Rasprava o gondoli, Asanž na sudu i košarkaški „spektakl“ – šta nas čeka u zemlji i svetu ove nedelje

Došao je ponedeljak, vreme za još jedan novi početak, a to znači i pravi trenutak da vidimo koji i kakvi važni i interesantni događaju su pred nama narednih dana.

1) Rasprava o gondoli u Beogradu

Pitanje izgradnje gondole koja bi prevozila građane na relaciji Ušće – Kalemegdanska tvrđava izazvala je prethodnih nedelja burne reakcije dela javnosti.

Seča stabala na pomenutim lokacijama dodatno je „raspalila vatru“, a organizovano je i više protesta.

Ministarstvo za zaštitu životne sredine u utorak 11. juna, u Beogradu organizuje raspravu tokom koje će biti predstavljena Studija o proceni uticaja na životnu sredinu projekta izgradnje gondole.

Protivnici ovog projekta, poput pokreta Ne davimo Beograd, najavili su dolazak na ovaj skup.

2) Godišnjica ulaska NATO i ruskih trupa na Kosovo

Ove nedelje navršava se 20 godina od ulaska vojnih trupa NATO-a i Rusije na Kosovo.

Po završetku NATO bombardovanja 1999. godine, počelo je razmeštanje trupa na osnovu rezolucije 1244 Ujedinjenih nacija koja je usvojena 10. juna.

Sa Kosova su se povukle jedinice Vojske Jugoslavije i srpske policije, a 11. juna ruski vojnici zauzeli su prištinski aerodrom Slatina. Dan kasnije, na Kosovo su ušle i prve NATO trupe.

3) Sednica Saveta bezbednosti o Kosovu

Zvuči pomalo neverovatno, ali do sada je održano više od 100 sednica Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija na kojima se razgovaralo o Kosovu.

Srbiju će u Njujorku 10. juna predstavljati ministar spoljnih poslova Ivica Dačić.

• Reč oštrija od mača: Priština „iz šume“ i „racionalni“ Beograd
• Izveštaj Evropske komisije: Ponovo „ali“ za Zapadni Balkan
• Kako se sećamo Černobilja u Srbiji

Jedna od tema sednice, kako je najavilo ministarstvo spoljnih poslova, trebalo bi da budu i nedavna hapšenja i incidenti na severu Kosova.

Ovi događaji su opet doveli do podizanja napetosti između Srba i Albanaca.

Na sednici će se razmatrati i izveštaj generalnog sekretara UN o radu UNMIK-a za period od 16. januara do 15. maja 2019. godine.

4) Košarka ili „košarka“

U ponedeljak košarkaši Crvene zvezde i Partizana počinju finalnu seriju plej-ofa košarkaške Superlige Srbije, takmičenja koje je obezvređeno jer osim pehara, klubovima ne donosi korist u vidu plasmana u Evropu.

Prethodnih godina dueli dva najveća srpska kluba nosili su sa sobom i tenzije na terenu i tribinama, a čini se da nijedna utakmica nije mogla da prođe u bez rata saopštenjima dve uprave.

Istovremeno, na nekim od tih utakmica kvalitet košarke nije bio na nivou očekivanja, možda i zato što se energija trošila na vansportske aktivnosti.

Trofej brani Crvena zvezda, a pobednik će biti ekipa koja prva stigne do tri pobede.

5) Počinje trka za novog premijera Velike Britanije

Prošla nedelja bila je naporna za Terezu Mej.

Britanska premijerka se susrela sa američkim predsednikom Donaldom Trampom, putovala u Francusku kako bi sa predsednikom Emanuelom Makronom i ratnim veteranima na severu Francuske obeležila 75. godišnjicu Dana D, a u petak se povukla sa pozicije lidera konzervativne stranke.

Ona će voditi vladu Velike Britanije do kraja jula, a trka za njeno mesto uskoro počinje.

Ponedeljak je krajnji rok za prijavu kandidata za mesto premijera i lidera partije.

Boris Džonson i Majkl Gov već su se kandidovali za ove visoke pozicije.

6) Asanž se vraća na sud

Osnivač Vikiliksa trebalo bi da se pojavi na sudu u Londonu u sredu 12. jula.

On se bori protiv toga da bude izručen SAD zbog optužbi vezanih za odavanje tajni američke vlade.

Rasprava je prvobitno bila zakazana za 30. maj, ali je njegov advokat rekao da je Asanž previše bolestan da bi se pojavio.

„Njegovo zdravlje se pogoršalo i on je dramatično izgubio na težini“, rekao je tada portparol Vikiliksa.

Asanž je 2012. godine zatražio politički azil u ekvadorskoj ambasadi u Londonu. Trenutno služi kaznu od 50 nedelja u londonskom zatvoru Belmarš.

Ako bude osuđen po svim tačkama optužnice, Asanž bi mogao biti osuđen na 175 godina zatvora.

7) Borba za zlato

Rusija i Ukrajina se godinama bore za kolekciju dragocenih zlatnih rukotvorina.

Više od 2.000 predmeta iz muzeja na Krimu, kao što su drevni nakit, dragulji i krune, predmet su dugotrajnog pravnog spora.

Artefakti su pozajmljeni muzeju u Amsterdamu otprilike u isto vreme kada su ruske snage pripojile Krim (mart 2014. godine).

Holandski sud će konačno doneti presudu o predmetu i uskoro će biti odlučeno gde će zlato završiti.