Putin i Rusija: Čovek koji je pomogao da bivši KGB oficir postane predsednik

Tokom istorije, ruski vladari su na razne načine dolazili na vlast.

U slučaju careva, to se dešavalo rođenjem; Vladimir Lenjin revolucijom; generalni sekretari sovjetske Komunističke partije, usponom na stranačkoj lestvici do politbiroa i čekanjem na red za glavnu poziciju.

Ali pre 20 godina, Vladimir Putin je dobio vlast u Kremlju na tacni. Ovog bivšeg oficira KGB - sovjetske obaveštajne službe - odabrali su predsednik Boris Jeljcin i njegov najuži krug da povede Rusiju u 21. vek.

Ali zašto baš Putina?

• Pet stvari koje su obeležile „Putindan“ u Beogradu
• Koliko su zaista saglasne Rusija i Srbija

„Briljantni zamenik"

Valentin Jumašev odigrao je ključnu ulogu u imenovanju Vladimira Putina za predsednika. Bivši novinar koji je postao zvaničnik Kremlja retko daje intervjue, ali je pristao da se sastane sa mnom i ispriča mi sopstvenu priču.

Jumašev je bio jedan od najpoverljivijih pomoćnika Borisa Jelcina - na kraju se čak oženio Jeljcinovom ćerkom Tatjanom. Kao Jeljcinov šef protokola, on je 1997. godine Putinu dao prvi posao u Kremlju.

„Jeljcinov odlazeći šef administracije Anatolij Čubajs, rekao mi je da zna jakog rukovodioca koji bi mi bio dobar zamenik", priseća se Jumašev.

„Upoznao me je sa Vladimirom Putinom i mi smo počeli da radimo zajedno. Odmah sam primetio Putinov fantastični učinak. Bio je briljantan u formiranju ideja, analizi i izlaganju argumenata."

Je li postojao trenutak, pitam, kad ste pomislili da bi ovaj čovek mogao da postane predsednik?

„Jeljcin je na umu imao nekoliko kandidata, kao što su Boris Nemcov, Sergej Stepašin i Nikolaj Aksenenko. Jeljcin i ja smo mnogo pričali o mogućim naslednicima. U jednom trenutku počeli smo da razgovaramo o Putinu."

„Jeljcin me je pitao: 'Šta misliš o Putinu?' Mislim da je on sjajan kandidat, odgovorio sam. Mislim da bi trebalo da ga uzmete u obzir. Po tome kako obavlja poslove, očigledno je da je spreman i za teže zadatke."

Da li ga je Putinova KGB prošlost odbila?

„Mnogi KGB agenti, poput Putina, napustili su tu organizaciju, shvativši da je diskreditovana. Činjenica da je bio bivši kagebeovac nije značila ništa. Putin se pokazao kao liberalan i demokrata, želeo je da nastavi tržišne reforme."

Predaja vlasti u tajnosti

A avgustu 1999. godine, Boris Jeljcin je imenovao Vladimira Putina za premijera. Bio je to jasan znak da predsednik Jeljcin priprema Putina za Kremlj.

Jeljcin nije trebalo da napusti položaj još godinu dana, ali u decembru 1999. godine on je doneo odluku koja je sve iznenadila - da se povuče ranije.

„Tri dana pred Novu godinu, Jeljcin je pozvao Putina u svoju seosku rezidenciju. Tražio je da budemo prisutni i ja i njegov novi šef protokola Aleksandar Vološin. Rekao je Putinu da neće ostati na vlasti do jula. Podneće ostavku 31. decembra."

„Za to je znala samo mala grupa ljudi: Vološin, Putin, Jeljcinova ćerka Tatjana i ja. Jeljcin to nije rekao čak ni supruzi."

Jumašev je dobio zaduženje da napiše Jeljcinov tekst ostavke.

„Bilo je teško napisati taj govor. Bilo je očigledno da će ostati zapamćen u istoriji. Poruka je bila važna. Zato sam napisao onu slavnu rečenicu: 'Oprostite mi'.

„Rusi su doživeli velike šokove i stresove tokom devedesetih. Jeljcin je morao to da pomene."

U novogodišnjoj noći 1999. godine, Boris Jeljcin je snimio poslednje televizijsko obraćanje u Kremlju.

„Bio je to šok za sve prisutne. Osim za mene, koji sam napisao govor. Ljudi su briznuli u plač. Bio je to emotivan trenutak."

„Ali bilo je važno da ta vest ne procuri. Ostalo je još četiri sata do zvanične objave. I zato su svi ljudi u prostoriji ostali zaključani. Nije im dopušteno da odu. Uzeo sam snimak i odvezao se do televizijske stanice. Govor je emitovan u podne."

Vladimir Putin je postao vršilac dužnosti predsednika. Tri meseca kasnije, dobio je izbore.

Član „Porodice"?

Valentin Jumašev često se naziva članom „Porodice" - najužeg kruga Borisa Jeljcina koji je, navodno, vršio velik uticaj na njega krajem devedesetih.

Jumašev je odbacio ideju „Porodice" kao „mit, izmišljotinu".

Ali nema mnogo sumnje da je tokom devedesetih, narušenog zdravlja, predsednik Jeljcin poverenje sve više ukazivao uskom krugu rođaka, prijatelja i poslovnih ljudi.

„Putinova svita ne vrši uticaj na taj način", objašnjava politički naučnik Valerij Solovej.

„Postoje dve kategorije ljudi kojima je Putin sklon - prijatelji iz detinjstva, kao što su braća Rotenberg, i oni koji su služili u sovjetskom KGB-u."

„Ali on ne precenjuje njihovu lojalnost. Jeljcin je verovao članovima porodice. Putin ne veruje nikom."

„Nema kajanja - Rusi veruju Putinu"

Pod njegovom vlašću, Rusija je postajala sve autoritarnija država, sa sve manje demokratskih prava i sloboda.

„Jeljcin je verovao da ima misiju, a isto je i sa Putinom", kaže Solovej. „Jeljcin je sebe doživljavao kao Mojsija - želeo je da izvede zemlju iz komunističkog ropstva."

„Putinova misija je da se vrati prošlosti. On želi da osveti ono što zove „najvećom geopolitičkom katastrofom 20. veka", pad Sovjetskog Saveza.

On i njegova svita, bivši KGB oficiri, smatraju da je raspad Sovjetskog Saveza delo zapadnih obaveštajnih službi."

Vladimir Putin danas je jedva prepoznatljiv u odnosu na onu liberalnu figuru koje se seća Jumašev. Da li se, onda, bivši Putinov šef kaje što mu je dao posao?

„Ne kajem se ni zbog čega", kaže mi Jumašev, dodajući: „Očigledno je da Rusi i dalje veruju Putinu."

Ipak, Jumašev smatra da ostavka Borisa Jeljcina treba da posluži kao nauk za sve ruske predsednike, a to je da je „veoma važno povući se i napraviti mesta za mlađe ljude.

Jeljcinu je to bilo neverovatno važno."

Pratite nas na Fejsbuku i Tweets by bbcnasrpskom Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]