Rusija i Ukrajina: Godinu dana od početka rata - šta se sve promenilo

Prošla je čitava godina otkako je započela ruska invazija na Ukrajinu.

Mnogima će datum 24. februar 2022. ostati zauvek urezan u pamćenju.

U televizijskom obraćanju, ruski predsednik Vladimir Putin proglasio je „specijalnu vojnu operaciju" u ukrajinskoj oblasti Donbas - dok ga je istovremeno Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija preklinjao da to ne čini.

Sirene za vazdušnu opasnost oglasile su se širom ukrajinskog glavnog grada Kijeva, a predsednik zemlje Vladimir Zelenski upozorio je: „Ako neko pokuša da oduzme našu teritoriju, našu slobodu, naže živote… mi ćemo se braniti."

Godinu dana kasnije, dok okončanje ratnih dejstava nije ni na vidiku, bavimo se uticajem koji je izvršio rat u Ukrajini kroz grafike - od ruskog prodora, do broja raseljenih lica i promene oružja koje se koristilo.

• Šta će 2023. doneti za rat u Ukrajini: Pet ključnih pitanja
• Pet pravaca u kojima bi mogao da se odvija rat u Ukrajini 2023.
• Sve greške ruske vojne strategije u Ukrajini

Mapa Ukrajine pre ruske invazije

Pre invazije pre godinu dana, pro-ruski separatisti držali su veliki deo teritorije u Donbasu, oblasti na istoku Ukrajine.

Putin je 21. februara 2022. godine objavio da Rusija priznaje nezavisnost dva otcepljena regiona, samoproglašene Donjecke Narodne Republike i Luganske Narodne Republike.

Bio je to potez koji su osudile Ukrajina, NATO i zapadne zemlje - i kasnije omogućio Putinu da naredi ulazak trupa u zemlju.

Rusija je već anketirala Krim 2014. godine, iako većina zemalja i dalje ovo poluostrvo smatra sastavnim delom Ukrajine.

Pogledajte video: Istorijat neslaganja Rusije i Ukrajine

Kako su se mape kontrole nad ukrajinskom teritorijom menjale za godinu dana

Godinu dana posle invazije, Rusija ne drži pod kontrolom ni izbliza onoliko teritorije koliko je držala u ranim fazama rata, kad su njene snage krenule da nadiru ka Kijevu, ali i dalje zauzima značajne oblasti na istoku i jugu.

Nakon neuspelog prodora ka ukrajinskoj prestonici, ruske snage su usmerile pažnju na povezivanje teritorija koje drže na istoku oko Luganska i Donjecka sa oblastima blizu Krima.

U maju su uspele u tome, kad je Ukrajina evakuisala preostale trupe iz železare Azovstal u Marijupolju posle duge i krvave opsade.

Ovo je Rusiji pružilo ključni kopneni most za povezivanje oblasti koje kontroliše na jugu i istoku, baš kao i kontrolu nad ukrajinskom jugoistočnom obalom i Azovskim morem.

Ali od tada su ključne pobede u ratu pripadale Ukrajini.

U kontranapadu, koji je započeo u septembru, ukrajinske snage su povratile veći deo severoistočne Harkovske oblasti, kasnije povrativši grad Liman i druge delove teritorije u Donjeckoj i Luganskoj oblasti.

U novembru je prodor Kijeva na jugu prisilio ruske trupe da se povuku iz grada Hersona na istočnu stranu reke Dnjepar, iako Moskva i dalje kontroliše teritoriju na zapadnoj obali.

Pojačani napadi na ukrajinske elektrane

Rusija je, međutim, odgovorila, pokrenuvši talase raketnih i napada dronovima na ukrajinske gradove i elektrane - potez koji je isprva bio izazvan smelim napadom ukrajinskih snaga u oktobru na ključni most koji povezuje Krim sa Rusijom.

A u istočnoj Ukrajini, ruske snage učestvuju u krvavoj i brutalnoj borbi za zauzimanje grada Bahmuta, šezdesetak kilometara od Donjecka.

Ofenziva je, međutim, nagovestila mogući raskol među moskovskim snagama - ruska vojska i grupa Vagner, privatna plaćenička organizacija, opovrgavale su jedna drugu u javnosti ko treba da stekne zasluge za rusko zauzimanje obližnjeg grada Soledara.

• Koliko je štete Rusija nanela ukrajinskoj energetskoj mreži
• Satelitski prikaz Soledara, razorenog ukrajinskog grada
• Otpor ruskom jurišu na Bahmut, ukrajinskom gradu „na kraju sveta“

„Najveća izbeglička kriza u Evropi od Drugog svetskog rata"

U ratu je poginulo hiljade ljudi, ali nijedna strana ne želi da objavi zvanične vojne podatke o tome.

Zaključno sa 13. februarom 2023. godine, zabeleženo je 7.199 civilnih smrti zajedno sa 11.756 ranjavanja, prema Kancelariji Visokog komesara za ljudska prava Ujedinjenih nacija (OHCHR).

Međutim, organizacija je saopštila kako „veruje da su stvarne brojke mnogo veće, zato što prijave sa informacijama sa nekih lokacija na kojima se vode žestoke borbe kasne, a mnogi izveštaji tek treba da budu potvrđeni."

Od početka ruske invazije, agencija za izbeglice UN-a (UNHCR) zabeležila je pokrete oko 7,7 miliona izbeglica iz Ukrajine u razne zemlje širom Evrope, uključujući Rusiju, od populacije od 44 miliona, sa skoro sedam miliona interno raseljenih Ukrajinaca.

Posle Rusije, većina izbeglica je najviše bežala u Poljsku, Nemačku i Češku Republiku.

UN je situaciju opisala kao „najbrže prisilne pokrete populacije još od Drugog svetskog rata."

Iako su se mnogi nakon ukrajinske kontraofanzive vratili u gradove kao što je Kijev, vlada zemlje u međuvremenu je pozvala izbeglice da se ne vraćaju kućama do proleća.

Ona se nada da će toplije vreme vršiti manji pritisak na elektroenergetsku mrežu, koja je teško oštećena u napadima dronovima i raketama.

Mnoge ukrajinske izbeglice, uglavnom žene i deca, toplo su primljene u zemljama širom Evrope, ali kako se rat nastavlja a globalna kriza troškova života počinje da uzima danak, zvaničnici u Nemačkoj i drugim zemljama zapitali su se koliko dugo oni mogu ostati udomljeni.

Martina Švajnsberg, odbornica distrikta u Turingiji, u Nemačkoj, rekla je da se njena oblast isprva oslanjala na privatne stanodavce prilikom smeštanja Ukrajinaca - ali da sada oni više nisu voljni to da rade.

Iskorišćavanje školskih fiskulturnih sala kao prinudnog mesta za smeštaj postaje sve nepopularnije rešenje za delove stanovništva.

„Naši kapaciteti su iscrpljeni", rekla je ona.

„Priterani smo uza zid."

Jednom kad izađu iz ratne zone, mnoge izbeglice se muče dok pokušavaju da izgrade nove živote u drugoj zemlji, progonjene traumama sukoba i nestalih koje su ostavile za sobom.

„Izbeglice iz Ukrajine željne su da rade u zemljama koje su ih udomile, ali im je potrebna dodatna podrška da bi to postigle i da bi doživele inkluziju u zajednicama u kojima odsedaju", upozorio je UNHCR u septembru.

Za to vreme, stručnjaci UN-a za ljudska prava izražavali su ozbiljnu zabrinutost u oktobru rekavši da su se „žene, deca, stariji i osobe sa invaliditetom našli u izuzetno ugroženom položaju".

Skočimo unapred do današnjih dana i Martin Grifits, podsekretar Ujedinjenih nacija za humanitarne poslove i koordinator za pomoć u katastrofama, rekao je u saopštenju: „Skoro godinu dana kasnije, rat nastavlja svakodnevno da donosi smrti, razaranje i raseljavanje, i to u masovnim razmerama."

A komesar za izbeglice Ujedinjenih nacija Filipo Grandi pozvao je lidere EU u februaru 2023. godine da „potvrde solidarnost i podršku svim izbeglicama".

Promene oružja koja se koriste i zemalja koje ih šalju

Jedna od najvećih promena od početka rata bilo je oružje koje se koristi i ko ga šalje.

Rusija je drugi najveći izvoznik oružja na svetu i na početku rata njena vojska je izgledala, makar na papiru, mnogo moćnija od ukrajinske.

Ali, godinu dana kasnije, vojnu opremu Kijevu šalje više od 30 zemalja.

„Vladimir Putin je od Ukrajine očekivao pasivno prihvatanje postupaka njenog moćnijeg suseda, bez značajnijeg učešća drugih zemalja.

„Ova teška greška u koracima dovela je do produžavanja sukoba, a sada mu nema kraja na vidiku", rekla je za BBC doktorka Barbara Zanketa, sa katedre za ratne studije Kraljevskog koledža u Londonu.

