Rusija, zatvor i mučenje: Priča o zatvoreniku koji je preminuo tri sata po dolasku

Početkom godine, dvojica čuvara koji su radili u Jaroslavlu, severoistočno od Moskve, završila su u zatvoru zato što su zlostavljala zatvorenika.

Uprkos zvaničnim tvrdnjama da se ruski zatvori dovode u red, zatvorenici, njihova rodbina i borci za ljudska prava pričaju sasvim drugačiju priču. BCC novinar Oleg Boldirev istražio je jedan skorašnji slučaj.

Nisam video sobu u kojoj je pretučen Roman Saričev. Pretučen tako da je umro tri sata kasnije. Ne, ovo nije lenjo izveštavanje. Soba nije dostupna - nalazi se iza bodljikave žice i visokih zidina.

• Ima li slobode posle zatvora
• Zatvor bez čuvara i oružja u Brazilu
• Zašto neki japanski penzioneri žele da idu u zatvor

Ali taj zatvor, kaznena kolonija broj šest u regionu Brijanska, jugoistočno od Moskve, poznat je mnogima. Neki bivši zatvorenici, pa čak i jedan aktuelni, opisali su mi tačno kako ta soba izgleda i šta se u njoj dešava.

Nema prozore, ima nisku tavanicu i zidove okrečene sjajnom žućkastom farbom. Novi zatvorenici ulaze u ovu usku sobu kroz još uži hodnik koji vodi od zatvorskog ulaza.

Moraju da se kreću brzo, gotovo da trče, povijenih leđa, ruku vezanih lisicama iza leđa. Dok se kreću, čuvari ih udaraju, šutiraju i viču na njih uz zvuke hevi metal pesme Du Hast nemačkog benda Ramštajn - odvrnute do daske.

Ovaj ritual se zove prijem. Osmišljen je da preplaši i ponizi pridošlice.

Zašto je tačno tridesetdvogodišnji Saričev dobio toliko jak udarac nogom da mu je pukla slezina i dalje se ne zna - istraga je u toku. Ali samo premlaćivanje nije iznenađenje za one koji poznaju kaznenu koloniju broj šest ili mnoge druge ruske zatvore.

Zatvorska služba je zvanično prijavila 2.700 smrti koje su se desile u pritvoru prošle godine. Pretpostavka je da su mnoge bile prirodne, ali optužbe za premlaćivanje i mučenje su učestale.

Godine 2018. pojavio se ozloglašeni video snimak čuvara kako tuku zatvorenika u zatvoru u Jaroslavlu licem nabijen na sto.

Godinu dana kasnije, nekoliko zatvorenika u zatvoru u Kareliji, blizu finske granice, pričalo je o premlaćivanjima i zlostavljanjima koja su se završila najmanje jednom smrću.

Bivši upravnik zatvora je i sam završio iza rešetaka prošle godine zbog mučenja zatvorenika.

Pet mladih zatvorenika je 2015. godine bilo primorano da mokre jedni na druge, a potom su bili premlaćeni u zatvoru u Krasnodaru, na jugu Rusije. Jedan od njih je preminuo.

• Tražio da ga puste jer je „odslužio doživotnu robiju“
• Zbog ljubavi se popeo na zatvorski prozor
• Kako izgleda surovi zatvor u kom će kaznu služiti El Čapo

Ove i mnoge druge priče izlaze u javnost tek mesecima ili godinama kasnije, kad se svedoci nađu na slobodi.

Ukoliko dođe do nekog baš velikog skandala, neki zatvorski zvaničnici možda završe na sudu. Vlasti tvrde da je lekcija naučena, ali slični incidenti nastavljaju da se dešavaju.

Incident u Jaroslavlu je bio neobičan zato što su postojali snimci sa kamera koje bi trebalo da nose čuvari na dužnosti.

Najčešće se, međutim, nešto desi s tim kamerama - one samo prestanu da rade, baš kao što je bio slučaj i sa napadom na Romana Saričeva u kaznenoj koloniji broj šest.

Saričev je proglašen krivim za organizovanje niza ilegalnih internet kazina u Brijansku. On se nadao da će se izvući samo sa visokom novčanom kaznom, ali je umesto toga osuđen na dve i po godine zatvora.

Uložio je žalbu na tu odluku, nadajući se da će njegova ozbiljna bolest jetre možda značiti da neće dobiti zatvorsku kaznu, ali nije bio te sreće.

Saričev je prebačen u kaznenu koloniju broj šest 8. decembra prošle godine u 19:40. Hitna pomoć je pozvana sat kasnije. Umro je na operacionom stolu u 22:40.

Sledeće jutro njegova majka Elena pozvala je zatvorsku službu, očekujući da čuje rezultate njegove analize krvi. Umesto toga, službenik ju je obavestio da je njen sin mrtav.

Elena je vrisnula. Njegova sestra je ponovo pozvala. Rečeno joj je da je došlo do „nesreće".

Ubrzo pošto je Saričev preminuo, uhapšen je čuvar Maj Sergej Ševcov. On se i dalje nalazi u pritvoru, dok je istraga u toku.

Aktivisti koji nadgledaju slučajeve zatvorskog nasilja kažu da je malo verovatno da je ovaj službenik radio sam i na svoju ruku.

Pričao sam sa majkom jednog drugog zatvorenika iz istog zatvora koji je stigao samo nekoliko sati pre Saričeva. Ona mi je rekla da je i njen sin nateran da protrči kroz špalir čuvara koji su ga udarali i šutirali na zvuke iste hevi metal pesme.

Drugi bivši zatvorenici dobro poznaju Maja Ševcova.

Jedan bivši zatvorenik mi je rekao:

„On i još jedan čuvar, sa nadimkom Smetana, prosto su obožavali da tuku ljude. Ne da ih disciplinuju ili da bi im iznudili novac, već samo zato što su to mogli."

• „Ići ću u zatvor zbog očeve smrti“
• Stotine zatvorenika pobeglo u Libiji

U julu 2018. godine, Smetana, čiji nadimak znači „pavlaka" i čije je pravo ime Ivan Maršalko, zadavio je jednog zatvorenika čaršavom. On sada služi zatvorsku kaznu od 12 godina za ubistvo.

Godine 2014. čuvar Andrej Jakubov uporno je udarao u glavu zatvorenika gomilom knjiga. Njegova žrtva je umrla nekoliko nedelja kasnije od izliva krvi u mozak. Jakubov služi desetogodišnju zatvorsku kaznu.

Kaznena kolonija broj šest ima dugi istorijat nasilja - dvaput su skorijih godina njeni zatvorenici organizovali pobunu, protestujući protiv mučenja i iznuđivanja novca, koje su sprovodile odabrana bande zatvorenika u ime zatvorske administracije.

Ljudi koji su služili kaznu tamo rekli su mi da na desetine smrti nikad nije istraženo.

Radnici iz mrtvačnice rekli su porodici Saričeva da je bacakan okolo „poput gumene lutke". Njegova rodbina nije smela da ga okrene da bi videla drugu stranu njegovog tela.

Ali videli su čudne kružne modrice na njegovim nogama. Objavili su te slike na internetu, nadajući se da će šokirati javnost i izvršiti pritisak na istragu.

• Turska: Doživotni zatvor za 104 bivša oficira
• Život sa nanogicom u Srbiji: „Kad si kod kuće - sve je drugačije"

Tužna realnost je, međutim, da je kaznena kolonija broj šest daleko od usamljenog slučaja - to je samo jedan zatvor među stotinama drugih koji bi mogli da skrivaju iste mračne tajne.

Na dan sahrane u dom koji je Saričev delio sa partnerkom Marijom i njihovom decom stiglo je pismo. Napisao ga je Roman iz pritvornog centra, pre nego što je prebačen u kaznenu koloniju.

Njihov petogodišnji sin je izdiktirao odgovor.

„I mi tebe mnogo, mnogo volimo i nedostaje nam naš zgodni i pametni tata", rekao je.

„Bio si dobar tata."

Pratite nas na Fejsbuku i Tweets by bbcnasrpskom . Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]