Romi i Srbija: Slađana Novakov – od romskog naselja do studentkinje generacije

Dok je fotograf Sever Zolak pripremao izložbu po motivima umetnika Paje Jovanovića, bio je rešen da mu jedan od modela bude devojka romskog porekla, da bi se na taj način suprotstavio stereotipnom prikazivanju Romkinja u javnom prostoru, najčešće kao egzotičnih lepotica ili igračica.

Želeći da pokaže da su „Romkinje vrlo retko inspiracija umetnicima“, Zolak je odlučio da 27-godišnja Slađana Novakov bude model za Jovanovićevu sliku „Portret mlade žene u ružičastoj haljini“ iz 1930. godine.

Slađana u novembru puni 27 godina i kaže da je „postigla sve što je dosad planirala“ – diplomirana je frizerka, ima stalan posao, baš kao i njene dve sestre.

Njihov porodični uspeh je lakše sagledati ako se zna da je svega 0,7 odsto Roma u Srbiji visoko obrazovano.

Svaki treći Rom nema završenu osnovnu školu, a u opštoj populaciji to je svaki deseti, navodi se u publikaciji Republičkog zavoda za statistiku „Romi u Srbiji“.

• Kako preokrenuti život u Srbiji: Od ulice do romana prvenca
• Neizvesna sudbina jedinog spomenika palim romskim borcima u Srbiji
• Fotografija koja je obišla Srbiju: Ko su brat i sestra zagrljeni u svratištu

„Ja sam to što sam“

Slađana je odrasla u romskom naselju u Opovu, blizu Zrenjanina.

„Ne bih to menjala. I sad imam snove kao da sam tamo, sa svojom porodicom gde sam odrastala“, priča Slađana za BBC na srpskom.

U rodnom Opovu išla je u osnovnu školu, a srednju – smer za poslastičara – pohađala je u Pančevu.

Devetomesečnu frizersku akademiju u Beogradu završila je kao studentkinja generacije, a već četiri godine radi u salonu na Bežanijskoj kosi.

„Školovana sam i ja i moje sestre, odvojila sam se od svega toga, imam drugačija razmišljanja.

„Onda ti i svet oko tebe i ljudi sa kojima radiš i živiš doprinose da se ne osećaš tako“, kaže Slađana.

Kao i Slađana, njene sestre rade u Beogradu.

Starija je završila studije Pravnog fakulteta u roku – i radi kao sudijski saradnik, a mlađa je medicinska sestra na Vojno-medicinskoj akademiji.

Sve tri žive sa partnerima, ali nisu udate.

„Mogla sam da krijem da sam Romkinja, ionako niko nikad nije rekao nešto za to, ali ja sam to što sam“, s ponosom ističe.

Možda i zbog takvog stava nije se susrela sa diskriminacijom ni tokom školovanja, ni kasnije.

„Nikad toga nije bilo. Imam divne kolege, ja volim da se šalim na svoj račun da bi znali ljudi da meni to nije problem.

„Kažu – budi šta hoćeš, ti si dobar čovek – i ja tako isto gledam. Ponosna sam što su me tako prihvatili“, kaže Slađana.

Romi u Srbiji: Začarani krug siromaštva, neobrazovanja i diskriminacije

Obrazovni nivo je najtamnija tačka romske stvarnosti, navodi se u publikaciji „Romi u Srbiji“ iz 2014. godine.

Autori Svetlana Radovanović i Aleksandar Knežević zaključuju da je reč o „začaranom krugu“.

„Treba imati u vidu i složenost ove problematike i neambicioznost Roma u pogledu školovanja svoje dece, koje se ogleda u ranom napuštanju školovanja zbog potrebe da i deca nešto zarade ili ranije udaje ženske dece, odnosno neprijatnosti koje romska deca u školi doživljavaju jer su loše obučena, zapuštena i prljava pošto žive u uslovima krajnje bede i nehigijene“, dodaje se.

Anketa sprovedena u romskim naseljima u Beogradu 2006. pokazala je da kod najvećeg broja dece koja se školuju postoji volja da završe školu, jer veruju da će tako doći do boljeg života.

Ipak, za razliku od dece, roditelji su uvereni da u školama postoji problem diskriminacije, ali ne zato što su Romi, već zato što su siromašni.

Prema podacima za 2016. godinu 80 odsto Roma u Evropi živi na rubu siromaštva.

U Srbiji je nepismeno je 15,1 odsto Roma, među kojima dve trećine žena. Nacionalni prosek je dva odsto.

Po zvaničnim podacima skoro svaka treća Romkinja rodi dete do 18 godine, dok u opštoj populaciji to učini tri odsto žena.

„Imam Kim Kardašijan u zgradi“

Slađanu u Severa je spojila ih je njena komšinica, a njegova prijateljica, kreatorka Dejana, koja je danima pokušavala da stupi u kontakt s njom.

Nisu se odranije poznavale.

„Kako mi je Sever ispričao – tražio je lepu Romkinju i Dejana mu je rekla: ‘Pa, ja imam Kim Kardašijan u zgradi’. Nije joj verovao“, prepričava kroz sramežljivi osmeh.

Iako joj je snimanje sa Zolakom bilo prvo, za dva-tri sata sve je bilo gotovo.

Na pitanje kako je ranije nisu saletali fotografi, odgovara da „nije bila u takvom društvu“.

„Povučena sam, ne volim da se istaknem, ne volim da se guram u masu, verovatno zbog toga“.

Nije joj bilo teško da pozira, naprotiv.

„Bila mi je čast što je izabrao baš mene“, navodi Slađana, koja razmišlja da se ubuduće možda i bavi manekenstvom.

Međutim, ne pada joj na pamet da uđe u svet rijalitija, kao Kim Kardašijan.

„Zamislite da uđem u Zadrugu i tako postanem poznata, pa ja bih se ubila odmah“, kaže.

‘Samo da ti se zahvalimo, ovo smo mi’

Sever Zolak, iako modni fotograf, ima veliko iskustvo u radu na dokumentarnoj fotografiji i lako se odlučio da i ovo snimanje bude društveno angažovano.

„Imam taj teret na leđima još iz rata u Bosni i izbeglištva.

„Živim neki život koji je potpuno drugačiji od početka i bolećiv sam na priče o ljudima koji se slabo čuju“, kaže Zolak, poreklom iz Ključa u Bosni i Hercegovini.

Danas, kaže, ima dosta prijatelja Roma i stalno upoznaje neke nove ljude koji su uspešni i zanimljivi na svoj način, ali ih nema u javnosti.

Ističe da su mnogi vrlo pozitivno reagovali na Slađanin portret, čak i pre zvaničnog otvaranja izložbe u Muzeju grada Beograda.

„Kada sam došao jedan dan u muzej, tamo su me sačekale dve Romkinje koje brinu o higijeni u muzeju.

„Rekle su mi: ‘Samo da ti se zahvalimo, ovo smo mi’. To mi je bila divna scena“, kaže Zolak.

Nije razmišljao šta bi dalje sa fotografijom, ali ako se poklope kockice i bude zainteresovanih da je kupe voleo bi da novac da u humanitarne svrhe.

„Voleo bih, na primer, da pomognem dvojici očeva, takođe Roma, koji imaju po petoro i troje dece i skupljaju sekundarne sirovine vozeći se starim biciklima – da njima obezbedimo bicikle na električni pogon.

„Bave se reciklažom i rade ozbiljan posao, a jedan od njih je samohrani roditelj“, navodi Zolak, koji ih je nedavno fotografisao.

‘U školu mora da se ide‘

Slađana Novakov je odrasla u kući, u delu grada u kom žive Romi, ali većinom u neformalnom naselju.

