Slučaj nestalih beba: Jedina majka sa presudom opet piše pisma Strazburu

Zorica Jovanović je pre 35 godina rodila sina u Ćupriji.

Beba je na porođaju dobila ocenu 10. Oboje su bili u porodilištu do 28. datuma u mesecu, a do 30. uveče, sve je bilo u redu.

Narednog jutra, medicinska sestra ju je probudila vešću – da joj je dete umrlo.

Tačno 30 godina kasnije, Zorica je od Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu dobila presudu koja nije otklonila sve njene sumnje.

Ona je ujedno i jedina majka koja je dobila presudu u Strazburu u slučaju nestalih beba.

Pet godina posle presude – Zorica i dalje čeka.

Evo njene priče: kako je godinama tekla njena komunikacija za sudom, u početku na ćirilici i rukom pisanim pismima, kako su je u Srbiji zvali samo kada je trebalo da joj uplate novac, ali i šta sada čeka – samo zakon ili još nešto bitnije?

Pismo koje je putovalo od Batočine do Strazbura – na ćirilici

Zorica danas sedi u porodičnoj kući u Borči. Iako je penzionerka, ima pune ruke posla.

U rukama drži pregršt pisama. Neka su napisana rukom, a neka kucana na kompjuteru. Sva imaju adresu i žig – Međunarodnog, odnosno Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu.

„Kada je 2002. počelo ozbiljno da se govori da su naša deca ukradena iz porodilišta i da su nas slagali da su preminula, suprug i ja smo pisali žalbu u Srbiji.

„Rekli su nam da je predmet zastareo i da ne možemo ništa. Onda je neko mužu rekao da je jedina šansa da pišemo u Strazbur.

„Ja sam uzela običnu drvenu olovku i počela svojim rečima da opisujem, na ćirilici, šta mi se dogodilo. Poslala sam na jednu i po stranu papira.“

Zorica je pisala kako nikada nije dobila umrlicu za sina, ali i šta su joj rekli posle u bolnici, šta je čula od drugih žena i kako je mori – sumnja.

• Zašto žene imaju manje moći nego što mislite
• Majke koje će se poroditi u pogrešno vreme
• „Kad se setim udaraca, navučem patike i samo trčim“

Nakon pet ili šest meseci – dobila je odgovor. Adresirano na nju, a sa žigom Evropskog suda za ljudska prava.

„Brinula sam da je pismo napisano previše lično i bez dovoljno dokaza, a odgovorili su mi da im treba još detalja, uključujući i još ličnih delova.

„Zanimalo ih je sve o meni, mojoj porodici, kako živimo i tome šta se dogodilo. Tražili su i da im dostavim šta je izlazilo o tome u novinama.

„Ja bih izrezala članak i poslala.“

Narednih deset godina, pisma su nastavljala da stižu na svakih 15-20 dana. Zorici su stalno davali novi rok do kada je trebalo da dostavi nove informacije i dodatne podatke.

„Ubrzo sam morala da se prebacim na latinicu, a zatim i na engleski. U tome mi je mnogo pomogla komšinica Marina, koja je tada bila mlada nastavnica engleskog u Kragujevcu.

„Mogu slobodno da kažem da sam njoj najzahvalnija. Nekada je i trčala iz škole da do 7 uveče preda pismo u pošti. Da ne bismo zakasnili sa tim rokom koji su nam davali.“

U Strazbur nikada nije otišla, niti je sa bilo kojim razgovarala. Pisma su bila jedini vid komunikacije.

U međuvremenu je angažovala advokata, kako bi je neko zastupao ako bude potrebe u završnoj reči.

Slučaj nestalih beba – šta do sad znamo

• Prema podacima Udruženja roditelja nestalih beba, u Srbiji je u poslednjih 40 godina u porodilištima lažno proglašeno mrtvim između 6.000 i 10.000 novorođenčadi
• Roditelji tvrde da imaju dokaze da su njihova deca proglašavana mrtvim još u porodilištu, a zatim preprodavana na crnom tržištu. Roditelji, njih oko 2.000, su počeli da se udružuju počekom dvehiljaditih
• Kao dokaze su dostavljali dokumentaciju ili činjenicu da nisu dobili papire, a pogotovo umrlice za svoju decu. Navodili su i da im nisu dozvoljavali da vide decu, da ih identifikuju ili preuzmu telo kako bi ih sahranili, kao i da u pogrebnim preduzećima nema evidencije da su njihove bebe sahranjene ili kremirane na grobljima, dok za ostalu novorođenčad postoji zapis
• Među dokazima su i nepotpuna medicinska dokumentacija u bolnicama i matičnim službama o njihovoj deci
• Ipak, ni jedan sud još nije utvrdio da se ovo zapravo i dogodilo
• Presuda koju je u Strazburu dobila Zorica Jovanović, a zatim i otac Bogdan Janjić u Srbiji, podrazumeva da je sud utvrdio da je došlo do „povrede prava na porodičan život“. Zato su dobili – 10.000 evra
• Evropski sud za ljudska prava je zapravo ‘vratio loptu’ u Srbiju – utvrdio je da država Srbija nije preduzela potrebne mere da rasvetli šta se dogodilo i za to joj je ostavio godinu dana
• Ovaj rok je istekao 2014. godine

Presuda je stigla, ali ne i odgovor

Kada je tog 26. marta 2013. stigla presuda, Zorica je vest prvo videla na televiziji.

Evropski sud u Strazburu je utvrdio da su Zorici i njenom suprugu „povređena prava na porodični život“. Državi Srbiji je naloženo da u roku od godinu dana utvrdi šta se dogodilo sa njenim detetom. Dobila je i 10.000 evra, kao nadoknadu za nematerijalnu štetu.

„Ubrzo su me zvali iz Ministarstva. Ali, ne zbog mog slučaja, da bi ga otvorili ili pitali za detalje.

„Zvala me je sekretarica da pita – na koji račun da mi uplati tih 10.000 evra. Osećala sam se poniženom, nikako drugačije.“

O porodilištu, strepnjama, sumnjama i pismima Zorica govori staloženo.

Ali, presuda joj uliva nemir, a glas počinje da drhti.

„Nisam ja nezahvalna, taj sud je jedini koji se zainteresovao za moje dete.

„Ali, meni ne treba novac, ja želim svog sina Bojana. Da znam gde je i šta se dogodilo sa njim. I želim da se kazne počinioci.“

I sa novcem je razmišljala šta da uradi, a najradije bi ga se, kaže odrekla. Potrošila ga je na neke porodične troškove, a kaže da se trudila da zaboravi na šta konkretno.

Gde je zakon sada

Srbija je do 1. oktobra 2018. godine trebalo da obavesti Savet Evrope šta je uradila na sprovođenju presude kojom se obavezala da do septembra 2015. godine pripremi i usvoji zakon.

U pitanju je akt koji bi trebalo da pomogne da se utvrde sve činjenice o sumnjama da je proteklih decenija iz porodilišta u Srbiji nestalo, prema nezvaničnim podacima udruženja, više hiljada dece.

Komitet ministara Saveta Evrope ponovo je u decembru pozvao Srbiju da hitno preduzme sve mere kako bi se zakonski rešio slučaj nestalih beba.

U privremenoj rezoluciji Komitet ministara je naveo da srpske vlasti, iako su bile u obavezi prethodnim rezolucijama, nisu usvojile zakon kojim bi se uspostavio mehanizam za pojedinačna obeštećenja svim roditeljima čije su bebe nestale iz porodilišta u Srbiji.

Država se četiri godine oglušava o preporuke Evropskog suda za ljudska prava, koje se tiču nestalih beba, kaže za BBC advokat Danilo Ćurčić, pravni zastupnik jednog dela roditelja koji sumnjaju da su im deca nestala iz porodilišta u Srbiji. Ćurčić kaže:

„Konstantno se odugovlači sa zakonom. Država ne komunicira ni sa roditeljima, koji nisu uključeni u proces donošenja zakonskog okvira.“

Roditelji su delom nezadovoljni predlogom zakona, dodaje Ćurčić:

„Gubi na vremenu, a deluje i kao da se zakon drži u fioci.“

Neki od roditelja su već nekoliko meseci na ulici.

Akcijom „Majke u kutijama“ pokušavaju da pokažu da država još nije usvojila zakon od kojeg bi makar krenula. Poslednjih nedelja pridružili su se i protestima opozicije i nezadovoljnih građana „Jedan od pet miliona“, koji se svake subote održavaju na ulicama Beograda.

Ana Pejić ‎iz Udruženja roditelja nestalih beba Vojvodine‎ kaže da je država bila „dužna da pronađe mehanizam i obavesti roditelje gde su im deca“.

„Čak i da se donese, zakon je loš jer ima samo 20 članova i mi roditelji nismo sigurni da ćemo dobiti odgovore. U najboljem slučaju možemo da dobijemo novac, a on nam ništa ne znači.“

Milena Janković iz Udruženja „Nestale bebe Beograda“ kaže da majke nose kutije na glavama – jer su i njihovu decu, tvrdi ona, tako iznosili krišom iz bolnica.

„Sada država ima tu kutiju. U njoj treba da nam dostavi sve dokaze i da nam isporuči istinu.“

U martu 2018. godine, ministarka pravde Srbije Nela Kuburović izjavila je da očekuje da će Nacrt zakona o nestalim bebama ući u skupštinsku proceduru i da će pred poslanicima biti narednih meseci. Suština će mu biti, rekla je tada Kuburović, novčana naknada – ukoliko ne može da se utvrdi status deteta za koje se pretpostavlja da je nestalo u porodilištu.

U decembru 2018. godine rekla je da očekuje da će Zakon biti u Skupštini na proleće ove godine.

• Izračunajte koliko vas košta pol
• Pravo na abortus: Od Argentine do Bosne
• Izbori u Bosni: Žene (ni)su kvota

Zorica ponovo piše

Pet godina nakon što je dobila presudu, Zorica je ponovo počela da piše Strazburu. U delu pisma stoji:

„Neizmernu zahvalnost dugujem svim članovima Međunarodnog suda za ljudska prava jer vi ste jedini kojima mogu da se obratim, jer ja pravdu u Srbiji nisam našla.

„Zato Vas još jednom molim da im skrenete pažnju da Vaše presude moraju da se ispoštuju.“

U pismima im objašnjava da država Srbija nije „pokrenula ni jednu meru“, a da su roditelji „i dalje u senci istine“.

„Opet tražim njihovu pomoć. Imam osećaj da sam se vratila na početak.

„Prvi put sam čekala 10 godina. Narednih 10, na žalost, mislim da nemam.“

Pratite nas na Fejsbuku i Tweets by bbcnasrpskom
. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk