Rusija i Ukrajina: Šta su prekid vatre i humanitarni koridori?

Ukrajina i Rusija optužuju jedna drugu za prekid primirja koji je rezultirao ponovnom razmenom vatre u nekoliko gradova.

Prekid vatre je imao za cilj da civilima pruži privremenu mogućnost da pobegnu na sigurno.

BBC objašnjava šta su prekid vatre i humanitarni koridori, kao i kako funkcionišu u praksi.

• Šta je ratni zločin
• Šta je hibridni rat i da li se vodi protiv Srbije
• Koliko je opasan napad na najveću nuklearnu elektranu u Evropi

Šta je prekid vatre?

Prekid vatre je sporazum između dve zaraćene strane da će privremeno obustaviti ratna dejstva radi održavanja mirovnih pregovora ili evakuacije civila na sigurno.

Bilo je nekoliko pokušaja prekida vatre u Marijupolju, lučkom gradu na jugu Ukrajine, gde je oko 200.000 ljudi zarobljeno u gradu koji je na meti ruskog bombardovanja.

Jedan od prekida vatre, u subotu 5. marta, trebalo je da omogući civilima da odu u nabavku, jer im ponestaju hrana, voda i medicinske potrepštine.

Međutim, ovaj pokušaj je brzo propao, zbog čega je obustavljena i evakuacija iz obližnjeg grada Volnovaha.

Šta je humanitarni koridor?

Humanitarni koridor je privremena ruta ili područje, koje omogućava bezbednu evakuaciju civila ili izbeglica iz zona ratnih dejstava.

Ovim koridorima se takođe dostavlja humanitarna pomoć.

Humanitarni koridori postojali su u tokom ratova u Bosni i Siriji.

U većini slučajeva, pregovori o otvaranju koridora vode se između zaraćenih strana, uz posrednike kao što su Ujedinjene nacije ili Crveni krst.

Dogovor se postiže tako što „[strane] tokom višednevnih pregovora dolaze do sporazuma koji je dovoljno precizan da bi mogao da se primeni", rekao je Dominik Stilhart, direktor operacija Međunarodnog komiteta Crvenog krsta, za BBC.

„Svi ovi [detalji] moraju biti utanačeni u pregovorima sa vojskom, kako bismo olakšali sprovođenje sporazuma na terenu", dodao je.

Da li plan uspeva?

Pokušaje uspostavljanja koridora prate veliki problemi.

„Problem ili izazov je da zaraćene strane dođu do sporazuma koji bi bio konkretan, izvodljiv i precizan", kaže Stilhart.

„Do sada smo imali samo načelne sporazume, ali su oni odmah prekršeni zato što nije bilo precizirano vreme realizacije, rute, kao ni da li se odnose na evakuaciju ljudi ili dopremanje robe", dodaje.

Stilhart kaže da usled toga organizacije nisu mogle da pruže humanitarnu pomoć tamo gde je najpotrebnija.

„Jedan tim je na terenu u Marijupolju, oni su [u nedelju] bili spremni, uprkos činjenici da nije bilo sasvim jasno kakav je dogovor postignut", objašnjava.

„Međutim, čim su stigli do prvog kontrolnog punkta, ispostavilo se da je put kojim su planirali da prođu miniran".

Kuda vode humanitarni koridori?

Više od dva miliona izbeglica napustilo je Ukrajinu od početka ruske invazije, podatak je Ujedinjenih nacija.

Bežeći što dalje od Rusije, ljudi su uglavnom prelazili zapadne granice ka susednim zemljama - Poljskoj, Slovačkoj, Mađarskoj, Rumuniji i Moldaviji.

Osim u Kijevu, otvaranje humanitarnih koridora najavljeno je u Harkovu, Mariupolju i Sumiju.

Međutim, pojedine rute koje je predložila Rusija našle su se na meti kritika, jer vode u Rusiju i Belorusiju, ključnu saveznicu Rusije.

Od četiri grada koja se pominju u ruskom predlogu evakuacije, samo su iz Mariupolja i Sumija predviđene rute koje vode u druge delove Ukrajine.

Zamenica ukrajinskog premijera Irina Vereščuk ocenila je da je ruski predlog šest humanitarnih koridora „neprihvatljiv".

„Naši ljudi neće ići iz Kijeva u Belorusiju da bi potom bili prebačeni u Rusku Federaciju", rekla je Vereščuk.

„Pravila sam planove za vikend, a onda je počeo rat"

Pratite nas na Fejsbuku, Tweets by bbcnasrpskom i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]