Naoružane grupe ljudi koje Kremlj naziva „saboterima“ prešle su granicu iz Ukrajine u rusku oblast Belgorod što je izazvalo „protivterorističku“ operaciju Moskve.
Posle dvodnevnih borbi, Rusija kaže da je opkolila pobunjenike i ubila više od 70 njih, a ostale potisnula nazad u Ukrajinu.
Kremlj ih naziva „ukrajinskim nacionalistima i ekstremistima“, ali Kijev odbacuje odgovornost i kaže da je reč o dve paravojne formacije koje se bore protiv režima Vladimira Putina.
Ukrajinski zvaničnici kažu da su oni ruski državljani iz Legije slobode Rusije i Ruskog dobrovoljačkog korpusa (RDK) koji žele da stvore „zonu bezbednosti“ za Ukrajince.
Obe grupe su u prošlosti opisivane kao deo međunarodne legije uključene u teritorijalnu odbranu Ukrajine.
Andrej Jusov iz Kijevske obaveštajne uprave kaže da obe grupe rade „autonomno na teritoriji Rusije“ i da Ukrajinci nisu umešani, dok ih ukrajinska TV naziva milicijom i „ruskim dobrovoljcima“.
Ruski dobrovoljački korpus (RDK) došao je do izražaja u martu 2023. godine, učestvujući u prekograničnoj raciji u ruskoj oblasti Brijanska u kojoj je, kako se navodi, učestvovalo 45 ljudi.
Nepotvrđeni ruski izveštaji govore o pucnjavi, žrtvama i taocima, dok je RDK objavio da je prešao granicu da bi pozvao Ruse da se pobune protiv vlade.
Grupa je saopštila da nije uzela taoce i da se bezbedno povukla na ukrajinsku teritoriju.
Njen vođa je poznat kao Denis Kapustin ili Denis Nikitin, ruski nacionalista, a grupa otvoreno zastupa monoetničku rusku državu.
Ukrajinski istražni sajt objavio je 2020. godine da je on imao veze sa neonacističkim grupama, a Nikitin je u prošlosti govorio o pripadnosti pokretu fudbalskih huligana.
Njegova grupa RDK optužuje glavnu rusku opoziciju da sa tribina posmatra ratu u Ukrajini.
Drugi pripadnik korpusa, po imenu Fortuna, rekao je ukrajinskim medijima prošlog novembra da broje 120 ljudi.
„Mi smo dobrovoljna jedinica, mi nismo regruti ili vojnici po ugovoru kao građani Ukrajine“, rekao je.
Legija slobode Rusije (FRL) je veoma različita organizacija koja se bori zajedno sa ukrajinskim trupama protiv ruskih snaga.
Koristi belo-plavo-belu zastavu, koju deo ruske opozicije vidi kao zastavu „slobodne Rusije“.
Vođa dobrovoljačkog korpusa Denis Nikitin rekao je da su, iako su obojica tražili „rušenje Putinovog režima“, borci legije skloniji da sebe nazivaju centristima.
Međutim, 22. maja legija je objavila da je „oslobodila“ rusko selo Kozinka, odmah preko granice sa Ukrajinom i jugozapadno od Belgoroda.
„Legija i RDK nastavljaju oslobađanje Belgorodske oblasti“, tvrdi se.
„Još jednom je uništen mit da su građani Rusije bezbedni i da je Ruska Federacija jaka“, dodaje se.
Zatim je objavila snimke balona koji nose njihovu zastavu iznad Moskve.
Nije jasno kolika je veličina legije, ali prema njenom sajtu, ona tvrdi da se „bori u punoj saradnji sa Oružanim snagama Ukrajine i pod vođstvom ukrajinske komande“.
Član poznat kao Cezar, koji je verovatno njen najpoznatiji borac, insistira da „nema ljudi u legiji koji su bili primorani da joj se pridruže“ i da su svi članovi bili vojnici po ugovoru ukrajinske međunarodne legije.
Iako je rekao da je mali broj ruskih vojnika koji su se predali ukrajinskim snagama, oni su to učinili upravo da bi promenili stranu.
Reagujući na odluku Moskve da je označi kao „terorističku organizaciju“, istakla je da je ranije bila proglašena nepostojećom.
Postoji izvesna sumnja oko vojnog značaja ove dve grupe.
Ukrajinski stručnjak Vladimir Fesenko rekao je da postoji nekoliko različitih jedinica i da se o njima mnogo više priča nego što imaju stvarni značaj.
Bivši ruski poslanik Ilja Ponamarev, koji je sada ukrajinski državljanin, napisao je na Fejsbuku u avgustu 2022. da su legija, dobrovoljački korpus i druga grupa pod nazivom Nacionalna republikanska armija potpisali deklaraciju sa zajedničkim ciljem oslobađanja Rusije od vlasti Vladimira Putina.
Izveštavanje: BBC Monitoring
Pogledajte video:
Pratite nas na Fejsbuku, i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti preko Kontakt stranice.
— Komentari
0