Neformalnih naselja u kojima ljudi nemaju struju, vodu i osnovne uslove za život u Srbiji ima oko 600.

„Ta svest treba i kod Roma da se promeni, nije to samo stvar da im neko da novac i pomogne. Oni treba da osmisle šta da rade s tim parama, kako bi to bila pomoć“, opisuje ona.

Slađana kaže da pomoći ima i da to neformalno naselje više ne postoji.

„Sve je novo odrađeno, sređeno je, svi imaju kuće sa strujom i vodom u celoj ulici.

„A njihova svest se promenila – nula“, napominje Slađana.

• Romi koji (ne) postoje
• Dečji brakovi – živi relikt prošlosti
• Zašto je Romima zabranjeno da vam ponesu prtljag

Detinjstvo je Slađani i dalje najlepši deo života.

Zahvaljujući roditeljima ona i sestre nisu oskudevale ni u čemu.

„Govore ‘nema uslova, nema uslova’, nisu ni moji roditelji imali uslova, pa su radili i noću i danju“, kaže.

Kao dete družila se i sa Srbima i sa Romima – tako je vaspitana, ističe.

„Kad se družiš samo sa Srbima onda bežiš od toga što jesi. Nikad nam nisu dozvoljavali da izbegavamo ni jedne, ni druge“, napominje.

Njena majka je dečije stvari davala rodbini i komšijama, koji imaju manje od njih.

Otac joj radi u magacinu u farmaceutskoj firmi, a majka je završila školu za kuvarice i radila u restoranu, a sada je domaćica.

Od komšija i familije razlikovali su se i po tome što je u njihovoj porodici bilo „najmanje dece – troje“ i roditelji su mogli da se svima posvete.

„Ni ja nisam volela da idem u školu, ali se znalo da mora.

„I da mora da se radi domaći čim dođemo kući, te navike se nauče tad, to je detetu jedina obaveza“, navodi ona.

Položaj Roma u Evropi

Romkinje su među najobespravljenijim grupama u Evropi, jer trpe dvostruku isključenost i kao žene i kao pripadnice najveće evropske etničke manjine, navodi se u izveštaju Svetske banke.

Na osnovu popisa stanovništva iz 2011. godine, u Srbiji je živelo 147.604 Roma, ali se procenjuje da ta brojka varira od 250.000 do 600.000, podaci su nevladine organizacije Sivil rajt difenders.

Iako nema pouzdanih podataka o romskoj populaciji na Zapadnom Balkanu, procenjuje se da je njihov udeo u stanovništvu u Bosni i Hercegovini 1,7 odsto, a 9,6 odsto u Severnoj Makedoniji.

Vredna i ambiciozna

I dok je trajala zabrana rada frizerskim salonima zbog epidemije korona virusa, Slađana je radila privatno sa redovnim klijentima.

„Uzmem kofer i krenem po Bežaniji, jer zovu me žene koje žele da se farbaju, šišaju.

„Žene su sve htele tad“, kaže kroz osmeh.

I ako se otisne u modne vode, ne planira da napusti zanimanje.

Cilj joj je da otvori sopstveni frizerski salon.

Partnera ima, ali ni to ne utiče na njene poslovne planove.

„Ja da budem se nekim ko ima pare, pa da me šutne, šta ću onda, ostaću na ulici. Ne dolazi u obzir.

„I da imam bogatog momka, ja ću da radim svoj posao“, kaže Slađana.

Tek kad bude imala i nekog radnika, kupi stan i kola, planira da se uda i eventualno rodi dete.

„Želim da imam normalnu osobu sa kojom ću da pravim dete, a to je danas teško naći.

„Nikad ne čeznem za nečim što je nemoguće. Kad gledam svoj život – želim da nešto stvorim, ali da se borim“, kaže Slađana.

Pratite nas na Fejsbuku i Tweets by bbcnasrpskom
. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk