Rusija i Ukrajina: Putin veličao aneksiju Krima – vojnici su heroji, a Rusija je jedinstvena

Zastave, krcate tribine moskovskog stadiona Lužnjiki i specijalni časovi u školama – Rusija je proslavila osmu godišnjicu osvajanja poluostrva Krim na obali Crnog mora.

Pred publikom na Lužnjikiju pojavio se i Vladimir Putin, predsednik Rusije.

Radnicima državnih preduzeća rečeno je da učestvuju u proslavi.

U školama, nastavnici su držali poseban čas kako bi obeležili „Krimsko proleće“.

Ruska vojska je iskoristila baze na Krimu kako bi zauzela gradove na južnoj ukrajinskoj obali.

• Kako su sankcije Zapada promenile rusku svakodnevicu
• „Vreme ne radi za Putina”, ocena stručnjaka o ratu u Ukrajini
• Putin izneo zahteve o prekidu rata u telefonskom razgovoru sa Turskom

Putin godinama koristi ovu godišnjicu kako bi istakao ljubav prema otadžbini.

Zvaničnici tvrde da je više od 200.000 ljudi prisustvovalo proslavi na stadionu, ali taj podatak u ovom trenutku ne može nezavisno da bude potvrđen.

Zvanični kapacitet tribina na stadionu Lužnjiki je 81.000 mesta, ali je veliki broj ljudi ostao ispred objekta.

Predsednik Putin je pohvalio vojsku, za koju je rekao da demonstrira rusko jedinstvo:

„Kada je potrebno, jedni druge štite od metkova telima, kao braća.

Dugo nismo bili tako jedinstveni“, rekao je Putin.

On je ponovio netačne tvrdnje da ruska vojska spasava narod od genocida u istočnom delu Ukrajine.

Ali dok je govorio na bini, prenos njegovog obraćanja na gotovo svim državnim televizijama, prekinut je prebacivanjem kadra na pevača Olega Gazmanove koji je glasno uzviknuo „Napred Rusija“.

Iz Kremlja je kasnije saopšteno da se radi o tehničkoj greški.

Sergej Sobjanjin, gradonačelnik Moskve, takođe se obratio okupljenima.

Govorili su i Margarita Simonjan, novinarka državne televizije i Marija Zaharova, portparolka ministarstva spoljnih poslova.

Na stadionu

Bil Vernon, BBC Njuz, Moskva

Razgovarao sam se više desetina ljudi dok su stajali u redu da uđu na provladin skup na stadionu.

Mnogi su za BBC rekli da rade u javnim preduzećima i da su nadređeni vršili pritisak na njih da dođu na skup.

Jedan čovek koji je zaposlen u Moskovskom metrou rekao nam je da su bili naterani da prisustvuju.

„Malo ću da budem ovde, a onda ću da odem…. Mislim da većina ljudi ovde na podržava rat. Ja svakako nisam za rat“, kazao je.

Mnogi nisu hteli da ih snimimo, niti da odgovaraju na pitanja

Đaci su bili oslobođeni nastave u slučaju odlaska na „koncert“.

Neki od učenika sa kojima smo razgovorali nisu čak ni znali da je skup na Lužnjikiju, delimično, bio i znak podrške ratu u Ukrajini.

Poseban program školskih časova „Moja zemlja“ počeo je u martu za učenike poslednjih šest godina.

Prvo im je 21. februara puštena video poruka predsednika Putina u kojoj je detaljno opisao njegovu verziju istorije Ukrajine.

Posle toga su se u javnosti pojavile i fotografije na kojima đaci stoje poređani tako da telima formiraju latinično slovo Z, simbol koji ruski vojnici pišu na tenkovima dok osvajaju Ukrajinu.

Ministarstvo obrazovanja je napravilo takav plan da „veliko finale“ bude 18. marta na godišnjicu ruske aneksije Krima, posle referenduma koji je diskreditovala međunarodna zajednica.

Prema dopisu koji je stigao školama iz ministarstva, časovi za đake od 12 do 15 godina treba da budu usredsređeni na „heroje našeg vremena… kako bi na stabilan i osnovan način shvatili osećaj patriotizma.“

Škole su dobile da puste poseban video materijal sa zvaničnom ruskom verzijom događaja tokom aneksije Krima.

Na snimku dvojicu uniformisanih tinejdžera sa Krima pitaju da li znaju šta se dogodilo 18. marta 2014.

Jedan kaže da je za njega, kao stanovnika Sevastopolja na Krimu, to bio dan radosti – „Krimsko proleće“.

Tinejdžerku Anu pitaju zašto su događaji poznati kao proleće:

„Proleće je početak novog života. To je obnova, toplina, sunce. I naravno, udoban dom.“

Jedna nastavnica u Moskovskoj oblasti govorio je da je uzeo slobodan dan jer je bio zgađen.

„Ne volim da se istorija koristi za propagandu.

Mislim da je ovo opasno, jer dosta dece ima rođake u Ukrajini. To može da izazove sukobe među decom“, rekla je učiteljica koja radije ostaje anonimna.

Većina njenih kolega je rekla da podržava ovakve časove.

„Čak i oni čiji su rođacima pod bombama, odobravaju ovakve lekcije.

Kažu da je naciste davno trebalo poraziti“, rekao je učitelj, misleći na lažne ruske optužbe o ljudima iz ukrajinske vlasti.

Jedan broj nastavnika se žalio na časove „Moja zemlja“.

Svetlana, učiteljica iz Volgograda, rekla je da je za neku decu rat nešto poput avanture.

„Objasnila sam da u ratu nema ništa dobro“, kazala je ona za BBC na ruskom.

Pratite nas na Fejsbuku,Tweets by bbcnasrpskom
i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk