Skandinavija i Balkan: Kosovo iznajmljuje ćelije za osuđenike iz Danske jer su im zatvori prenatrpani

Kosovo je pristalo da Danskoj iznajmi 300 zatvorskih ćelija - čime će se ublažiti pretrpanost u zatvorima te skandinavske zemlje.

Danska će plaćati godišnju naknadu od 15 miliona evra za početni period od pet godina, a takođe će pomoći u finansiranju zelene energije na Kosovu.

Iznajmljene ćelije su namenjene za smeštaj osuđenih kriminalaca iz zemalja koje nisu članice Evropske unije koji će biti deportovani iz Danske posle izricanja kazne.

Za sve zatvorenike u iznajmljenim ćelijama važili bi danski zakoni.

Kosovo ima između 700 i 800 neiskorišćenih zatvorskih prostora.

• Da li je ljubav jača od straha - zašto se raspadaju brakovi političkih zatvorenika
• Zloglasni ubica novinarke uhvaćen u bekstvu iz zatvora u Danskoj
• Bekstvo iz zatvora u Izraelu: Kako su Palestinci pronašli izlaz iz „Sefa"

Dve vlade potpisale su u ponedeljak „političku deklaraciju" o namerama koja će važiti za početni period od pet godina, navodi se u zajedničkom saopštenju.

Kosovo je jednostrano proglasilo nezavisnost od Srbije 2008. godine.

Kosovo bi od 2023. godine ukupno trebalo da dobije 210 miliona evra u narednih 10 godina, za iznajmljivanje zatvora u Gnjilanu, oko 50 kilometara od glavnog grada Prištine.

Danski ministri trebalo bi da posete zatvor u utorak.

„[Sporazum] će stvoriti prostor u našim zatvorima i ublažiti pritisak na naše zatvorske službenike u isto vreme.

„Šaljemo jasan signal državljanima trećih zemalja osuđenim na deportaciju - vaša budućnost nije u Danskoj", naveo je danski ministar pravde Nik Hekerup u saopštenju.

Aktivisti iz ove zemlje kritikovali su ovaj potez, navodeći da Danska ne bi trebalo da šalje strane osuđenike u druge zemlje, ili daleko od njihovih porodica.

„Učinili smo sve što smo mogli da to bude u skladu sa zakonima.

„Važiće potpuno ista pravila kao i za zatvore u Danskoj.

„Deportovani osuđenici i dalje imaju pravo na posete, iako će to, naravno, biti teško", rekao je danski ministar.

Oni koji budu poslati na Kosovo neće biti visokorizični zatvorenici, rekla je kosovska ministarka pravde Albulena Hadžiju.

Svako ko je osuđen za teroristička dela ili ima neizlečivu bolest neće biti poslat na Kosovo.

Sporazum će morati da bude ratifikovan u kosovskom parlamentu dvotrećinskom većinom.

• Ima li slobode posle zatvora
• „Rekli su mi da ću umreti u ruskom zatvoru, vrlo brzo"
• Najluđi pokušaji bekstva iz ruskih zatvora

Ideja o „izvozu" zatvorenika nije nova u Evropi, jer su Norveška i Belgija ranije iznajmljivale zatvorske ćelije u Holandiji.

Poslednjih godina, broj zatvorenika u Danskoj je porastao, a istovremeno je manje zatvorskih čuvara.

Od 2015. godine broj zatvorenika u Danskoj je porastao sa 3.400 na 4.200, dok je broj zatvorskih čuvara opao sa 2.500 na 2.000.

Hekerup je prošle nedelje rekao da će Danskoj nedostajati 1.000 zatvorskih mesta do 2025.

Poslednjih godina, Danska je zauzela tvrd stav po pitanju imigracije i uvela desetine ograničenja, kao što je naredba o razdvajanju mladih parova koji traže azil.

Prošle nedelje, bivša ministarka za imigraciju proglašena je krivom za nezakonito razdvajanje parova.

Sudije su proglasile nezakonitom odluku Inger Stojberg iz 2016. da razdvoji parove i odredile joj zatvorsku kaznu od 60 dana.

Trinaest godina posle proglašenja nezavisnosti, Kosovo je priznalo oko 100 zemalja. Ipak, tačan broj nije poznat.

Priština navodi brojku od 117 zemalja, a u Beogradu kažu da ih je daleko manje.

Među zemljama Evropske unije koje nisu priznale Kosovo su Španija, Slovačka, Kipar, Grčka i Rumunija, a kada je reč o svetskim silama, to su Rusija, Kina, Brazil i Indija.

Kosovo je od 2008. godine postalo član nekoliko međunarodnih organizacija, kao što su MMF, Svetska banka i FIFA, ali ne i Ujedinjenih nacija.

Pratite nas na Fejsbuku i Tweets by bbcnasrpskom . Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]