Rusija i Ukrajina: Zašto bi 9. maj mogao da bude ključan datum za rat u Ukrajini

Devetog maja Rusija slavi pobedu u Drugom svetskom ratu – to je nacionalni praznik nad praznicima, duboko ličan za mnoge porodice, ali i krupna prilika za državnu propagandu.

Ove godine to je i ključan datum za rusku vojsku, jer se smatra da će ruski predsednik Vladimir Putin želeti da iskoristi priliku da objavi vest o ostvarenom velikom napretku u ratu u Ukrajini.

Međutim, iz Kremlja su odbacili ove teorije.

Predstojeća godišnjica oslobođenja Rusije na kraju Drugog svetskog rata neće imati nikakvog uticaja na vojne operacije Moskve u Ukrajini, rekao je ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov 1. maja.

„Naša vojska ne zasniva akcije na određenom datumu“, rekao je Lavrov u intervjuu italijanskom kanalu Zona Bjanka, odgovarajući na pitanje da li će godišnjica 9. maja označiti prekretnicu u ratu u Ukrajini.

„Obeležićemo našu pobedu na svečan način, ali vreme i brzina onoga što se dešava u Ukrajini zavisiće od potrebe da se minimiziraju rizici za civile i ruske vojnike“, dodao je on.

• Putin: Nećemo dozvoliti prekrajanje istorije, ponovo se budi nacistička ideologija
• Dan pobede – dan kada Evropa diše slobodu
• Putin: Rusofobija je prvi korak ka genocidu

U međuvremenu, Rusija je opovrgla spekulacije nekih zapadnih zvaničnika da će baš na 9. maj proglasiti sveopšti rat Ukrajini.

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov je takve glasine nazvao „besmislicama“ i dodao da „uopšte nisu istinite“.

Pogledajte snimak završnih vežbi ruske vojske povodom Dana pobede

Koja je važnost 9. maja za Rusiju?

Drugi svetski rat bio je najveći oružani sukob na svetu do današnjeg dana.

Započeo je invazijom na Poljsku u septembru 1939. godine (iako to nije datum koji obeležava Rusija) i završio se 1945. godine.

Živote je izgubilo desetine miliona ljudi; milioni drugih bili su raseljeni širom sveta.

Sovjetski Savez nalazio se u savezničkoj koaliciji koja je porazila nacističku Nemačku u ovom ratu i bio je verovatno najteže pogođen od svih, jer se veliki deo borbi odvijao na njegovoj teritoriji.

U maju 1945, nacistička Nemačka potpisala je bezuslovnu predaju u Drugom svetskom ratu, prihvativši poraz u Evropi.

Ovaj pravni dokument okončao je sva neprijateljstva na kontinentu, mada je rat protiv Japana u Aziji nastavljen sve do avgusta iste godine.

Zvanična, definitivna predaja potpisana je nadomak Berlina kasno uveče 8. maja, a Nemci su zvanično prekinuli sve operacije u 23:01 po lokalnom vremenu – u Moskvi je tada već prošla ponoć.

Dan pobede, poznat i kao Dan pobede u Evropi, stoga se obeležava 8. maja u većini evropskih zemalja i SAD, a 9. maja u Rusiji, Srbiji i Belorusiji.

Dan pobede okončao je dugi i krvavi rat u kom je većina porodica u Sovjetskom Savezu izgubila najbliže, ali je tek mnogo kasnije prerastao prvobitnu svrhu komemoracije i postao ključno ideološko sredstvo države.

Skoro dve decenije po okončanju rata, 9. maj nije bio nacionalni praznik u Sovjetskom Savezu i obeležavao se samo u velikim gradovima vatrometom i lokalnim svečanostima.

Godine 1963, tadašnji lider SSSR-a Leonid Brežnjev pokrenuo je politiku stvaranja kulta pobede u ratu protiv nacističke Nemačke, verovatno da bi pojačao oslabljenu ideološku osnovu zemlje i patriotski sentiment.

To je značilo organizovanje pannacionalnih svečanosti, vojne parade na Crvenom trgu – i neradni dan 9. maja.

Pogledajte video: Staljingrad – najkrvavija bitka u Drugom svetskom ratu

Početkom 21. veka, ruski predsednik Vladimir Putin uradio je još više da pojača značenje Dana pobede, pokušavši da ga pretvori u neodvojivi deo ruskog identiteta.

Proslave Dana pobede postale su još masovnije, ali svake godine je bilo sve manje preživelih ratnih veterana i očevidaca koji su mogli da učestvuju u svečanostima.

Zvanična verzija o ključnoj ulozi Rusije u pobedi nad nacizmom uvrštena je i u amandmane na ruski ustav iz 2020.

Između ostalih izmena, koje su isticale konzervativne vrednosti i nacionalizam, ruskim građanima je zabranjeno da dovode u pitanje zvaničnu istorijsku verziju ove pobede.

„Kult pobede obnovljen je u Rusiji 2000-ih sa još više žara nego u sovjetska vremena.

„Zbog toga trijumfalizam nastavlja da preovlađuje u medijima i u kolektivnoj svesti“, kaže za BBC Oleg Budnicki, direktor Međunarodnog centra za istoriju i sociologu Drugog svetskog rata u Višoj ekonomskoj školi u Moskvi.

„To je imalo pozitivnih posledica: na primer, veći naglasak na proučavanje istorije rata. Milioni dokumenata učinjeni su dostupnim javnosti i digitalizovani.

„Ali vidimo i povećanje militarizacija masa“, dodaje ovaj stručnjak.

Navodi primer slogana poput „Možemo mi to ponovo“, koji su počeli da se pojavljuju na ruskim proslavama Dana pobede u protekloj deceniji, verovatno aludirajući na to da Ruska armija može ponovo da zauzme pola Evrope baš kao i 1945.

• Putin na obeležavanju aneksije Krima: Vojnici su heroji, Rusija je jedinstvena
• Zašto je slovo „Z“ postalo ruski ratni simbol
• Rusi oplakuju poginule vojnike i ne veruju u priče o ratnim zločinima u Ukrajini
• „Zamenićemo“: Kako se u Rusiji odnose prema sankcijama i ratu u Ukrajini

Masovne patriotske proslave nisu, međutim, sa sobom donele i veće poznavanje činjenica.

Istoričari ističu da je zvanična verzija o Drugom svetskom ratu, iliti Velikom patriotskom ratu kako je poznat u Rusiji, često umanjuje neke ključne elemente, kao što je ogroman gubitak ljudskih života koje je Sovjetski Savez pretrpeo da bi zaustavio nemačku invaziju.

Prema državnoj anketi iz 2020, većina Rusa vrlo malo zna o tome kako i gde je njihova rodbina provela rat.

Manje od trećine ljudi između 18 i 24 godine znalo je kad je Veliki patriotski rat tačno započeo (kad je nacistička Nemačka napala Sovjetski Savez u junu 1941).

Od 2014. godine, na početku napetosti u istočnoj Ukrajini, državni mediji su pojačali naglasak na patriotsku komponentu borbe protiv nacista.

Dok su ruske vlasti netačno tvrdile da je ultra desnica došla na vlast u Ukrajini, istovremeno su isticale istorijsku ulogu Rusije u pobedi nad fašizmom.

Država je preuzela neke građanske inicijative potekle iz naroda za komemoraciju palih žrtava.

Na primer, grupa nezavisnih novinara u sibirskom gradu Tomsku 2011. godine započela je lokalnu inicijativu za komemoraciju palih žrtava u ratu i nazvala ga „Besmrtni puk“.

Ideja je bila da ljudi pođu u šetnju ulicama na Dan pobede držeći fotografije palih boraca u ratu, na taj način stvorivši komemorativni „puk“.

Inicijativa se brzo proširila i na druge delove Rusije postavši nacionalni fenomen.

Državna organizacija istog imena osnovana je 2015, ali utemeljivači originalnog pokreta nisu bili uključeni u nju.

„Besmrtni puk“ postao je tako inicijativa vlade u kojoj učestvuju zaposleni u državnom sektoru, školska deca i državni mediji, ponekad pod obavezom.

Izgledalo je da ruske vlasti na ovaj način žele da poruče da je ispravno samo obeležavanje Dana pobede u organizaciji države.

Proslava 75. godišnjice pobede u Drugom svetskom ratu 2020. moralo je da bude pomerena sa maja na kraj juna zbog pandemije kovida-19, ali je i dalje bila jedna od najraskošnijih koje je Rusija videla.

U masovnoj paradi učestvovalo je više od 20.000 pripadnika vojske, stotine vazduhoplova i oklopnih vozila, koji su demonstrirali najnoviju opremu, sa željom da impresioniraju svet ruskom vojnom silom.

Manje od dve godine kasnije, Rusija je pokrenula potpunu invaziju na Ukrajinu sa većim delom iste te vojne opreme koja se sada direktno koristila za nasilje.

Ruski ciljevi, kako ih je definisao sam predsednik Putin, bili su da se „demilitarizuje“ i „denacifikuje“ Ukrajina.

Kada vojna kampanja nije uspela da donese brze rezultate – zauzimanje Kijeva ili rušenje ukrajinske vlade, na primer – smatra se da je rok koji ruski komandanti sada žele da ostvare 9. maj.

Ako do tog dana Rusija uspe da zauzme značajne delove teritorije, onda će Moskva moći još jednom da oživi Dan pobede u propagandne svrhe.

Proslava Dana pobede najverovatnije bi postala prilika za vlasti da ponove svoje tvrdnje da ruska „specijalna operacija“ u Ukrajini nije ratna agresija već borba za iskorenjivanje nacizma, što je tvrdnja koju ne podržavaju svakodnevna dešavanja na terenu.

Pogledajte video: Srušen spomenik prijateljstva Rusije i Ukrajine u Kijevu

Pratite nas na Fejsbuku, Tweets by bbcnasrpskom
i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk