Rusija i rat u Ukrajini: Kako se Kijev priprema za ruski napad

Kad je otpočela ruska ofanziva, dok su se sirene za opasnost prvi put oglašavale u Kijevu, neki su strahovali da bi glavni grad Ukrajine mogao da padne do popodneva.

Pristizali su izveštaji o dugom konvoju oklopnih vozila i teške artiljerije koji se probija sa severozapada.

Vojni analitičari imali su visoko mišljenje o ruskoj vojsci.

Ona se, govorili su, profesionalizovala, a stekla je i neprocenjivo iskustvo u usavršavanju oružja i ljudstva u ratu u Siriji.

Taktičke greške koje su pravili Rusi kad su pokušali da uguše ustanak u Čečeniji 1995. godine, rečeno mi je, danas su davna prošlost.

Konsenzus o ukrajinskim oružanim snagama prvog dana rata bio je da su mnogo jače nego što su bile 2014, kad nisu mogle da spreče Rusiju da zauzme Krim i osnuje dve otcepljene enklave u istočnoj Ukrajini.

Ali Rusija je brojčano nadmoćnija i ima teško naoružanje.

Ukrajinci, će, govorilo se, upravo otkriti istinu iz aforizma koji se pripisuje Staljinu: „Kvantitet je sam po sebi kvalitet.“

Prve dve nedelje rata pokazale su da su ta predviđanja bila pogrešna.

Rusi su pravili greške; Ukrajinci su pružali otpor.

Napredovanje ruskih trupa oko Kijeva je zastalo.

• Zašto je Rusija napala Ukrajinu i šta Putin hoće
• „Ako padne Harkov, pašće i cela Ukrajina“
• Od Groznog i Alepa do Ukrajine – ruska vojna doktrina je sve jača sila

Na jugu je priča bila sasvim drugačija.

Postepeno su radili ka otvaranju kopnenog koridora između Krima i proruskih enklava u istočnoj Ukrajini.

Ali je od samog starta bilo jasno da je kontrola nad Kijevom jednako ključna za osvajanje bitaka u politici baš kao i na ratištu.

Dok vlada ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog drži grad, on može da tvrdi da nije poražen, a predsednik Rusije Vladimir Putin u Kremlju ne može da tvrdi da je pobedio.

Poslednjih nekoliko dana bilo je vedro i sunčano vreme, posle više od nedelju dana velike oblačnosti.

To znači da sateliti imaju jasan pogled na kretanja na terenu.

Jedan od zaključaka je da se šezdesetak kilometara dugi ruski konvoj severozapadno od Kijeva polako razilazi i reorganizuje.

Poslednje vesti iz američkog Ministarstva odbrane glase da se pozadinski elementi sustižu, ali da se vozila najbliža Kijevu ne pomeraju.

Borbe oko Kijeva su skoncentrisane na severoistoku i vode se od prvog jutra, kad su ruske vazdušno-desantne trupe sletele na teretni aerodrom blizu Gostomela i Irpina, malih gradova za koje ljudi koji su se evakuisali kažu da su sada teško oštećeni.

Izgledalo je kao da su pokušali da obezbede polaznu tačku za napad na Kijev.

Ali ukrajinske trupe su ih zaustavile.

Pogledajte video: Ruski tenkovi upali u ukrajinsku zasedu

Poslednjih nekoliko dana, viđao sam više branilaca kako polaze napred da bi nastavili borbu oko aerodroma kod Irpina i Gostomela.

Čuo sam neprestanu artiljerijsku paljbu sa ukrajinske strane sa topovskih linija skrivenih u pojasevima gustog pošumljenog zemljišta.

Severoistok na kom se vode žestoke borbe nalazi se 20 minuta vožnje od centra Kijeva, koji je ostao netaknut, iako sirene redovno oglašavaju opasnost.

Za nedelju ili malo više dana koliko sam ovde, Ukrajinci su poboljšali fizičku odbranu, koja na nekim mestima praktično nije ni postojala.

Kontrolni punktovi koji su bili samo nekoliko betonskih ploča sada su postali barikade.

Širom grada muškarci pune i postavljaju džakove sa peskom.

Kijevski metalci imaju pune ruke posla.

Na strateškim raskrsnicama i dvosmernim kolovozima na izlasku iz Kijeva, postavljene su čelične protivtenkovske prepreke.

Kijev je velelepan grad sa širokim, prostranim avenijama, koje se ukrštaju sa užim ulicama često popločanim krupnom kaldrmom.

Mnoge zgrade imaju prostrane podrume.

Ulične borbe, ako bi izbile ovde, mogle bi da potraju mesecima.

Grad se prostire duž obe obale Dnjepra, jedne od najvećih evropskih reka.

Dokovi i marine na reci još su zamrznuti.

Prelazak vode pod vatrom bio bi zahtevan vojni podvig.

Obala na zapadnoj strani reke, blizu vladinih zgrada i velikih katedrala, strma je i prekrivena gustom šumom.

Branitelji bi tu imali mnoge prednosti.

Ali prelazak Dnjepra možda uopšte nije u planu Rusa sve dok ne budu mogli da kontrolišu obe obale.

Jedna teorija je da ofanziva sa zapada i severozapada nije zastala samo zbog ukrajinskog otpora i onoga što deluju kao loši logistički manevri same ruske vojske.

Kolona sa istoka kreće se sporo i generali možda čekaju da ih ona sustigne.

Šta kažu ukrajinski generali?

Na brifingu u utorak, 15. marta, ukrajinski generali zaduženi za odbranu Kijeva su izneli uveravanja da eventualni napad ruskih snaga na prestonicu neće ići glatko po njih.

Žestoko se borimo da zadržimo rusku artiljeriju van dometa, kažu oni, ali prihvataju da je prestonica ranjiva na rakete.

Međutim, topografija i teren grada su na njihovoj strani, rekao mi je general Andrej Kriščenko.

Grad je veliki i razuđen.

Ispresecan je rekama, ne samo moćnim Dnjeprom koji deli Kijev na dva dela, već i njegovim pritokama.

„S jedne strane, teško ga je odbraniti, s obzirom na veličinu grada.

„Ali sa druge strane, to je prednost. Reke i mostovi su na prilazima gradu. Naše trupe grade odbranu i utvrđenja.

„Oko grada ima mnogo malih reka koje se ulivaju u Dnjepar i ima mnogo tresetišta, tako da to područje nije pogodno za masovno kretanje trupa“, kaže Kriščenko.

Rusi su u četvrtak pokušali da prebace tenkovski puk na istočne prilaze Kijevu.

Bili su gadno oštećeni dok su se sporo kotrljali autoputom usred bela dana.

Slike sa dronova pokazuju da su tenkovi bili nagomilani što ih je pretvorilo u lake mete za ukrajinsku artiljeriju ili dronove.

Bili su to novi taktički propusti Moskve.

• „Ne sarađujemo ni na koji način“: Kako izgleda život u okupiranim delovima Ukrajine
• ‘Kako da vratim sina iz vojske?’ – vapaj ruske majke
• Kako se u Rusiji regrutuju plaćenici za borbe u Ukrajini

Nije jasno da li Rusija planira da opkoli Kijev ili da pokuša da iznudi predaju prodorom u centar sa oklopnim vozilima uz podršku pešadije.

Nemaju mnogo dobrih izbora.

Direktni napadi do sada su bili zaustavljani.

Opkoljavanje velikog grada zahteva mnogo ljudstva.

Jedna mogućnost je da je Putin očekivao brzi pad vlade koju je odbacio sa prezirom kao nacističku kolaboraciju za Zapadom i nije mislio će njegovi vojnici morati mnogo da se trude.

Sasvim je sigurno da se Putin i njegovi generali preispituju, pregrupišu i da neće prihvatiti poraz.

Putinova misija je bila da vrati Rusiju na položaj velike svetske sile za koji smatra da joj po pravu pripada.

U zemlji veličine Ukrajine – samo je Rusija veća u Evropi – pobeda u Kijevu je najdirektniji način da se ova misija proglasi uspešnom.

Bez svake sumnje, ruske oružane snage delaju sa pola snage i kreću se sa pola brzine.

To je delom zbog njihovih vlastitih grešaka, a delom zato što su se Ukrajinci pokazali kao dostojni, vešti protivnici.

Zaustavljeni napadi oko Kijeva pretvorili su se u odmor za branioce grada, davši im vreme da se ukopaju i poboljšaju odbranu koja je bila rudimentarna, a i da bi navodno dobili sve sofisticiranije oružje koje NATO šalje Ukrajini.

Pitanje koje muči mnoge u Kijevu je da li će Putin zaključiti da je došlo vreme da se protiv branilaca grada aktivira najsmrtonosnije konvencionalno oružje u ruskom arsenalu.

Do sada se to nije desilo.

Ako se desi, umreće još mnogo više ljudi i napraviće se stravična šteta.

Neki ljudi ovde ne veruju da će Putin udariti na Kijev onako kao što su napadnuti gradovi na istoku i jugu Ukrajine.

Oni tvrde da će Putin oklevati da uništi drevni grad koji se nalazi u samom središtu ruske kulture, vere i istorije.

Neki od tih istih ljudi verovali su i da Rusija neće izvršiti invaziju.

Drugi strahuju da će, ako ruska pešadija i oklopne snage budu zadržani, Putin i njegovi generali preći na taktiku koju koriste u Marijupolju na jugu.

Tamo su opkolili grad, trudeći se da slome volju branilaca stalnom artiljerijskom vatrom i napadima iz vazduha.

To je metod koji je funkcionisao dobro za Ruse u Siriji i devedesetih u Groznom, glavnom gradu otcepljene ruske republike Čečenije koji je bio sravljen sa zemljom.

Narednih nekoliko nedelja biće ključne za budućnost Kijeva i za širi rat za budućnost Ukrajine.

Ako Rusija ne bude uspela da ponovo pokrene napad na glavni grad, njegovi branioci se steći veće samopouzdanje, a snaga i moral ruskih snaga, među kojima i njihovih regruta, pretrpeće nove udarce.

Ako Putinov režim bude uspeo da pronađe način da slomi otpor ovde, predsednik će se naći bliže ostvarivanju ratnog cilja ukidanja nezavisnosti Ukrajine.

Vraćanje zemlje u rusku orbitu silom, pred pobunom koja će najverovatnije imati podršku NATO-a, biće mnogo teži zadatak.

Pogledajte video: Ko je ostao u Kijevu i zašto

Pratite nas na Fejsbuku,Tweets by bbcnasrpskom
i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk