Siromaštvo i deca u Srbiji: Ko su brat i sestra zagrljeni u Svratištu za decu ulice

Red je za kupanje i presvlačenje odeće natopljene od kiše i blata.

Brat i sestra strpljivo čekaju red.

Ona tek što ima pet, a on je nekoliko godina stariji. Stavio joj je ruku na rame.

Posle kupanja dobiće i topao obrok i sa ostalima će gledati crtane filmove.

I onda se vraćaju na ulicu.

Ova fotografija obišla je Srbiju, a postavili su je zaposleni iz Svratišta za decu ulice u Beogradu, u danu kada je rekordan broj od 112 dečaka i devojčica došao da traži pomoć.

https://www.facebook.com/SvratisteBeograd/posts/4586878368021372

„Mnogi su se pitali ko su njih dvoje", kaže za BBC na srpskom Mina Lukić, koordinatorka Svratišta.

„To zapravo uopšte nije bitno. Nikada ne odajemo identitet dece. Oni su samo slika i prilika dece koja svakodnevno žive i rade na ulici i u svratište dolaze da se okupaju, utople i pojedu nešto.

„Ovom fotografijom smo želeli da pokažemo da je deci više nego ikada potrebna pomoć".

• Svratište - mesto gde deca ulice mogu da budu deca
• Prodaja starih stvari iz kuće koja spasava ljudske živote
• Najhumaniji obični ljudi u 2019: Oni su mali heroji celog Balkana

Priče dece iza fotografija, ali i Emira Kadrijevića koji je odrastao u Svratištu, a danas ima stalan posao - samo oslikavaju način na koji mališani svakodnevno žive na ulici.

Tu se krije i razlog zbog kojeg im je, usred epidemije korona virusa, mnogo teže nego ranije.

• Pomozite Svratištu - odnesite sredstva za ličnu higijenu

Bilo koji dečak i bilo koja devojčica

Ja sam Emir Kadrijević, imam 24 godine.

Kad sam prvi put došao u Svratište, imao sam osam ili devet godina, ne mogu tačno da se setim.

Nisam tad baš imao dobar život.

Imao sam kuću, ali nisam imao kupatilo.

Dolazio sam u Svratište stalno. Pomagali su mi za knjige, za garderobu, da imam čistu da obučem.

Tu su me i prvi put pitali - šta bi voleo da budeš kad porasteš.

Rekao sam - nastavnik. Ne znam zašto, samo mi je to nešto bilo najlepše.

Najmlađe dete koje dolazi u Svratište ima pet, a najstarije 15 godina.

To nisu deca koja nemaju roditelje. Njihove porodice žive sa njima, ali najčešće u ekstremnom siromaštvu.

„Kod nas u Svratište mahom dolaze deca koja žive u neformalnim naseljima", kaže Mina Lukić.

„Oni nemaju pristup vodi, struji.

„Sve što mi doživljavamo kao redovno - njima su izazovi".

Da uredna i čista izađu iz sopstvenog doma - ovoj deci je često gotovo nemoguće.

U neformalnim naseljima od jeseni ima puno blata jer su im, kaže Lukić, kuće često napravljene od kartona, plastike, a retko koja kuća ima jedan ili dva zida od cigle.

• Kako se priprema hrana za one koji nemaju

„One nemaju ni tlo od betona, već su često na pod od zemlje prebačeni samo tepisi ili neke grede", kaže koordinatorka Svratišta.

„I krovovi su sklepani, vlaga se uvlači sa svih strana.

„Zato je njima obavljanje higijene užasno komplikovano, većina kuća nema kupatilo, već se leti kupaju napolju, zimi u koritima unutra".

Zato su zaposleni u Svratištu prvo počeli od toga da omoguće deci da budu uredna i čista.

Kako deca saznaju za Svratište

Rekla su mi druga deca da postoji Svratište.

Dok sam dolazio, krenuo sam i u školu. Pomagali su mi u svemu.

Tu je bilo i problema u kući, pa sam sa ljudima iz Svratišta pričao o tome.

Govorili su mi i kako da se čuvam na ulici. Da mi se nešto ne desi.

U Svratištu si siguran, tu si kao kod kuće, osećaš jednostavno tu toplinu.

Jednom sam išao i u Pariz. Došli su ti ljudi što u Parizu isto drže svratište pa su me pozvali da vidim kako je kod njih.

Ja sam sve pare tada spiskao na poklone deci ovde. Nije mi ostalo ni za hranu.

Svratište za decu ulice počelo je da radi 2007. godine, a jedna od osnovnih ideja je bila, kaže Lukić, da se deci omoguće da nešto pojedu i da se okupaju.

Pored ovog u Krfskoj 7a na Zvezdari, Beograd je 2010. godine dobio u drugi objekat Svratišta u Bulevaru Arsenija Čarnojevića 145 na Novom Beogradu.

Terenski tim zaposlenih u Svratištu obilazi ukupno 28 neformalnih naselja u Beogradu. Trude se da u naseljima razgovaraju sa roditeljima i decom, da ih obaveste o radu Svratišta i svoj pomoći koju mogu da dobiju.

Odlaze i na mesta gde deca rade - na raskrsnice, platoe, a često ih ljudi zovu da ih obaveste gde su videli decu da se skupljaju.

• Kako je jedan zrenjaninski frižider postao - Knjižider
• Blogerka pravi biblioteke po selima u Srbiji
• Kada nemački fudbalski klub priskoči u pomoć migrantima u Bosni

Deca za Svratište često čuju i jedna i od drugih.

„Često im za nas kažu malo starija deca - koja imaju osam ili devet godina, neretko ih ona i dovedu", kaže Lukić.

„Onda smo, u radu sa decom, shvatili i da se njima gotovo niko ne bavi. Naši zaposleni tada uvedu to dete prvi put u sistem, odvedu ih u Centar za socijalni rad, prvi put dobiju lična dokumenta...".

Neka deca imaju potrebu samo da se okupaju, jedu i gledaju crtani, dok zaposleni rade sa onima kojima je potrebna pomoć oko domaćeg ili imaju problem u školi.

„Nemamo problem sa ponašanjem dece, sva pravila koja smo usvojili, deca su ih sama smišljala. Oni ovaj prostor doživljavaju kao sopstvenu kuću", kaže Lukić.

Čitanje, pisanje, računanje i posao

Kada sam završio školu, pitali su me da prodajem novine Lice ulice.

Kada su mi ponudili taj posao malo sam se uplašio - kako ću ja to.

Ali sam prihvatio da bih pomogao roditeljima.

Jeste da me je bilo malo sramota, jer moram da priđem ljudima i sve im objasnim - ko sam, šta sam, zašto to prodajem.

Ali, brzo sam se snašao, samo sam govorio ljudima da pola para od novina ide meni, a pola ide Svratištu. Za novu decu, da oni imaju da se presvuku, pojedu.

Opet sam razmišljao - bolje nego da skupljam papire i perem šoferšajbne.

Deca ulice koja dolaze u Svratište idu u neku od 34 različite škole u Beogradu.

„Shvatili smo da je jedini način da deca izađu iz kruga siromaštva - obrazovanje", kaže Lukić.

Zato je glavni cilj postao da upišu decu u škole, ali i da zajedno sa njima rade na popunjavanju rupa i teškoća koje pri tom imaju, objašnjava ona.

„Dugoročni cilj nam je da sva naša deca nauče da čitaju, pišu i računaju: Mada, ne postoji velika volja većine škola da našu decu nešto nauče jer imamo primere da dete ide u peti razred i da ne zna da čita i da piše", dodaje.

Zaposleni se trude da rade i na socijalizaciji dece, pa dva puta nedeljno sa njima odlaze u pozorište, bioskope, imaju radionicu gde uče programiranje, pevaju u horu ili imaju sportske aktivnosti.

Korona i rekordan broj dece

Epidemija korona virusa otežala je život svima, a pogotovo deci koja žive na ulici.

„U Svratište je u ovo doba godine dolazilo u proseku od 60 do 65 dece svakog dana. Sada smo u jednom danu imali duplo više mališana, a ovaj broj već nedeljama ne pada ispod 70-oro dece", kaže Lukić.

• Solidarnost u doba korone: Kad građani Srbije misle jedni na druge
• Pola miliona stanovnika Srbije nema ni za osnovne potrebe
• Pruži korak: Uključite se u Tamarinu i Bogdanovu šetnju

Među razlozima za to što veći broj dece dolazi da se prehrani ili utopli u Svratište jeste i pad cena sekundarnih sirovina.

„Većina njihovih porodica, pa i oni sami, preživljavaju od sakupljanja i prodaje sekundarnih sirovina, a oni sada ne mogu dovoljno da zarade ni za neki minimum", kaže Lukić.

„Takođe, usred epidemije, njima je pristup zdravstvenoj, ali i svakoj drugoj zaštiti, otežan, a nekada i praktično nemoguć".

U Svratištu nije bilo zaraženih korona virusom, ali jesu imali dva potvrđena slučaja kod roditelja.

Zaposleni su tada sa decom morali da se dogovore da na neko vreme ne dolaze u objekat, ali su im dostavljali hranu na kuću.

Pet stvari koje su najpotrebnije Svratištu tokom zime:

1. Čizme
2. Šalovi, kape i rukavice
3. Jakne
4. Donji veš i čarape
5. Sredstva za ličnu higijenu

Šansa

Ljudi iz Svratišta su otvorili taj kafe 16, u kojem deca nakon što završe školu mogu da rade.

Pitali su me - šta znaš da radiš - ja sam rekao da znam da krečim.

Znate kako smo lepo okrečili i sredili taj kafe, on je u Skadarliji.

Pre nego što smo otvorili je bio totalni krš taj prostor, sad je mnogo lep.

Jedan dečak koji je bio korisnik Svratišta sada ima stipendiju škole za informacione tehnologije i četvrti je razred gimnazije.

Svratište je pre tri godine otvorilo i kafić Šestaestica, u kojem deca posle 15. godine mogu da rade i ako ostanu da žive u neformalnim naseljima.

Uz pomoć ljudi iz Svratišta, završiće osnovnu školu i krenuti u neku od srednjih.

Zaposliće se i imati mogućnost da zarade novac van ulice, da budu u sistemu socijalne zaštite i da svoju novu porodicu grade tako - da njihova deca ne budu korisnici Svratišta.

Ima li izlaza

Ja sad već treću godinu radim u Svratištu kao vršnjački edukator, to mi je posao.

Držim sada radionice deci, radim sa njima tablicu množenja, učim ih da pišu. Kao što su meni nekada.

U Svratištu nema onoga - doš'o s, otiš'o si, nema te više - već sa decom ostajemo i dalje u kontaktu.

Drago mi je i srećan sam jer mi se ostvarila želja koju sam imao ceo život - da budem nastavnik.

U idealnim okolnostima, devojčica i dečak sa fotografije neće zauvek živeti u neformalnom naselju.

„Cilj otvaranja kafea je bio da ova deca prođu praksu za konobare i barmene i da imaju nešto da ponude na tržištu rada", kaže Lukić.

„Imamo svetle primere, ali izaći iz neformalnog naselja i promeniti način života koji oni vode - mi to ne možemo da rešimo, to je sistemska stvar", kaže Lukić.

„Mi zato forsiramo obrazovanje".

Kako je reagovala Srbija na društvenim mrežama

Na post na Fejsbuku dvoje mališana koji čekaju na hranu u Svratištu, mnogi korisnici društvenih mreža su reagovali emotivno.

„Dragi Bože, ko je njih ostavio same?", zapitala se jedna korisnica društvenih mreža, dok je druga napisala da ne može da proceni da li joj je „drago ili previše žalosno što postoji ovakvo mesto", misleći na Svratište za decu ulice.

Neki su i ponudili pomoć.

„Kakva je varijanta sa obrocima? Donirao bih domaće džemove", napisao je jedan korisnik Fejsbuka.

Druga korisnica napisala je da bi ona kupila slatkiše i pitala šta deca vole i šta sme da se donese.

Neki su pisali i da su već nosili odeću.

Pratite nas na Fejsbuku i Tweets by bbcnasrpskom Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]