Američka košarkašica Britni Grajner navodno je poslata u rusku kaznenu koloniju u zabiti jugoistočno od Moskve da služi devetogodišnju zatvorsku kaznu za ilegalno posedovanje droge.
Ona će se pridružiti desetinama hiljada Ruskinja iza rešetaka i niko ne zna koliko će dugo služiti tu kaznu, jer su SAD čvrsto rešile da organizuju razmenu zarobljenika kako bi je oslobodili.
Sve dok se to ne dogodi, međutim, njen život u ruskom zatvoru svakako neće biti lak i ona će verovatno morati da boravi u istim uslovima kao i svaka druga zatvorenica.
Grajner je početkom novembra izgubila žalbu na presudu za posedovanje droge i potom prebačena iz moskovskog pritvorskog centra u kaznenu koloniju.
Ali tek se sad stiče nekakav predstava o tome gde se ona nalazi.
Izvor je za novinsku agenciju Rojters rekao da je drže u ženskoj kaznenoj koloniji u zabitom selu Javas u Mordoviji, 500 kilometara jugoistočno od prestonice.
- Američka košarkašica Britni Grajner prebačena iz zatvora u rusku kaznenu koloniju
- Slučaj košarkašice Britni Grajner i američka „talačka" diplomatija
- Moderni Gulag - kako izgledaju zatvori u Rusiji
- O čemu su razgovarali šefovi američkih i ruskih obaveštajaca u Turskoj
Izraz „kaznena kolonija" podseća na smrtonosne gulage iz sovjetskog doba, ali u ovom slučaju on se naprosto odnosi na zatvor sa nekoliko redova niskih građevina u kojima su smeštene zajedničke barake za zatvorenike i odvojene građevine sa radionicama.
Danima niko, pa ni njeni advokati, nije znao gde je Grajner poslata.
Za Rusiju je to normalno, a kad porodica zatvorenika ne može da priušti dobrog advokata ponekad njegovo pismo može da putuje nedeljama iz zatvora.
Moguća razmena: Grajner za Viktora Buta?
Prvi put otkako je Grajner osuđena, u Rusiji je sa zvaničnog mesta potvrđena mogućnost razmene zatvorenika sa SAD.
To bi moglo da znači da bi Amerika dobila Grajner, a Rusija Viktora Buta, osuđenog u SAD na 25 godine zatvora zbog trgovine oružjem.
But je poznat i po zloglasnom nadimku „Trgovac smrću".
Sergej Rjabkov, zamenik ministra spoljnih poslova Rusije, rekao je u petak da se nada da su izgledi za razmenu „pojačani".
SAD su ranije rekle da žele da organizuju razmenu zatvorenika kako bi oslobodile američku košarkašicu Britni Grajner.
Rjabkov je u petak rekao da Rusija i Amerika još nisu pronašle „zajednički imenitelj", ali da je „nesporno da je Viktor But među onima o kojima se razgovara [za razmenu] i mi svakako računamo na pozitivan rezultat".
Dodao je i da je But bio „proganjan" u Sjedinjenim Državama i poželeo mu „čvrstu volju i duh" da se izbori sa zatvorom.
Džon Kirbi, portparol Bele kuće za nacionalnu bezbednost, u septembru je rekao da je Amerika iznela Rusiji „veoma ozbiljan predlog", ali nije otkrio detalje.
Američki mediji tada su sugerisali da je Vašington ponudio Moskvi razmenu zatvorenika, među kojima je i ruski trgovac oružjem.
Prema istim izvorima, But bi da bude predat ruskim vlastima u zamenu za Grajner i Pola Velana, bivšeg američkog marinca, osuđenog u Rusiji za špjunažu.
Velan, koji ima američki, britanski, kanadski i irski pasoš, osuđen je 2020. na 16 godina zatvora u Rusiji zbog špijunaže.
Kirbi je rekao novinarima da su Velan i Grajner nevini i da treba da budu pušteni na slobodu.
„Apelujemo na Ruse da prihvate ponudu. To je trebalo da urade još pre nekoliko nedelja kada smo je prvi put izneli", rekao je Kirbi.
Ali prema navodima novinske agencije Rojters, veliku prepreku bi mogla da predstavlja zahtev Rusije da deo dogovora bude i osuđeni ubica Vadim Krasikov, koji služi zatvorsku kaznu u Nemačkoj.
Upitan za tu mogućnost, Kirbi ju je odbacio: „Ne mislim da možemo da idemo tako daleko".
Dan posle izricanja presude Grajner, šef ruske diplomatije Sergej Lavrov rekao je da je Moskva spremna da razgovara sa Vašingtonom o razmeni zatvorenika.
Ko je Viktor But?
Trgovac oružjem trenutno služi 25-godišnju zatvorsku kaznu u SAD zbog optužbi da je pokušao da proda oružje kolumbijskoj pobunjeničkoj grupi da ubija Amerikance.
Akcije bivšeg oficira sovjetskih vazduhoplovnih snaga Viktora Buta su bile toliko ozloglašene da su inspirisali snimanje filma u Holivudu, a on je dobio zastrašujući nadimak „Trgovac smrću".
Vlasti Tajlanda izručile su Buta Americi 2010. godine, posle operacije američke Agencije za borbu protiv droga (DEA) dve godine ranije.
Agenti DEA predstavljali su se kao potencijalni kupci iz Revolucionarnih oružanih snaga Kolumbije, poznatih kao Fark.
Sjedinjene Države tu grupu smatraju terorističkom organizacijom.
But je tvrdio da je on samo bio preduzetnik i imao legitiman posao i da je pogrešno optužen da je pokušao da naoruža južnoameričke pobunjenike, kao i da je žrtva američkih političkih mahinacija.
Ali porota u Njujorku nije verovala u njegovu priču.
Osuđen je na 25 godina zatvora u aprilu 2012. nakon što je proglašen krivim za zaveru za ubistvo američkih i američkih zvaničnika, isporuku protivvazdušnih projektila i pomaganje terorističkoj organizaciji.
Tokom tronedeljnog suđenja, rečeno je da But znao da će oružje biti upotrebljeno za ubijanje američkih pilota koji rade sa kolumbijskim zvaničnicima.
Tužioci su rekli da je on odgovorio: „Imamo istog neprijatelja".
But, ruski državljanin, počeo je karijeru u vazdušnom saobraćaju početkom 1990-ih, posle raspada Sovjetskog Saveza (SSSR).
Prema knjizi iz 2007. godine „Trgovac smrću", koju su napisali stručnjaci za bezbednost Daglas Farah i Stiven Braun, But je razvio posao koristeći vojne avione ostavljene na aerodromima sovjetske imperije ranih 1990-ih.
Ruske zatvorske kolonije
Zatvor u kome se nalazi Britni Grajner jedan je od regularnih ruskih zatvorskih kolonija, u kojima se drži većina od 453.000 zatvorenika.
Povratnici (oni koji ponavljaju krivična dela) ili osuđeni za teške zločine šalju se u kolonije strogog ili specijalnog režima.
Razlika je u broju poseta dozvoljenih rodbini, učestalosti dozvoljenih paketa sa hranom i odećom i težini kazni za kršenje propisa.
Neki teški zločini mogu se kazniti vremenom provedenim u ćelijama bez prozora.
Na drugom kraju zatvorske skale su „kolonije-naselja", za one koji su počinili lakše zločine.
One su opuštenije i čak dozvoljavaju da se dani provode van baraka.
- Amerika predlaže Rusiji razmenu - trgovac oružjem za košarkašicu i osuđenog špijuna
- Neobični slučaj bivšeg marinca osuđenog za špijunažu u Rusiji
- Zašto je zvezda američke košarke pritvorena u Moskvi
Žene čine oko pet odsto ruske zatvorske populacije, tako da ima mnogo manje kazneno-popravih ustanova za žene, što znači da rodbina koja želi da ih poseti mora dalje da putuje.
Zatvorska kazna za Britni Grajner nije iznenađenje: 13,5 odsto presuda iz 2021. godine izrečene su za posedovanje, krijumčarenje ili rasturanje droga.
Za žene taj broj skače i na 42 odsto, mada se ne kažnjavaju sve zatvorom.
Ruska policija se godinama optužuje da namešta statistiku kriminala podmetanjem droga ili prisiljavanjem pritvorenika da priznaju zločin.
To se nije desilo u slučaju Britni Grajner: ona je priznala da je u prtljagu imala patrone za elektronske cigarete sa uljem kanabisa po povratku u Rusiju u februaru gde je trebalo da igra klupsku košarku tokom pauze u američkoj sezoni.
Ona možda jeste NBA šampionka i ovenčana olimpijskim zlatom, ali ne govori ruski, a ne postoje kazneno-popravne ustanove za strance.
Postoji, međutim, 20 zatvora u kojima se nalaze čuvari reda i zakona koji su prekršili zakon, da se ne bi mešali sa kriminalcima u čijem su zatvaranju potencijalno učestvovali.
Za muške zatvorenike, nasilje je stalno prisutna pretnja, od drugih zatvorenika ili od čuvara.
- Bivši zatvorenici otkrivaju detalje o mučenjima i silovanjima po zatvorima u Rusiji
- Mučenja, smrti i druge mračne tajne ruskih zatvora
Prošle godine su se pojavili video snimci mučenja, silovanja i ponižavanja, pruživši čvrste dokaze za organizovani sistem zastrašivanja, iznuđivanja i izvlačenja priznanja pod prisilom, koje sprovode zatvorenici po nalogu zatvorskih vlasti.
Takvo nasilje ne vrši se u ženskim zatvorima, ali Olga Podoplevova iz nevladine organizacije „Rusija iza rešetaka" kaže da život za zatvorenice nije lak:
„Ne postoji utvrđena neformalna zatvorska hijerarhija u ženskim zatvorima, ali administracija kontroliše sve i ima mnogo načina da zagorča život zatvorenicama."
Prema ruskom zakonu, zatvorenici moraju da rade.
Većina i radi, jer odbijanje obično znači neprilike, ali najviša kasta zatvorenika u muškoj kriminalnoj hijerarhiji - poznata kao „blatnje" - odbija to iz principa.
Zatvorski režim uključuje oskudnu platu za uslove koje mnogi posmatrači nazivaju ropskim radom.
„Zatvorenici rade od 12 do 16 sati dnevno sa pauzama za ručak i odlazak u toalet", kaže Podoplevova.
„Dnevne kvote su postavljene veoma visoko, ali jednu zvaničnu platu obično deli više zatvorenika. Zbog toga zatvorski radnici dobijaju samo platu od nekoliko stotina rubalja mesečno."
To je ekvivalent od svega nekoliko dolara ili funti mesečno - svega delić onoga što čak i najsiromašniji Rusi dobijaju za maksimalnih 40 sati rada nedeljno prema ruskom zakonu.
Pogledajte video:
I dok muškarci u kaznenim kolonijama često rade na obradi drveta ili zavarivanju, zatvorenice su uglavnom zaposlene na šivenju odeće, najčešće uniformi za zatvorsku službu, vojsku i policiju.
Oprema je stara a radna mesta loše snabdevena, tako da će Grajner, koja je visoka 2,06 metara, verovatno morati da sedi pogrbljeno za šivaćom mašinom.
Pokušaji borbe za prava zatvorskih radnika su retki.
Dve žene koje su ukazale na ovaj problem štrajkom glađu bile su Marija Alekina i Nadežda Tolokonikova, osuđene na dve godine zatvora nakon što je grupa Pussy Riot održala pank koncert u moskovskoj katedrali 2012.
Alekina je odslužila kaznu u dva obična zatvora i kaže da su tradicije sistema gulaga ustanovljene još u Staljinovo i te kako žive.
„Radna snaga nema normalnu hranu, normalni zdravstveni sistem i nema nikakvu zaštitu ljudskih prava", izjavila je ona nedavno za novinsku agenciju Rojters.
Tolokonikova je služila kaznu u drugoj ženskoj kaznenoj koloniji nadomak Javasa.
Najslavniji ruski zatvorenik je opozicioni političar Aleksej Navaljni a i on je preuzeo na sebe borbu za bolje zatvorske uslove i platu.
Dok trenutno služi devetogodišnju kaznu u koloniji strogog režima 250 kilometara istočno od Moskve, tokom leta je premešten u kaznenu koloniju IK-6 koju je njegov advokat opisao kao „monstruozno mesto".
Pre nego što je prebačen u IK-6, boravio je u Pokrovu, bliže prestonici.
Pokazalo se da Navaljni često ume da razdraži zatvorski sistem.
I on je bio prisiljen da šije odeću, ali je uspeo da ubedi vlasti da zamene stare četvoronožne hoklice sa odgovarajućim rotirajućim stolicama za njega i njegove kolege radnike.
U avgustu je najavio osnivanje sindikata zatvorenika, ali do sada se nijedan drugi zatvorenik nije usudio da mu se pridruži.
Od tada je više puta bio smeštan u samicu, za prestupe kao što su nošenje nezakopčane uniforme ili za nedržanje ruku iza leđa dok prolazi pored upravnika.
Njegovi uslovi su dodatno postroženi u novembru, kad su njegovi saveznici rekli da je premešten u „pokriveni ćelijski blok", bez pristupa vedrom nebu.
Na svom nalogu na aplikaciji Telegram opisao je ćeliju kao „veoma malu… vrlo nalik samici."
Zatvor je otežao komunikaciju sa njegovi advokatom.
Staklena pregrada koja ih razdvaja zamenjena je neprozirnom pločom, a potom im je bilo zabranjeno da mu advokati pokazuju dokumenta.
„Doveden sam u prostoriju jedan sa jedan, koja gleda na plastični zid sa tek ljudskim obrisima iza", požalio se on.
- Aleksej Navaljni - najglasniji Putinov kritičar
- Putinov glavni kritičar Navaljni proglašen krivim za finansijsku prevaru
Vrlo je malo verovatno da će se Britni Grajner suočiti sa takvom vrstom pritiska.
Ali su ipak male šanse da će joj njen strani pasoš i sportska slava doneti bilo kakve olakšice u odnosu na uslove koje moraju da trpe obične zatvorenice.
Drugi zatvorenik kog bi američke vlasti želele da vide što pre na slobodi je bivši marinac Pol Vilen, zatvoren 2020. zbog navodne špijunaže.
Kao i Navaljni, i on je zatvaran u samicu, a kao i Britni Grajner drže ga u kaznenoj koloniji u Mordovoji, nedaleko odatle.
Pogledajte video
Pratite nas na Fejsbuku,Tweets by bbcnasrpskom i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
12. 12. 2024.
Možda ograde mogu da se iskoriste za nove zatvore....trebaće...
Dušan iz Durlan čitalac