Rusija i Ukrajina: Da li bi Putin aktivirao nuklearno oružje

Dozvolite mi da počnem. Toliko puta sam pomislio: „Putin ne bi to nikad uradio“. A onda to uradi.

„Nikada ne bi anektirao Krim?“ Ali jeste.

„Nikada ne bi započeo rat u Donbasu.“ Ali jeste.

„Nikada ne bi naredio invaziju na Ukrajinu.“ Ali jeste.

Zaključio sam da fraza „nikad ne bi uradio“ ne može da se primeni na Vladimira Putina.

• Ruski napad na Ukrajinu, dan peti – šta znamo do sada
• Ko je Vladimir Putin
• Ko može da ima nuklearno naoružanje

A to dovodi i do neprijatnog pitanja:

„Nikada ne bi aktivirao nuklearno oružje. Zar ne?“

Ovo nije teoretsko pitanje.

Ruski lider je upravo stavio nuklearne snage zemlje u „specijalnu“ pripravnost, zbog „agresivnih izjava“ lidera NATO-a o Ukrajini.

Slušajte pažljivo šta predsednik Putin govori.

Prošlog četvrtka kada je na televiziji najavio njegovu „specijalnu vojnu operaciju“ (u prevodu, invaziju na Ukrajinu) uputio je i jezivo upozorenje.

„Onima koji razmišljaju o mešanju u ovo – ako to učinite, suočićete se sa većim posledicama od svih sa kojima ste se suočili u istoriji“.

„Putinove reči zvuče kao direktna pretnja nuklearnim ratom“, veruje Dmitri Muratov, dobitnik Nobelove nagrade za mir i urednik novina Novaja Gazeta.

„U tom obraćanju, Putin se nije ponašao kao gospodar Kremlja, već kao gospodar planete; na isti način na koji vlasnik automobila vrti privezak za ključeve oko prsta, Putin vrti taster za nuklearno oružje.“

„Nekoliko puta je rekao: Ako nema Rusije, zašto nam je planeta potrebna? Niko ne obraća pažnju. I to je pretnja da će sve biti uništeno, ako se prema Rusiji ne postupa kako on želi.“

U dokumentarcu iz 2018, predsednik Putin kaže da „ako neko odluči da uništi Rusiju, on ima zakonsko pravo da odgovori.

Da, biće to katastrofa za čovečanstvo i za svet. Ali ja sam državljanin Rusije i njen predsednik. Da li nam je potreban svet bez Rusije?“

Vratimo se na 2022.

Putin je pokrenuo veliki rat protiv Ukrajine, ali ukrajinske oružane snage pružaju jak otpor; zapadne zemlje su se – na iznenađenje Kremlja – ujedinile i uvele ekonomske sankcije Moskvi.

U Putinov sistem počelo je da se sumnja.

„Putin je u teškoj situaciji“, veruje Pavel Felgenhauer, vojni analitičar.

„Nema mnogo otvorenih opcija, jer kada Zapad zamrzne sredstva ruske centralne banke i ruski finansijski sistem implodira, Putinov sistem će prestati da funkcioniše.

„Jedna opcija za njega je da zaustavi isporuku gasa Evropi, nadajuću se da će se zbog toga Evropljani predomisliti.

„Druga opcija je da aktivira nuklearno oružje negde iznad Severnog mora, između Britanije i Danske“.

• Šta je Swift i zbog čega je isključivanje Rusije važno
• Teče li ruska invazija po planu
• Kakve je sankcije Zapad uveo Rusiji – nove kazne Belorusiji

Ukoliko Vladimir Putin odabere ovu drugu opciju, da li neko iz njegovog okruženja može ga natera da se predomisli? Ili da ga od toga odvrati?

„Politička elita Rusije nikada nije sa narodom“, kaže Dmitrij Muratov.

Dodaje da je elita uvek na strani vladara.

A u Rusiji Vladimira Putina, vladar je svemoćan.

„Niko nije spreman da se suprostavi Putinu“, kaže Pavel Felgenhauer, dodavši da je situacija opasna.

Rat u Ukrajini je rat Vladimira Putina.

Ako lider Kremlja ostvari vojne ciljeve, budućnost Ukrajine kao nezavisne države je pod znakom pitanja.

Ako ne uspe i bude mnogo žrtava, strahuje se da bi Kremlj mogao da preduzme očajničke mere.

Pogotovo ako više ne bude važilo „on to nikad ne bi uradio“.

Nuklearna pretnja je upravo ono čega se NATO plašio

Analiza Frenka Gardnera, BBC dopisnika za bezbednost

Ruski predsednik Vladimir Putin je izdao naređenje da ministar odbrane i šef generalštaba stave nuklearne snage za odvraćanje u „specijalni režim borbene gotovosti“.

Na sastanku šefova odbrane u Kremlju, on je rekao da je Zapad preduzeo neprijateljske poteze prema Rusiji.

Među njih spadaju, dodao je, ilegalne ekonomske sankcije povodom ruske invazije na Ukrajinu.

Ruska najava da će njihove nuklearne snage za odvraćanje biti stavljene u „stanje posebne pripravnosti“ istovremeno je znak besa predsednika Putina zbog sankcija Zapada i stalne paranoje da NATO ugrožava zemlja na čijem čelu se nalazi.

Njegov potez sasvim je sigurno privukao pažnju Zapada.

Ova vrsta eskalacije upravo je ono čega su se vojni stratezi NATO-a najviše plašili i zašto je savez uporno ponavljao da neće slati trupe u Ukrajinu da pomognu u odbijanju ruskih osvajača.

Ali ruska ofanziva nije baš išla po planu. Četvrtog dana nijedan veliki grad u Ukrajini nije se nalazio u ruskim rukama, a izgleda i da su Rusi pretrpeli krupne gubitke.

Ovo je sigurno izazvalo veliko nezadovoljstvo i nestrpljenje u Moskvi.

I teško je zamisliti da će predloženi mirovni pregovori na beloruskoj granici dovesti do sporazuma koji je prihvatljiv i za Moskvu i za Kijev.

Putin želi da se Ukrajina u potpunosti vrati pod rusku kontrolu, vlada Zelenskog želi da ona ostane nezavisna. Izuzev podele teritorije, to ne ostavlja mnogo prostora za kompromise.

I zato, posle ove nuklearne pretnje Zapadu, vrlo je verovatno da ćemo narednih dana videti pojačavanje ruske ofanzive na Ukrajinu, sa još manje uviđavnosti prema civilnim žrtvama od one iskazane do sada.

Pogledajte i video šta je pozadina sukoba ove dve zemlje

Pratite nas na Fejsbuku, Tweets by bbcnasrpskom
i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk