Severni beli nosorozi: Odvažan plan koji bi mogao da spase ove veličanstvene životinje

Budućnost severnog belog nosoroga ne izgleda blistavo. Na svetu su ih ostala samo dva – i oba su ženke. Ali naučnici imaju nesvakidašnji plan da ih spasu od istrebljenja.

Kad sam išla da vidim nosoroge u Keniji, oni su počeli da kruže oko kola.

I zato sam se uznemirila kad je njihov negovatelj, Džejms Mvenda, otvorio vrata.

„Možemo li da izađemo iz auta?“, pitala sam.

„Da, smireni su“, uveravao me je on.

• Kako vi možete pomoći ugroženim životinjama Srbije
• Izumrle životinje koje više nećemo videti – i jedna koja se vratila iz mrtvih
• Biljke nestaju dva puta brže od životinja

Ali kad sam izašla, jedan je potrčao ka meni – nije baš delovao smireno.

Sakrila sam se sa druge strane kola dok je Mvenda pokušao da me uveri da se oni ne plaše ljudi, mada me to nije ubedilo da ja na treba da se plašim nosoroga.

Ova ženka nosoroga koja nam je prišla, po imenu Nadžin, bila je pitoma jer je odrasla u zoološkom vrtu u Češkoj Republici.

Ona sada živi na ogromnom ograđenom prostoru rezervata Ol Pejeta u centralnoj Keniji.

Ona je 2009. godine bila jedna od četiri severna bela nosoroga, dva mužjaka i dve ženke, koji su dovedeni iz zoološkog vrta Dvur Kralove u Češkoj Republici na ovo ograđeno prostranstvo u pokušaju da se navedu na parenje.

Rezon je bio ako se premeste u prirodno stanište nosoroga, to možda moglo da utiče na njih.

Ali nije funkcionisalo. Četvorka se parila, ali dve ženke, Nadžin i njena ćerka Fatu, nisu rodile mladunce.

A onda su dva mužjaka uginula. Prvo 34-godišnji Suni, koji je uginuo prirodnom smrću 2014. godine. Potom je, četiri godine kasnije, 45-godišnji Sudan uspavan zbog rana na koži koje se nisu zaceljivale – a njegovi mišići i kosti su propadali.

Sada su Nadžin i Fatu jedini preostali severni beli nosorozi na svetu – i nijedna od njih ne može da izgura trudnoću do kraja.

Dragocena sperma

To nije odvratilo naučnike iz čitavog sveta od pokušaja da spasu vrstu – i smislili su prilično jedinstven plan za to.

On podrazumeva pažljivo sačuvanu spermu – uzetu od Sunija i Sudana i drugih mužjaka severnog belog nosoroga pre nego što su uginuli.

Uzeli su uzorak sa namerom da veštački oplode ženke, uključujući i južne bele nosoroge.

Postoje dve podvrste belih nosoroga u Africi – severni beli nosorog, koji se nalazi na ivici istrebljenja, i rasprostranjeniji južni beli nosorog.

Međutim, ovi pokušaji oplodnje nisu uspeli.

• Spasavanje životinja u Kini tokom epidemije
• Kako spasiti crvene pande
• Upoznajte životinje koje moramo da sačuvamo

I zato su prešli na pokušaje da naprave embrion – jajnu ćeliju oplođenu spermom – u laboratoriji.

To je stvorilo novi izazov: kako doći do jajne ćelije.

Za veterinarskog stručnjaka koji je predvodio proces pokazalo se veoma komplikovanim kako da stigne do jajnika – gde su pohranjene jajne ćelije – budući da se nalaze najmanje 1,5 metar duboko u ženki nosoroga.

Izuvijana creva takođe smetaju, rekao mi je doktor Tomas Hildebrant, sa Lajbnicovog instituta za zoološko i istraživanje divljih životinja u Berlinu.

I cev ne može samo da se stavi u vaginu nosoroga kao što može da se uradi sa ljudima i konjima, kaže on.

Kod velikih mačaka, veterinari moraju da prođu kroz abdomen da bi stigli do jajnika, objašnjava doktor Hildebrant, koji vodi jedinicu za reprodukciju na Institutu.

Ali to podrazumeva sečenje kože, što ne može da se uradi sa nosorozima jer je njihova koža debela oko 5 centimetara.

I dok ih to štiti kad ulaze u borbe, ona se nikad ne zaleči, tako da ako budu posečeni, na kraju uginu.

I zato je doktor Hildebrant napravio instrument kojim će izvući jajne ćelije.

Bila je to cev, koja ulazi kroz anus, a na kraju ima dugu tanku iglu s kojom treba da se probuši folikula jajnika, gde se nalaze jajne ćelije. Igla je povezana sa uređajem za usisavanje koji jajnu ćeliju usisava kroz dugu cev.

„Morate njim da upravljate veoma precizno“, kaže on za instrument koji je sam konstruisao.

„Inače biste mogli da probušite ogromni krvni sud koji je prečnika dečije ruke.“

To bi za posledicu imalo unutrašnje krvarenje i na kraju smrt, tako da on koristi 4D ultrazvučni skener, koji mu omogućuje da vidi sve tokom postupka.

Ukoliko se to uradi kako treba, posledice po nosoroga su minimalne, kaže doktor Hildebrant.

Ali operacija ne sme da traje duže od dva sata jer nosorog može samo toliko da bude bezbedno anesteziran.

Prošle godine uspeo je da izvuče ukupno 19 jajnih ćelija iz Nadžin i Fatu.

Luda jurnjava do Italije

Sledeći korak bio je da se jajna ćelija oplodi spermom.

Za ovaj pionirski rad, bio im je potreban stručnjak za vantelesnu oplodnju.

Čezare Gali, iz privatne laboratorije Avantea u Italiji, odgovarao je tom naumu.

I tako, čim su jajne ćelije izvučene, morale su hitno da budu prebačene iz Kenije u Italiju.

Profesor Gali je u prošlosti imao problema da napravi embrione od drugih vrsta nosoroga budući je da sperma nosoroga obično lošeg kvaliteta pošto se pomeša sa urinom.

„To je zato što, da bi se došlo do sperme, mora da se uđe u rektum nosoroga i da se on podvrgne elektrošoku da bi sperma izašla, a ovaj metod čini da sperma, urin i druge tečnosti izađu sve zajedno.“

Doktoru Galiju bile su potrebne godine da usavrši metod na sumatranskim nosorozima i južnim belim nosorozima, a do otkrića je došao kad je izložio elektrošoku jajnu ćeliju da bi došao do nje i spermu da bi se formirao embrion.

Ova praksa se isplatila.

U slučaju jajnih ćelija i sperme retkog severnog belog nosoroga bio je ubeđen da zna šta će funkcionisati.

Napravio je dva embriona od prve isporuke jajnih ćelija u avgustu 2019. godine i još jedan embrion od druge isporuke četiri meseca kasnije.

Oni se trenutno čuvaju u laboratoriji.

Da bi se uzgojili, embrionima je neophodna materica – ali ne odgovaraju ni ona od Fatu ni ona od Nadžin.

Devetnaestogodišnja Fatu nikad nije dobila mladunče uprkos tome što se parila.

Kad su je veterinari pregledali ultrazvukom, otkrili su da ona više nema endometrijum na materici, što znači da ne može da iznese trudnoću do kraja, kaže Stiven Ngulu, veterinar iz rezervata Ol Pejeta.

Fatuina tridesetogodišnja majka Nadžin ima slabe zadnje noge – što predstavlja problem, jer kad nosorozi zatrudne, hormon progesteron menja dinamiku njihovih nogu.

„Ukoliko ona padne i ne možete da je podignete, to je onda to – izgubićete i nju i bebu“, kaže doktor Ngulu.

Nisu bili spremni da rizikuju.

Umesto toga, planiraju da iskoriste južne bele nosoroge kao surogate.

Ali doktor Gali kaže da oni još uvek ne znaju mnogo o reproduktivnom sistemu nosoroga.

Prošli pokušaji da se embrioni usade u južne bele nosoroge u zoološkim vrtovima nisu urodili plodom.

Jedna od stvari sa kojom naučnici imaju problema jeste utvrđivanje tačnog vremena kad treba usaditi embrion.

Oni moraju tačno da znaju kad je telo najspremnije da se embrion prikači za endometrijum materice.

U slučaju žena, menstrualni ciklus je taj koji određuje kad se usađuje embrion.

Usađivanje posle seksa

Ali nemaju sve životinje menstrualni ciklus – neke životinje, uključujući i mačke, izbacuju jajne ćelije tokom parenja.

Ukoliko je ovo slučaj i sa nosorozima, onda je moguće iskoristiti seksualni odnos kao pokazatelj, objašnjava doktor Gali.

Drugim rečima, moguće je da naučnici povećaju šanse da surogat izgura trudnoću do porođaja ukoliko mu usade embrion neposredno posle seksa.

Taj njihov instinkt naveo ih je da pripreme scenu za sledeći stadijum njihovog složenog plana.

Četiri divlje ženke južnog belog nosoroga izdvojene su u ograđeni prostor sa potomstvom, u prirodno stanište daleko od poslednja dva preostala severna bela nosoroga.

Sledeći korak je ubaciti sterilisanog južnog belog nosoroga među ženke – i buduće surogate.

„I zato kad vidite mužjaka da ih je zaskočio, možete da kažete: ‘Nosorog je spreman.’ Pogodite tog nosoroga strelicom, usadite embrion u njega. To je naš san“, kaže doktor Ngulu.

Otišla sam da vidim potencijalne surogate.

Za razliku od Nadžin i Fatu, ove ženke su divlje i ponekad ih je teško pronaći u prostranom komplek

Kad smo ih pronašli, drugog dana traganja, nisam mogla da ne pomislim na to kako ovi nosorozi to još ne znaju, ali jedan od njih bi mogao da spase čitavu vrstu od istrebljenja.

Pratite nas na Fejsbuku i Tweets by bbcnasrpskom
. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk