvejić.

Kako je u regionu

Crna Gora i Bosna i Hercegovina već nekoliko godina imaju vremensko ograničenje puštanja rijaliti programa.

Crna Gora je još 2016. godine izmenom Pravilnika o standardima u elektronskim medijima propisala da rijaliti programi nisu namenjeni maloletnicima.

Emitovanje takvih programa dozvoljeno je tek nakon 23 sata. Međutim, ovo ograničenje odnosi se samo na televizije sa nacionalnim frekvencijama, a ne i na kablovske programe.

Tu odluku je donela Agencija za elektronske medije (AEM) Crne Gore, a na inicijativu „Media centra“.

• Crna Gora: „Rijaliti programe niko nije zabranio“
• Pažljivo sa čitanjem vesti sa ekrana – mogu da utiču na vas više nego što mislite
• Sloboda medija u Srbiji: Napadi političara i manjak solidarnosti

Direktor te organizacije, „Media centra“ Goran Đurović rekao je da su u centru zadovoljni odlukom.

„Godinama televizije iz republike Srbije preko kablovskih operatera emituju tokom celog dana rijaliti programe u kojima se često promoviše nasilje i govor mržnje“, naglasio je Đurović.

Početkom 2016. godine Savet Regulatorne agencije za komunikacijeBiH doneo je odluku da se rijaliti programi i pseudorijaliti programi mogu emitovati samo posle ponoći.

Hrvatska ima mogućnost da naplaćuje finansijske kazne.

„REM u Srbiji nema mogućnost da direktno novčano kazni prekršioce, kao što je to moguće u Hrvatskoj“, kaže Cvejić.

„Njihov sistem je sjajan, mi možemo samo da zabranimo emitovanje emisije, pa da na taj način napravimo finansijsku štetu emiteru.

„Još jedan dobar primer enormnih finansijskih kazni jeste Grčka“.

Robert Tomljenović je zamenik predsednika Veća za elektronske medije u Hrvatskoj. Za BBC na srpskom je objasnio da rijaliti programi u Hrvatskoj nisu posebno regulisani.

„Ne znam za primer u Evropskoj uniji da postoji regulacija rijaliti programa. Mislim da bi bilo krivo kriminalizovati jedan žanr“, kaže.

Rijaliti program može da bude dobar, zabavan i poučan, dodaje.

„Potrebno je samo napraviti kvalitetan program“.

I Tomljenović ističe da Zakon o elektroničkim medijima, kako se zove u Hrvatskoj, ima dovoljno elemenata kojim se potencijalno štetni sadržaji mogu sankcionisati.

„Pre nekoliko godina se u Hrvatskoj emitovao regionalni Veliki brat koji se prenosio u pet zemalja u regionu. Hrvatska je jedina od tih zemalja koja ima, može se reći, najliberalnije zakone, ali je hrvatski regulator jedini kaznio emitera zbog neprimerenog sadržaja“.

Nije dovoljno imati stroge zakone, treba ih sprovoditi, kaže Tomljenović.

„Mi smo tada emitera kaznili visokom kaznom od 15 hiljada evra, pozivajući se na članove zakona koji govore o ljudskom dostojanstvu, podstrekivanju maloletnika na konzumiranje alkohola i veličanje konzumiranja alkohola“, dodaje.

Pratite nas na Fejsbuku i Tweets by bbcnasrpskom
. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk