Smrt Džordža Flojda: Kako se zakon primenjuje na Afroamerikance

U gradovima širom Amerike izbili su protesti i nasilje zbog smrti Afroamerikanca Džordža Flojda, pošto ga je policija u Mineapolisu fizički obuzdala.

Proučili smo neke podatke koji se odnose na zločine i pravdu u Sjedinjenim Američkim Državama i šta oni pokazuju o iskustvu Afroamerikanaca kad su u pitanju red i zakon.

• Smrt Džordža Flojda: Demonstranti u Sijetlu formirali zonu bez policije, Tramp preti intervencijom
• Smrt Džordža Flojda: Zašto neki protesti prerastaju u nasilje
• Kako se raspravljati sa rasistom: Pet oborenih mitova

1. Afroamerikanci imaju veće šanse da ih policija ubije na ulici

Dostupne brojke o incidentima u kojima je policija pucala u ljude i ubila ih pokazuju da za Afroamerikance postoji veća šansa da budu pogođeni smrtonosnim hicem u odnosu na ukupnu američku populaciju.

Štaviše, 2019. godine, iako su Afroamerikanci činili manje od 14 odsto populacije (prema podacima zvaničnog popisa), na njih je u više od 23 odsto slučajeva policija otvarala vatru. U više od 1.000 takvih situacija pucnji policije bili su smrtnosni.

A ta cifra je relativno slična od 2017. godine, dok je broj belih žrtava od tada u opadanju.

2. Veća je stopa hapšenja Afroamerikanaca za zloupotrebu droga

Afroamerikanci se hapse za zloupotrebu droga po mnogo većoj stopi od belih Amerikanaca, iako ankete pokazuju da ih koriste u sličnoj meri.

Godine 2018, oko 750 na svakih 100.000 Afroamerikanaca bili su uhapšeni za zloupotrebu droga, u poređenju sa 350 na 100.000 belih Amerikanaca.

Prethodna nacionalna istraživanja o upotrebi droge pokazuju da belci koriste droge u istoj meri, ali je uporno veća stopa hapšenja Afroamerikanaca.

Na primer, studija Američke unije za građanska prava pokazala je da je 3,7 puta verovatnije da će Afroamerikanci biti uhapšeni za posedovanje marihuane nego belci, iako su stope njihove upotrebe marihuane vrlo slične.

3. Zatvara se više Afroamerikanaca

Afroamerikanci se zatvaraju pet puta više od belih Amerikanaca i skoro dvaput više od Hispanoamerikanaca, prema najnovijim dostupnim podacima.

Godine 2018, Afroamerikanci su činili skoro 13 odsto američke populacije, ali su činili skoro trećinu zatvorske populacije u zemlji.

Beli Amerikanci čine oko 30 odsto zatvorske populacije - uprkos tome što čine više od 60 odsto ukupne američke populacije.

To je više od 1.000 afroameričkih zatvorenika na svakih 100.000 Afroamerikanaca, u poređenju sa oko 200 belih zatvorenika na svakih 100.000 belih Amerikanaca.

Američka zatvorska populacija definiše se kao osuđenici koji su na odluženju kazne na više od godinu dana robije u nekom federalnom ili državnom zatvoru.

Stopa zatvaranja je opala za Afroamerikance u poslednjoj deceniji, ali oni i dalje čine veći deo zatvorske populacije nego bilo kroja druga rasa.

Hronologija protesta u SAD

25. maj 2020.

Džordž Flojd umire nakon što ga je policija uhapsila ispred radnje u Mineapolisu, u Minesoti. Na snimku se vidi kako beli policajac Derek Šovin kleči na Flojdovom vratu nekoliko minutam, dok je ovaj pribijen za zemlju.

Čuje se kako Flojd uporno ponavlja: „Ne mogu da dišem". Proglašen je mrtvim kasnije u bolnici.

26. maj

Četiri policajca koja su učestvovala u hapšenju Džordža Flojda su otpuštena. Protesti počinju nakon što je snimak hapšenja podeljen na društvenim mrežama.

Stotine demonstranata izlazi na ulice Mineapolisa i ispisuje grafite po policijskim automobilima i stanicama.

27. maj

Protesti se šire na druge gradove, uključujući Memfis i Los Anđeles. Na nekim mestima, kao što je Portland, u Oregonu, demonstranti leže na putu skandirajući : „Ne mogu da dišem".

Demonstranti se ponovo okupljaju ispred policijske stanice u Mineapolisu, gde su radili policajci umešani u smrt Džordža Flojda, i pale je. Zgrada je evakuisana, a policija se povlači.

28. maj

Predsednik Tramp u tvitu za nasilje okrivljuje nedostatak vođstva u Mineapolisu i preti da će pozvati Nacionalnu gardu. U narednom tvitu upozorava: „Kad krene pljačkanje, kreće pucanje."

Drugi Tvit Tviter sakriva zato što „veliča nasilje".

29. maj

Omar Himenez, novinar televizije CNN uhapšen je dok je izveštavao sa protesta u Mineapolisu. Himenez je izveštavao uživo kad su mu policajci stavili lisice.

Par minuta kasnije nekoliko njegovih kolega takođe je uhapšeno. Svi su kasnije pušteni kad je potvrđeno da su predstavnici medija.

Bivši policijski službenik Mineapolisa Derek Šovin (44) optužen je za ubistvo i ubistvo iz nehata. Optužnica sa sobom nosi zbirni maksimum kazni od 35 godina zatvora.

31. maj

Šeste noći protesta nasilje se širi SAD-om. Javljeno je da je stradalo ukupno najmanje petoro ljudi u protestima od Indijanopolisa do Čikaga. Protesti su izbili u više od 75 gradova.

Uhapšeno je najmanje 4.400 ljudi. Širom Amerike uvodi se policijski čas u pokušaju da se umire neredi.

1. jun

Predsednik Tramp preti da će poslati vojsku na ulice kako bi smirila sve veće građanske nemire. On kaže da ako gradovi i države na uspeju da kontrolišu proteste i „zaštite svoje građane", on će izvesti vojsku i „brzo rešiti problem umesto njih".

Tramp pozira ispred oštećene crkve ubrzo nakon što policija koristi suzavac da rastera mirne demonstrante u blizini.

2. jun

Na desetine hiljada demonstranata ponovo izlazi na ulice. Jedan od najvećih protesta održava se u rodnom gradu Džordža Flojda, u Hjustonu, u Teksasu. Mnogi se oglušuju o policijski čas u nekoliko gradova, ali demonstracije su uglavnom mirne.

4. jun

Memorijalna služba za Džordža Flojda održava se u Mineapolisu. Oni okupljeni da odaju počast stoje u tišini osam minuta i 46 sekundi, koliko je Flojd navodno proveo na zemlji tokom hapšenja.

Stotine njih prisustvuje službi, a posmrtni govor drži aktivista borbe za građanska prava velečasni Al Šarpton.

Pratite nas na Fejsbuku i Tweets by bbcnasrpskom . Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]