Rusija, Ukrajina, NATO i SAD: Bajden preti Moskvi sankcijama zbog Ukrajine, Putin kaže da Kijev provocira

Predsednici Rusije i SAD Vladimir Putin i Džozef Bajden održali su prve razgovore od juna usred tenzija na istočnoj granici Ukrajine.

Sastanak je održan putem video linka i trajao je oko dva sata. Pregovori su vođeni iza zatvorenih vrata, a novinarima je prikazan samo njihov početak.

Bajden je izrazio „duboku zabrinutost" zbog gomilanja ruskih trupa u blizini Ukrajine, preteći „snažnim ekonomskim sankcijama i drugim merama", saopšteno je iz Bele kuće.

Putin je odgovorio da je pogrešno svaljivati odgovornost na Rusiju za trenutne tenzije i izrazio zabrinutost zbog provokativnih akcija Kijeva, saopšteno je iz Kremlja.

Putin je od Bajdena zatražio pravno obavezujuće garancije koje isključuju dalje širenje NATO alijanse na Istok, kao i garancije da se ofanzivni vojni sistemi neće postavljati u zemlje koje se graniče sa Rusijom.

Američke obaveštajne službe nedeljama unazad tvrde da Rusija priprema invaziju na Ukrajinu, a na kraju su uspeli da ubede evropske saveznike u realnost ove pretnje.

Moskva odlučno negira da namerava da napadne Ukrajinu.

• Rusija upozorava NATO: Evropi preti košmar oružanih sukoba
• Da li Rusija sprema napad na Ukrajinu
• Zašto Putin možda ne planira napad na Ukrajinu

Malo je onih koji su očekivali napredak, ali Moskva je rekla da su razgovori potrebni jer su napetosti u Evropi narasle.

Rusija je prebacila hiljade vojnika na granicu, ali insistira da nema nameru da napadne Ukrajinu.

Ukrajina tvrdi da su ruski tenkovi povredili njenu teritoriju.

Rusija traži garancije da se Ukrajina neće pridružiti NATO-u, ali zapadne sile kažu da bi trebalo poštovati suverenitet Kijeva.

Razgovor Putina i Bajdena održan je preko bezbednog video linka koji do sada nije korišćen, navodi ruska novinska agencija Tass.

Na početku razgovora, predsednici Rusije i SAD su razmenili prijateljske pozdrave.

Bajden i Putin su se poslednji put lično sastali u Švajcarskoj u junu, ali nije bilo velikih dogovora osim što su pristali da ponovo razmene ambasadore i počnu dijalog o kontroli nuklearnog naoružanja.

Šta je saopštila Bela kuća?

Bajden je u razgovoru najavio podršku teritorijalnom integritetu i suverenitetu Ukrajine i pozvao na „deeskalaciju i povratak diplomatiji", saopštila je Bela kuća.

Putin i Bajden su se dotakli pitanja sajber bezbednosti, strateške stabilnosti, kao i zajedničkog rada Rusije i Sjedinjenih Država na regionalnim pitanjima, među kojima i odnose sa Iranom, saopštila je Bela kuća.

Šta je saopštio Kremlj?

Ruski predsednik je konkretnim primerima ilustrovao destruktivne poteze Kijeva, usmerenu na potpune ignorisanje i kršenje dosadašnjih sporazuma i izrazio je ozbiljnu zabrinutost zbog provokativnih akcija Kijeva protiv Donbasa, saopštio je Kremlj.

Ruska strana je potvrdila da je Bajden u razgovoru upozorio na sankcije koje će SAD biti spremne da primene u slučaju zaoštravanja na granici sa Ukrajinom.

Putin je odgovorio rekavši da NATO čini opasne pokušaje da osvoji ukrajinsku teritoriju i da gradi vojni uticaj u blizini granica Rusije.

Kakve vojne opcije su Rusiji na raspolaganju?

Džonatan Markus, Institu za strategiju i bezbednost Univerziteta u Egziteru

Rusija ima više vojnih opcija na raspolaganju - među njima su i upad većih razmera, kao i napad na istočni deo Ukrajine.

Jedan od ciljeva bio bi da u sukob uvuče glavne borbene elemente ukrajinske vojske i da im nanese poraz takvih razmera da bi vlada u Kijevu bila primorana da ponovo razmotri sopstvene pozicije.

Napad na teritoriju gde dominira većinski neprijateljski raspoloženo stanovništvo nosi brojne rizike.

Ukrajinske oružane snage imaju nešto oružja sa Zapada koji je i obučavao jedan deo vojnika od 2015.

Ipak, ruska vojska je takođe napredovala prethodnih godina.

Vatrena moć koju je ruska vojska izgradila je impresivna.

Uprkos svim pričama o suverenitetu Ukrajine, NATO ne može i neće pomoći Kijevu.

Dodatno snabdevanje Ukrajine oružjem moglo samo da posluži kao opravdanje Rusiji za započinjanje rata.

Na računicu Moskve o troškovima mogućeg konflikta mogli bi da utiču prethodne vojne operacije.

Dok Zapad trenutno na vojne operacine gleda kroz prizmu strateških poraza u Iraku i Avganistanu, Rusija ima drugačiju poziciju.

Njene operacije u Gruziji, zauzimanje Krima i borbe u istočnoj Ukrajini, da ne pominjem Siriju, predsednik Putin tretirao kao pobede.

Majkl Kofman iz Američkog centra za pomorske analize ocenjuje da ako dođe do nekog sukoba, da bi mogao da bude veliki i ozbiljan.

„Mislim da je Rusija u najboljoj situacija od 2014. godine - u privrednom, političkom i vojnom smislu.

Ne kažem da će do sukoba doći, ali to ukazuje da Rusija ima znatno manje ograničenja u odnosu na prethodne periode kada je započinjala ofanzivne operacije", navodi on.

„Rat" u medijima

Tema moguće ruske invazije na teritoriju Ukrajine pojavila se u američkim medijima u oktobru - i od tada gotovo svake nedelje razni mediji, pozivajući se na izvore u američkoj obaveštajnoj zajednici, pišu o agresivnim planovima Kremlja.

Najpre je Vašington post izvestio o prebacivanju ruskih trupa na granicu, par dana kasnije satelitske snimke prebačenih trupa objavio je Politiko, a Blumberg je pisao o „najvećem pozivu za rezerviste od sovjetskih vremena", navodno u Rusiji.

Ali niko od novinara nije mogao da pronađe dokaze da se tako nešto zaista dogodilo.

Dok je tema mogućeg rata bila samo u američkim medijima, zvaničnici u Kijevu nisu žurili da daju alarmantne izjave, ističući da na granicama ne vide ništa posebno u odnosu na 2016. ili 2018. godinu.

Ali kada su o opasnosti od moguće invazije počeli da govore ne samo novinari, već i gotovo svakodnevno državni sekretar Entoni Blinken, stav Ukrajine se promenio.

Skoro svi glavni ukrajinski bezbednosni zvaničnici posetili su Vašington, posle čega je ukrajinsko rukovodstvo počelo da govori da je zabrinuto i zbog mogućih agresivnih planova Kremlja.

Konačno je postalo jasno da su Sjedinjene Države ozbiljno verovale u mogućnost neizbežnog velikog rata i nameravale da aktivno pregovaraju sa Moskvom o ovom pitanju kada je direktor CIA Vilijam Berns stigao u Rusiju u nenajavljenu posetu.

Teška diskusija o ukrajinskom pitanju takođe se vodila 1. decembra između Blinkena i ruskog ministra spoljnih poslova Sergeja Lavrova tokom njihovih razgovora u Stokholmu.

Pre razgovora dvojice predsednika, zapadne sile pozvale su Rusiju da smanji napetosti sa Ukrajinom.

Tokom razgovora sa britanskim premijerom Borisom Džonsonom i liderima Francuske, Nemačke i Italije, Bajden je rekao da treba iskoristiti „sva sredstva koja su im na raspolaganju" kako bi se agresija sprečila.

Iz Moskve negiraju da planiraju napad.

Dmitrij Peskov, portparol Kremlja, odbacio je navode o upadu ruskih snaga kao „plitke i neosnovane".

Rusija želi garancije da Ukrajina neće probati da preuzme teritorije koje su separatisti zauzeli 2014. i upozorili su Zapad da ne prelazi „crvene linije" uključivanjem Ukrajine u NATO savez.

Više od 90.000 ruskih trupa navodno je raspoređeno blizu Ukrajinske granice.

Ruske vojne snage znatno su uvećane i na Krimu, koji je Rusija anektirala 2014. godine.

Peskov je rekao da će ruski predsednik „sa velikom pažnjom saslušati" predloge Bajdena o Ukrajini.

„Postoji samo jedan način da se smire napetosti - garancije da će se ograničiti moguće namere Kijeva da reši problem Donbasa silom", dodao je on.

Ned Prajs iz američkog Stejt departmenta rekao je da će odgovor Vašingtona zavisiti od toga šta Moskva uradi.

„Ako Rusija odluči da nastavi bilo kakve planove i izvrši vojnu agresiju na Ukrajinu, naruši njen suverenitet, nezavisnost i teritorijalni integritet, mi i naši saveznici bismo bili spremni da delujemo odlučno", dodao je.

Moguće nove sankcije

Uoči video sastanka Putina i Bajdena izgleda da Vašington ne planira odgovor američke vojske, već oštrije privredne sankcije.

Iz Bele kuće kažu da su formirali zajedničku strategiju „koja će uticati i naneti ozbiljnu štetu ruskoj ekonomiji" ukoliko Rusija krene u napad.

Petorica lidera „ponovo su iskazala podršku Ukrajini", rečeno je iz sedišta britanskog premijera.

Prema izveštajima američkih medija, moguće mere uključuju ograničenja za ruske banke da konvertuju rublje u strane valute, ili čak isključivanje Rusije iz međunarodne bankarske mreže i sistema SVIFT (SWIFT).

Blumberg je izvestio da će Amerika nastojati da zaustavi ruski gasovod Severni tok 2 do Nemačke.

Trupe se takođe grupišu u blizini istočnog ukrajinskog regiona Donbas, što je naziv za delove oblasti Lugansk i Donjeck koje su pod kontrolom separatista.

Ukrajinski zvaničnici rekli su da Moskva možda planira vojnu ofanzivu krajem januara.

Iz ukrajinskog Ministarstva odbrane su u utorak rekli da u oblasti koje drže pobunjenici stiže teško naoružanje, poput tenkova, artiljerije i snajpera.

Više od 14.000 ljudi izgubilo je živote u sedmogodišnjem konfliktu, od kada snage podržane iz Rusije drže velike oblasti na istoku Ukrajine.

Možda će vas zanimati i kako izgleda najpoznatija puška na svetu u 60 sekundi

Pratite nas na Fejsbuku i Tweets by bbcnasrpskom . Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]