Severna Makedonija i jezik: „Jezik definiše granice tvog sveta“, kaže Zoran koji govori više od 20 jezika

Zoran Radičeski iz Severne Makedonije ima 36 godina i kroz život je govorio skoro isto toliko jezika.

Prevodilac, profesor i poliglota, jezike je počeo da uči od malih nogu dok je živeo u predgrađu Skoplja.

„Jezik definiše granice tvog sveta, a svaki je svet za sebe“, kaže Radičeski za BBC na srpskom, iz Amsterdama gde danas živi i radi.

Njegov svet je odlučio da proširi van granica Balkana i Evrope.

Progovorio je na zaboravljenim indijanskim, retkim afričkim i složenim azijskim jezicima, a neki od njih su joruba, svahili, hausa, zulu, afrikans, dari, čiroki, kečua, korejski, japanski i arapski.

• Da li razmišljamo drugačije na različitim jezicima
• Zadivljujući južnoafrički jezik koji se govori u 45 kliktaja
• U kojim godinama je najbolje učiti jezik

„Hteo sam da razumem susede“

Kada je imao pet godina, poželeo je da nauči jezike suseda i „razume šta govore“.

Uz njih je počeo da uči turski, albanski i romski.

„Tada sam shvatio da mogu brzo da učim jezike i pričam na onima koji moji roditelji ne govore“, objašnjava.

Početak, 1990-tih godina, bio je regionalan, a sa balkanskih jezika prešao je francuski, nemački i engleski.

„Sfera interesovanja mi se sve više širila, a u doba bez interneta je bilo teže doći do materijala za učenje.

„Išao sam po bibliotekama i knjižarama, raspitivao se kod profesora“, priseća se.

Mnogo se oslanjao na medije – televizijske kanale i radijske programe iz drugih država.

Tako je naučio i srpski.

Kao i većina televizijskih gledalaca u Srbiji, pratio je serije Bolji život i Srećni ljudi.

A muzički i jezički sluh razvio je uz pomoć bendova Goblini i Električni orgazam.

• Srpskohrvatski živi u Italiji, iako njegove domovine nema već 30 godina
• „Slično, pa ni nalik“ – koliko su zaista srpski i ruski jezik slični
• Srpski jezik na fakultetima – potreba ili profit

„Mediji su mi bili odskočna daska jer nisam mogao da nađem mnogo materijala za učenje jezika poput korejskog i japanskog, za razliku od okolnih kao što su srpski ili bugarski“, navodi.

Seća se da je kao dete često gledao dokumentarce o „nekim dalekim narodima“.

„Posle toga sam išao u biblioteku i tražio sve što mogu da dobijem o njihovom jeziku“, objašnjava.

Zahvaljujući radoznalosti i želji za otkrivanjem nepoznatog, kada je upisao fakultet, već je govorio oko 15 jezika.

Studirao je prevod i tumačenje sa nemačkog i engleskog na makedonski, a magistrirao opštu lingvistiku i komparativnu germanistiku.

„Znanje je podsticaj“

Kolika je moć jezika, komunikacije i razumevanja, s godinama je sve više shvatao, kaže.

„Jezik prevazilazi kulturu i nacionalnost – svi mogu da te razumeju i svima možeš da se predstaviš kao čovek kakav jesi.

„Jezik je moj identitet, to sam ja“, objašnjava Zoran.

U učenje jezika se, kaže, zaljubio kao u prvu simpatiju.

„Osetiš ljubav, vidiš nešto što ti se sviđa, što te ispunjava, upotpunjava i čini onim što jesi“, navodi Zoran.

Sa znanjem došao je i drugačiji pogled na svet.

„Novi jezik daje potpuno novu perspektivu sveta u odnosu na maternji“, kaže.

Svaki jezik, dodaje, nosi sebi svojstvenu kulturu, znanja i informacije o prošlosti, sadašnjost i budućnosti – što pogotovo dođe do izražaja kada su u pitanju daleki jezici.

„Učio sam svahili isto kao i srpski, punom parom.

„Sve što je strano i tuđe mi je bilo interesantno“, objašnjava.

Kaže da nije gledao da li je u pitanju srpski ili svahili, hteo je da nauči sve što nije znao.

„Ne smatram da sam pametniji od ostalih, samo imam više podsticaja i želje da učim stvari“, navodi.

Dodaje da je motivacija glavni talenat koji ima.

„Ima neki procenat talenta, ali nije sve u tome.

„Moraš da shvatiš kako jezik funkcioniše i zvuči, kako možeš da ga koristiš“, objašnjava.

Kakvo značenje imaju reči koje ne mogu da se prevedu:

Kako učiti jezike?

Zoran prvenstveno ističe da je potrebno mnogo vremena, truda i rada.

„Jezik je sistem znakova koji je izuzetno složen da bi se tako lako ili bez problema naučio“, objašnjava.

Dodaje da je njemu, ipak, donekle lakše.

„Shvatio sam da upijam jezike kao sunđer.

„Nijedan jezik mi ne predstavlja problem ukoliko posvetim samo malo vremena – u glavi shvatam kako funkcioniše“, kaže.

Aktivno slušanje izdvaja kao veoma važno.

On sluša govornike jednog jezika dok razgovaraju, pamti i pokušava da ponovi.

„Ton je jako bitan, to mi je najlakši način da naučim.

„Volim da slušam kako ljudi pričaju, osetim emocije, grimase, vidim gestikulaciju“, navodi.

Prijemčivije mu je, kaže, da jezik uči na taj način nego iz knjige.

• „Razum(ij)eš ti mene“: Može li se u Beogradu živeti na crnogorskom
• Koliko se danas razumeju Srbi i Albanci i da li novi rečnik može da pomogne
• Da li je ćirilici potrebna zakonska zaštita

Smatra da je jezik živa materija, „kao srce koje kuca“.

Kako bi naučio tečno da govori jezik srednje težine, potrebno mu je tri do četiri meseca.

Učenje mu je ipak išlo brže kada je bio mlađi i neopterećen prioritetima poput porodice i posla.

„Tada mi je bilo interesantno da se osim razgovornog jezika, udubljujem u strukturu, koren, sistem, način funcionisanja, formu, nastajanje.

„To mi je omogućavalo da ga lakše naučim i pružalo mogućnost da upoređujem s drugim jezicima“, priseća se.

Sve ostalo je stvar prakse, dodaje.

Međutim, jezik lako zaboraviš kada ga ne koristiš, jer „mozak nije mašina“.

To i jeste razlog zašto nema precizan odgovor na pitanje koliko jezika govori – neke od njih je zaboravio tokom godina, kaže.

Kako izučavati ‘egzotične’ jezike?

Bez dostupnog materijala nema učenja, kaže Zoran.

„Učio sam jezike koje sam mogao da dotaknem, za koje sam mogao da nađem materijal.

„Bilo kakav, makar mali rečnik koji sam mogao da nađem da mi pomogne“, navodi.

Seća se da je kao dečak šetao noseći mali rečnik japanskog za strance.

Ima ga i danas.

Potrebno imati izvor, ističe Zoran.

Sagovornike pronalazi i na najobičnijim mestima, poput železničkih stanica.

Sticajem okolnosti nije imao mogućnost da otputuje u zemlje dalje od Evrope, ali kaže da je jezike dovodio sebi.

„U Amsterdamu trenutno živi više od 190 različitih kultura.

„Priđem ljudima na ulici kada čujem da govore jezik koji znam i razgovaram sa njima“, kaže.

Za sada su mu omiljeni arapski i afrikans, ali i prizrensko-južnomoravski dijalekt srpskog.

„Učenje jezika mi nikad neće biti dosadno,

„Nikada neću reći da to više ne želim da radim“, zaključuje Zoran.

Poliglota iz Novog Sada koji govori deset jezika, ali i jedan unazad:

Pratite nas na Fejsbuku i Tweets by bbcnasrpskom
. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk