Rusija i špijuni: „Litvinjenko je otrovan – iza toga stoji ruska služba bezbednosti“ – stav je Evropskog suda za ljudska prava


Former Russian Agent Poisoned In London: Alexander Litvinenko is pictured at the Intensive Care Unit , ICU of University College Hospital, UCH, on November 20, 2006

Getty Images
Aleksandar Litvinjenko u bolnici posle trovanja

Evropski sud za ljudska prava utvrdio je da je Rusija odgovorna za ubistvo Aleksandra Litvinjenka.

Litvinjenko, bivši ruski špijun koji je postao britanski državljanin, umro je od trovanja polonijumom 2006. u Londonu.

Javna istraga u Velikoj Britaniji sprovedena 2016. zaključila je da je ubistvo „verovatno odobrio“ ruski predsednik Vladimir Putin.

Rusija negira bilo kakvu umešanost u njegovu smrt.

U britanskoj istrazi navedeno je da su bivši pripadnik ruske tajne službe (KGB) Andrej Lugovoj i još jedan Rus, Dmitrij Kovtun, namerno otrovali Litvinjenka, ubacivši radioaktivne supstance u njegovo piće.

Marija, udovica Litvinjenka, obratila se potom Sudu za ljudska prava u Strazburu, koji se saglasio sa zaključkom istrage u Velikoj Britaniji.

Sud je naveo da se „na osnovu razumne sumnje može zaključiti da su, trujući Litvinjenka, Lugovoj i Kovtun delovali kao agenti ruske države“, navodi se u saopštenju.

Zaključeno je da neuspeh Rusije da opovrgne tvrdnje da je ona organizovala trovanje dodatno ukazuje na odgovornost države.

I Lugovoj i Kovtun negiraju bilo kakvu umešanost u ubistvo.

Sud je naložio Rusiji da isplati 100.000 evra Litvinjenkovoj udovici na ime nematerijalnih troškova i još 22.500 evra kao kompenzaciju za sudske troškova, iako je ona tražila odštetu od 3,5 miliona evra.

Ko je bio Litvinjenko?

Aleksandar Litvinjenko je umro u bolnici Univerzitetskog koledža u Londonu 23. novembra 2006. godine.

Imao je 43 godine.

Njegova smrt je rezultirala zahlađenjem u odnosima Moskve i Londona.

Alexander Litvinenko, then an officer of Russia"s state security service FSB, attends a news conference in Moscow in this November 17, 1998

Reuters
Litvinjenko na konferenciji za novinare u Moskvi 1998. godine kada je još bio pripadnik ruskog FSB-a

Litvinjenko je skoro 10 godina radio u sovjetskom KGB-u, a zatim u ruskom FSB-u, gde je napredovao do čina potpukovnika.

Međutim, postao je kritičar ruskih vlasti i 2000. godine je pobegao u Veliku Britaniju, plašeći se za život.

Neposredno pre smrti, dobio je britansko državljanstvo.

Otrovan je radioaktivnom materijom polonijum-210 kada je 1. novembra 2006. u jednom baru u londonskom hotelu Millenijum popio šoljicu čaja.

„Nije želeo da izvrši samoubistvo, on je otrovan“, rekao je svojevreemno šef britanske istrage, ser Robert Oven.

Istragom je zaključeno da su direktni počinioci ubistva Litvinjenka bivši zaposleni u ruskim specijalnim službama Andrej Lugovoj i biznismen Dmitrij Kovtun.

„Oni su verovatno delovali pod vođstvom FSB-a i uz odobrenje šefa ove organizacije Nikolaja Patruševa i ruskog predsednika Putina“, navodi se u materijalima istrage.

Ruske vlasti, kao i Lugovoj i Kovtun, sve vreme odlučno negiriju bilo kakvu umešanost u Litvinjenkovu smrt.

Lugovoj je nekada bio član donjeg doma ruskog parlamenta kao član desničarske nacionalističke partije.

Osudio je britansku istragu, nazivajući je „otvorenom laži“.


Pratite nas na Fejsbuku i
. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Slični tekstovi

Komentari

0

Pošalji komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *


Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.

Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.

Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.

Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Administratorima Južnih vesti se možete obratiti preko Kontakt stranice.

Google Play App Store
Prijavite se na naš bilten

Ne propustite najvažnije događaje u nedelji.