Grigorij Raspućin, seoski čudotvorac koji je opčinio ruski carski dvor, skončao je pre 105 godina od ruku svojih neprijatelja među plemićima. Artem Krečetnikov iz ruskog servisa BBC-ja istražuje Raspućinovo surovo ubistvo i otkriva da su neki detalji više mit nego istina.
Malo je ličnosti u ruskoj istoriji toliko poznato kao mistik iz Tobolska, u Sibiru, čije ime ostaje zauvek vezano za skandale.
Zvali su ga „seks mašina“ i „ljubavnik“ carice Aleksandre Fjodorovne.
Prvi opis je verovatno preteran, a drugi je naprosto netačan.
Mišljenje Rusa o njemu, u ono vreme, a i kasnije, variralo je od „sveca“ do „reptila“.
Potonji izraz je kako ga je pogrdno nazvao reformistički premijer onog vremena Petar Stolipin.
Po izbijanju rata 1914. godine, nastala je histerija zbog „mračnih sila oko trona“.
Carica Aleksandra, supruga cara Nikolaja Drugog, verovala je da Raspućin poseduje mistične isceliteljske moći koje bi mogle da pomognu njenom sinu Alekseju, prestolonasledniku, koji je bolovao od hemofilije.
Poklonici saveza Rusije sa Francuskom, željni da vide Nemačku vojno poraženu, sumnjali su da je Raspućin podrivao rusku spoljnu politiku.
Početkom 1914. godine, Raspućin je rekao jednom italijanskom novinaru: „Uz Božju pomoć, neće biti rata, a ja ću dati sve od sebe po tom pitanju“.
Misterija i dalje prati Raspućinove poslednje trenutke.
Zašto je otišao u palatu kneza Feliksa Jusupova u Sankt Peterburgu?
Prema rečima dvojice ubica – knezu Jusupovu i Vladimiru Puriškeviču, članu parlamenta – Jusupov je pokupio Raspućina u noći 30. decembra 1916. godine pod izgovorom da njegova žena Irina želi da ga upozna.
Ali Irina je zapravo bila odsutna, bila je na imanju Jusupovih na Krimu.
Jusupov je tvrdio da je odveo Raspućina u podrum, gde mu je dao kolače koji su sadržali otrov.
Ali na Raspućina otrov navodno nije delovao, a on je uporno tražio da se upozna sa Irinom gore na spratu.
Jusupove kolege zaverenici pravili su veliku buku na spratu iznad njih, lažirajući žurku, i puštali američku pesmu Jenki Dudl na gramofonu.
Ipak, ova verzija istorije deluje malo verovatno.
Raspućin nije bio obrazovan, ali nije bio ni naivan.
Jusupovi su bili izuzetno bogati – Irina je bila članica kraljevske porodice – tako da je malo verovatno da je Raspućin mogao da pomisli da će ona dozvoliti da bude tako lako zavedena.
Prema rečima Raspućinove ćerke Marije, ruski ministar unutrašnjih poslova Aleksandar Protopopov upozorio je Raspućina da se neki ljudi spremaju da ga ubiju.
Savetovao ga je da se nekoliko dana kloni druženja sa ljudima, ali Raspućin mu je rekao da je „već kasno“.
I zato ostaje misterija zašto je posetio Jusupove.
Sigurno nije bilo samo zbog vina i vesele muzike.
Kolale su glasine da carica Aleksandra i Protopopov planiraju da raspuste parlament – Dumu – uvedu vanredno stanje i založe se za mir.
Sasvim je moguće da je Jusupov namamio Raspućina obećavši mu sastanak sa caričinim saveznicima.
Ostatak svedočanstva ubica o onome što se desilo zvuči kao scenario za horor film.
Nakon što navodno otrov nije delovao, Jusupov je morao da otvori vatru, ali se Raspućin ponovo pridigao, kao nekakvo čudovište.
Čak ni udarci u slepoočnicu nisu zaustavili Raspućina, koji je jurio za Jusupovim preko dvorišta.
Tada je navodno Puriškevič ispalio četiri hica Raspućinu u leđa oborivši ga na zemlju.
Šta je, dakle, bilo sa otrovnim kolačima?
Ljudi koji su dobro poznavali Raspućina kažu da je on uvek odbijao da jede slatkiše, verujući da oni štetno deluju na njegove posebne isceliteljske moći.
Čuvari koji su ispitani u vezi sa ubistvom rekli su da su čuli četiri pucnja, ispaljena brzo jedna za drugim.
Patolog je odredio uzrok smrti od pogotka metkom u stomak, što je izazvalo obilno krvarenje.
Postoje oprečna svedočanstva o košulji koju je nosio Raspućin.
Vrlo je moguće da je ubijen pre nego što je skinuo krzneni kaput.
Ubice su ga verovatno ubile čim je kročio unutra, pucavši u njega iz neposredne blizine.
Učestvovala su petorica plemića, koje je predvodio princ Jusupov, iako neki spekulišu da je moguće da je u zaveri učestvovalo i više njih.
Prema drugom mitu, Raspućin je do te mere odbijao da umre da su morali da ga udave u ledenoj vodi.
Ali u izveštaju sa autopsije se jasno navodi: „Nisu pronađeni dokazi o davljenju. Raspućin je već bio mrtav kad je bačen u vodu“.
Jusupov je otišao u izgnanstvo u Pariz posle Boljševičke revolucije 1917. godine i tamo doživeo osamdesetu godinu.
Puriškevič je uhapšen u Petrogradu 1918. godine, potom pušten po naređenju šefa tajne policije Feliksa Dzeržinskog.
Umro je od tifusa 1920. godine, za vreme ruskog građanskog rata.
Zbog nasilja i haosa tokom revolucije i boljševičkog terora, Raspućinove reči zvuče vidovnjački: „Bez mene će se sve srušiti“.
Predvideo je i vlastito ubistvo, u pismu Nikolaju Drugom.
Ako tu budu uradili plemići, upozorio je, to će srušiti monarhiju.
Komunistički revolucionari su ubili carsku porodicu 1918. godine.
Pratite nas na Fejsbuku i Tweets by bbcnasrpskom
. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti preko Kontakt stranice.
— Komentari
0