Slika Trampa među bivšim predsednicima okačena u Beloj kući


Republikansi klub, naslikao Endi Tomas

Andy Thomas Artist
Republikansi klub, naslikao Endi Tomas

Umetnost je, kao i lepota, u oku posmatrača.

U intervju predsednika Trampa za CBS Njuz pred milionskim auditorijumom, kratak kadar umetničkog dela na zidu Bele kuće mnogima je zapalo za oko.

Predsednik Tramp – kako su gledaoci primetili – na zidu ima sliku sebe kako sedi za stolom u društvu bivših predsednika iz redova republikanaca, uključujući i Abrahama Linkolna, Ronlada Regana i Ričarda Niksona.

Urednik sajta Independent Journal Review Džoš Bilions jedan je od onih koji su na Tviteru istakli ovaj detalj.

Slika „Republikanski klub“, delo je Endija Tomasa. Ovaj umetnik bio je „ushićen“ kada je saznao da je njegova slika okačena na zid u Beloj kući, ispričao je za magazin Tajm.

Predsednik je sliku navodno dobio od republikanskog kongresmena Darela Ise.

„Pokloni se retko kada okače na zid, obično se gurnu u neki plakar“, rekao je Tomas.

„Bilo je zadovoljstvo saznati da je zaista okačena.“

Kanje: Tramp je učinio da se osećam kao Supermen

Više od milion funti za sliku nestalu usred aukcije

Tomas je naslikao veliki broj ličnosti i događaja iz američke istorije, uključujući i scene borbi iz građanskog rata ali i druženje bivših predsednika. Umetnik je naslikao još jednu sliku poput ove koja je danas okačena u Beloj kući, samo sa predsednicima iz redova demokrata.

Vajni kritičari umetnosti su ubrzo dali svoje viđenje slike na društvenim mrežama.

, dok su drugi imali reči hvale za talenat umetnika.

Treći su, neizbežno, napravili sopstvene verzije ove slike koristeći programe za uređivanje fotografija.

Predsednik Tramp je u januaru pitao da li može da pozajmi Van Gogov „Snežni pejzaž“ iz muzeja Gugenhajm u Njujorku.

Iz muzeja su odbili ovaj predlog, ali su ponudili da predsedniku pozajme zlatnu VC šolju iz svoje kolekcije.

Ko je okupljen za stolom?

  • Abraham Linkoln je jedan od najvoljenijih lidera u istoriji SAD. Nakon što je postao 16. predsednik Amerike 1861. godine, izdao je Proglas Emancipacije 1863. kojim su oslobođeni robovi na teritorijama pod kontrolom Konfederacije tokom građanskog rata. Linkoln je ubijen 1865. godine.
  • Teodor „Tedi“ Ruzvelt postao je za 26. predsednika SAD u septembru 1901. godine kada ubijen predsednik Vilijam Mekkinli. Ponovo je izabran 1904. Dobio je Nobelovu nagradu za mir 1906. godine zbog uloge koju je imao u ratu između Rusije i Japana.
  • Dvajt Ajzenhauer bio je vrhovni komandant Alijanse u Evropi tokom Drugog svetskog rata. Godine 1953. postao je 34. predsednik SAD.
  • Ričard Nikson bio je Ajzenhauerov potpredsednik. Izabran je 1968. godine i jedini je predsednik koji se povukao sa te pozicije, nakon Votergejt skandala.
  • supreme Allied commander
  • Džerald Ford je Niksonov naslednik i jedini predsednik SAD koji nikada nije pobedio ni u jednim nacionalnim izborima. Potpredsednik je postao 1973. godine kada se Spiro Agnju povukao sa te pozicije zbog korupcionaškog skandala. Nakon što je Nikson dao ostavku, Ford je postao 38. predsednik Amerike.
  • Ronald Regan izabran je za 40 predsednika SAD 1980. godine. Regan se smatra ključnim igračem u padu Sovjetskog saveza i kraju Hladnog rata.
  • Džordž HV Buš je u dva Reganova mandata bio potpredsednik pre nego što je izabran kao njegov naslednik 1988. godine. Sa Mihailom Gorbačevim na čelu Rusije, dvojica lidera su 1989. godine proglasili kraj Hladnog rata.
  • Džordž V Buš postao je 43. predsednik 2001. godine. On je nadgledao kontroverzni „rat protiv terorizma“ nakon terorističkog napada 11. septembra 2001. godine.
  • Donald Tramp je na izborima pobedio Hilari Klinton i postao 45 predsednik SAD 2016. godine. Milijarder i bivša zvezda rijaliti programa je divizorna ličnost koja uživa veliku podršku republikanaca ali isti toliki otpor među demokratama.
Komentari (0)

Slični tekstovi

Komentari

0

Pošalji komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Preostalo Vam je još karaktera.


Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.

Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.

Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.

Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Administratorima Južnih vesti se možete obratiti preko Kontakt stranice.

Google Play App Store
Prijavite se na naš bilten

Ne propustite najvažnije događaje u nedelji.