Hiljade projektila NLAV koji se ispaljuju sa ramena, pravljeni za uništavanje tenkova jednim hicem, poslati su Ukrajini dok je napetost sa Rusijom rasla.

Oni se smatraju ključnim za zaustavljanje ruskog prodora na Kijev u ranim danima invazije.

U međuvremenu, veći deo borbi u ovom ratu odvijao se na istoku zemlje, gde je Ukrajina napredovala zbog upotrebe dalekometnog oružja.

SAD, Velika Britanija, Kanada i Australija šalju haubice M777 i moćne raketne sistema kao što su HIMARS M142.

Prema izveštajima američkih zvaničnika (koje su Moskva i Pjongjang demantovali), Rusija je prisiljena da se za snabdevanje oslanja na zemlje kao što je Severna Koreja, kupujući milione raketa i artiljerijskih granata za korišćenje u ratu, kada su sankcije zapadnih zemalja počele da ostavljaju traga.

Veći pristup Ukrajine preciznom dalekometnom oružju smatra se ključnim za njene uspešne prodore na istoku i jugu.

Napredni zapadni sistemi takođe su bili važni za pojačavanje ukrajinske odbrane od ruskih vazdušnih napada.

Od početka sukoba, Ukrajina koristi sovjetske raketne baterije zemlja-vazduh kao što je S-300.

Ali njih nadopunjuje širok dijapazon oružja sa Zapada, poput NASAMS a (Nacionalni napredni raketni sistem zemlja-vazduh) iz SAD-a i IRIS-T SLM iz Nemačke, kao i manji sistemi koji se ispaljuju sa ramena kao što je Starstrik iz Velike Britanije.

U decembru je Vašington najavio da šalje napredni raketni sistem Pejtriot, a Nemačka i Holandija su se povele za njegovim primerom.

U zavisnosti od tipa raketa koji koristi, on ima domet i do 100 kilometara.

Ali, zato ima drugih oblasti kojima je Ukrajina nezadovoljna zbog brzine kojom joj se šalje oružje.

Iako je u ranoj fazi rata dobijala protivpešadijska vozila kao što su Strajkeri i Bredliji, njeni saveznici i pomagači bili su mnogo sporiji sa slanjem tenkova.

Tek je u januaru koalicija zemalja pristala da počne da šalje teška oklopna vozila - Velika Britanija je prva donirala Čelendžer 2, a potom su SAD donirale M1 Abrams i Nemačka Leopard 2.

Odluka Berlina mogla bi da bude prelomna, jer omogućuje mnogim drugim korisnicima nemačkih Leoparda - kao što je Poljska - da i oni pošalju tenkove koje su ranije kupili.

• Putin: „Neverovatno, ali istinito - 80 godina kasnije, opet se suočavamo sa nemačkim tenkovima"
• Nemačka i Amerika šalju tenkove ukrajinskoj vojsci
• Posle tenkova, priča se i o avionima: Hoće li ih Zapad poslati Ukrajini

Ben Beri, viši saradnik Međunarodnog instituta za strateške studije (ISS) rekao je za BBC da će zapadni tenkovi praviti razliku ali je bivši britanski general major upozorio da je malo verovatno da će se dosadašnja obećanja pokazati prelomnim, dodavši da je istorija pokazala da se samo uz pomoć tenkova ne dobijaju bitke.

Za to vreme, reagujući na ove vesti, portparol Kremlja Dmitrij Peskov upozorio je da će dalje pošiljke zapadnog oružja dovesti do „značajne eskalacije" i toga da se druge zemlje „direktno mešaju u sukob".

Upravo je ovaj strah od pojačavanja napetosti sprečavala saveznike i pomagače Ukrajine da je snabdevaju lovačkim avionima, uprkos sve glasnijim zahtevima za njima iz Kijeva.

U sukobu su se takođe u značajnoj meri koristili dronovi, a mnogi od njih su upotrebljavani u ranoj fazi rata za izviđanje i određivanje meta.

Od početka sukoba, turski proizvođač vojne odbrambene tehnike Bajkar prodao je - i čak donirao - neke od svojih najcenjenijih TB2 modela kako bi zamenili one koje je Ukrajina izgubila u borbama.

Poslednjih meseci, Rusija koristi veliki broj „kamikaze" dronova (zajedno sa krstarećim raketama) u napadima na ukrajinske gradove i elektrane.

Iako je Iran saopštio da je slao dronove Moskvi pre nego što je otpočeo rat, smatra se da je u tajnosti poslao stotine novih tokom samog sukoba.

Pogledajte video o bici za Bahmut:

Pratite nas na Fejsbuku,Tweets by bbcnasrpskom i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]