Slučaj 24 sporne privatizacije u Srbiji: Korupcija „na izvol’te“

Luka Beograd, C Market, Mobtel, Nacionalna štedionica, Novosti, ali i Telekom i Trudbenik – samo su neke od čuvenih 24 spornih privatizacija, koje su u Srbiji problem već skoro dve decenije.

U pitanju su preduzeća za koje je Savet za borbu protiv korupcije utvrdio da su, u dugom i teškom procesu privatizacije, bila verovatno najviše korumpirana u Srbiji.

Ipak, od ukupno 24 firme ili slučaja, samo u dva je neko pravosnažno i osuđen. Samo tri ministra su se uopšte našla na optužnicama.

U čak deset slučajeva je utvrđeno da nema nikakvog krivičnog dela, odnosno da niko nije kriv.

U tri slučaja su optuženi oslobođeni, a u osam suđenje još traje.

Sve ove sumorne brojke objavio je Centar za istraživačko novinarstvo (CINS)..

„Zakon je korupciju stavio na izvol’te“, kaže Jelisaveta Vasilić, članica Saveta za borbu protiv korupcije. „I danas je slično, zakoni se donose po hitnom postupku, a onda se postavljaju svoji ljudi. I najmanji službenik je član stranke“.

Siniša Janković, nekadašnji član radne grupe MUP, koja je istraživala 24 slučaja komentariše:

„Ta priča da će se rešiti sporne privatizacije i da će neko odgovarati – to je bila samo bajka.“

Koje su to firme i šta je bilo sporno?

„Krajem 2013. godine sadašnji predsednik Aleksandar Vučić je izašao sa podacima i rezultatima šta je urađeno sa spornim privatizacijama“, kažu u CINS.

„Obećanje da će istražiti i rešiti ‘pljačkaške’ privatizacije bilo je jedno od najznačajnijih u izbornoj kampanji Srpske napredne stranke (SNS) 2012. godine.

„U javnosti je od tada stvorena ideja da su 24 slučaja rešena, ali mi dajemo dokaze da nije tako.“

Redom – to su mahom bile firme u državnom vlasništvu, koje su prodavane od 2000. godine pa na dalje, a koje su zapošljavale stotine hiljada ljudi.

Njihove delatnosti su bile najrazličitije – pored medija, telekomunikacija, banaka, tu su i brojne fabrike koje su najčešće bile raspoređene u manjim gradovima Srbije.

Sporne privatiazcije su redom bile Luka Beograd, C Market, Mobtel, Nacionalna štedionica, Novosti, ali i Telekom i Trudbenik, zatim Sartid, Zastava Elektro, Šinvoz, Keramika Kanjiža, Nuba, Jugoremedija, ali i proces izvoza šećera u Evropsku uniju.

Na listi su bile i Prosveta, Tehnohemija, Srbolek, ATP Vojvodina, Azotara…

Visoka korupcija na Balkanu: Zašto „padaju“ samo bivši političari

Ova igrica će vas „naučiti“ kako se namešta javni tender

Koliko košta umreti i ko od toga zarađuje

„Nekadašnji borci protiv korupcije su danas prekarni radnici, koji moraju da rade za satnicu za gazdu. To su radnici koji su radili po ovim preduzećima i živeli od njih“, kaže Ivan Zlatić, nekadašnji član Saveta za borbu protiv korupcije, koji je radio na ovim slučajevima.

„To je dobar pokazatelj kako su se završile istrage o privatizacijama.

„Došlo je do propadanja privrede, koju je uništila sistemska korupcija.“

Šta se dogodilo sa firmama?

Samo polovina slučaja je uopšte došla do suda, navodi se u istraživanju.

Ipak, za to vreme, nakon brojnih prodaja i daljih privatizacija, čak četvrtina od ovih preduzeća završila je – u stečaju, a isto toliko je neaktivno.

„Čak i slučajevi koji su označeni kao rešeni, često samo znače da je neko stavio tačku na istragu, ali mi mislimo da je i to probelmatično“, kaže Ivana Jeremić iz CINS.

Ti ljudi koji su radili u firmama i borili se da ih sačuvaju – danas su oni koji se osećaju prevarenim, dodaje Zlatić.

„Ljudi koji danas rade za sendvič su oni koji su tada ostali bez posla.“

Da li je neko odgovarao

Iako se u slučajevima privatizacija pominju brojni srpski biznismeni, poput Milana Beka ili Miroslava Miškovića, ali i Mlađana Dinkića, Maje Gojković, Siniše Malog, niko od njih nije osuđen, pokazuje istraživanje.

„Jedini biznismen koji je dobio pravosnažnu presudu, a koji je zapravo priznao krivicu je Dragan Đurić, a i on je dobio kaznu – jednogodišnji kućni priotvor.“

Radna grupa MUP-a za rešavanje ovih slučajeva, u kojoj je i Siniša Janković bio, rasformirana je sa obrazloženjem štednje.

„Mi smo te 2012. godine dobili odrešene ruke da radimo.

„I radili smo na slučajevima dva meseca punom parom. I od nas se tražilo da hapsimo, ali smo usmeravani u kom pravcu da hapsimo.

„Onda je sve stalo.

„Osim jednog bivšeg ministra i jednog zamenika direktora u NIS, svi ostali koje smo uhapsili bili su marginalne ličnosti.“