Smrdljiva bajka: Kineska mega-deponija već prepunjena – 25 godina pre roka

Kineska mega-deponija je već prepunjena – 25 godina pre roka.

Đangcungou deponija u regiji Šanksi, veličine oko 100 fudbalskih terena, osmišljena je da primi 2.500 tona đubreta dnevno.

Ali umesto toga, ova deponija primi 10.000 tona dnevno – više od bilo koje druge deponije u Kini.

Kina je jedan od najvećih svetskih zagađivača i već godinama se bori sa đubretom koje stvore 1,4 milijarde stanovnika.

Koliko je velika deponija?

Đangcungou deponija, blizu grada Sijan, napravljena je 1994. i osmišljena je tako da potraje do 2044. godine.

Otpad koji proizvede osam miliona građana završi na ovoj deponiji. Prostire se na površini od 700.000 kvadratnih metara, a duboka je 150 metara sa kapacitetom od 34 miliona kubnih metara.

• Deponije u Srbiji: Ekološke tempirane bombe
• Elektronski otpad u grafikonima: Kako svet godišnje baca 62 milijardi dolara

Donedavno, Sijan je bio jedan od malobrojnih kineskih gradova koji se oslanjao samo na deponiju za odlaganje kućnog otpada – što je dovelo do toga da se kapaciteti brzo prepune.

Ranije ovog meseca, otovrena je nova spalionica otpada, a planirano je da se otvore još četiri do kraja godine. Procenjuje se da bi spalionice zajedno mogle da obrade 12.750 tona đubreta na dan.

To je deo državnog plana da se smanji broj deponija i da se umesto toga koriste drugačije metode uklanjanja đubreta, poput spalionica.

Deponija u Sijanu bi u budućnosti trebalo da postane „ekološki park“.

Koliko otpada proizvodi Kina?

Kina je tokom 2017. godine proizvela 215 miliona tona otpada samo iz domaćinstava. U pitanju je porast u odnosu na 2007. kada je proizvedeno 152 miliona tona.

Kina je imala 654 deponije i 286 spalionica.

Nije poznato koliko Kina reciklira, jer zvanični podaci nisu objavljeni. Kina planira da reciklira 35 odsto otpada iz većih gradova do kraja 2020. godine, navodi se u jednom vladinom izveštaju.

Ovog jula, sortiranje i recikliranje otpada je postalo obavezno u Šangaju – što je „uspaničilo“ neke stanovnike.

Na deponiji u blizini grada Šenzen, 2015. godine je proradilo klizište, usmrtivši 73 ljudi.

Deponija je osmišljena da primi četiri miliona kubnih metara đubreta, maksimalne visine od 95 metara.

U trenutku kada se obrušila, imala je 5,8 miliona kubnih metara đubreta koje je dosezalo visinu od 160 metara.

Da li Kina mora da sakuplja i đubre iz drugih država?

Ne više. Morala je sve do kraja 2017. godine kada je zabranila uvoz 24 različite vrste đubreta.

Samo tokom 2017. godine, Kina je primila sedam miliona tona plastičnog otpada iz Evrope, Japana i Amerike – i 27 miliona tona papira.

Ostale zemlje poput Malezije, Turske, Filipina i Indonezije takođe su uzele deo tog otpada.

Ali nije bilo lako nositi se sa tolikim otpadom – to je često rezultiralo masovnim deponijama u njihovim sopstvenim državama, koje nisu mogli da kontrolišu.

Neke od ovih država su sada zabranile uvoz određenog tipa otpada, čak ga i vraćaju nazad.

Izveštava: Elen Jin

Pratite nas na Fejsbuku i Tweets by bbcnasrpskom
Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk