Smrt Džordža Flojda i reakcije: Kako neke zemlje vraćaju Americi milo za drago na kritike o kršenju ljudskih prava

Demonstranti koje policija gađa suzavcem, protesti širom zemlje uprkos uvođenju policijskog časa i predsednik koji preti da će izvesti vojsku na ulice.

Građanski nemiri u Americi izazvani ubistvom Afroamerikanca Džordža Flojda potisnuli su korona virus iz vesti u mnogim delovima sveta.

U zemljama koje je Amerika često kritikovala zbog stanja demokratije, čini se da mediji uživaju u tome što su sada masovni protesti stigli u Vašington.

• Smrt Džordža Flojda: Optužnica proširena na još trojicu policajaca, burne reakcije zbog objava supruge srpskog fudbalera
• Smrt Džordža Flojda: Zašto neki protesti prerastaju u nasilje
• Kina uzvraća Trampu u trgovinskom ratu

KINA

Kineski državni list „Global tajms" poredi američku reakciju na proteste zbog smrti Džordža Flojda sa ranijom podrškom Vašingtona demonstrantima u Hongkongu, podsećajući čitaoce da su američki političari potonje opisali kao „predivan primer" demokratije.

Glavni i odgovorni urednik ovog lista Hu Siđin piše: „Haos u Hongkongu trajao je više od godinu dana, a nikad nije upotrebljena vojna sila. A opet, posle svega tri dana haosa u Minesoti, Tramp je javno pripretio upotrebom oružane sile i nagovestio da bi vojska mogla biti izvedena na ulice."

Veb stranica tog lista objavila je skrinšotove Tviter poruka - navodno anonimnih „izgrednika" iz Hong Konga - koji nude „onlajn uputstava" američkim demonstrantima kako postavljati blokade puteva i izbegavati policiju. Tviter je kao društvena mreža blokiran u kopnenoj Kini.

„Čini se da je u slučaju Amerikanaca koji su podržavali proteste u Hongkongu došla maca na vratanca i u Sjedinjenim Američkim Državama", komentariše ovaj list.

SAD je u prošlosti oštro kritikovala ulogu Kine u Hongkongu, otkako je započeo talas pro-demokratskih protesta 2014. godine.

U skorije vreme, na ovoj teritoriji su izbili široko rasprostranjeni nemiri otkako je pre više od godinu dana Peking prvi put pokazao želju da usvoji novi zakon o bezbednosti za ovu teritoriju.

Predlog zakona izazvao je strah da će stanovnici Hongkonga izgubiti slobode.

Amerika je pružila punu podršku demonstrantima, koje Kinezi nazivaju „izgrednicima", pozvavši Kinu da poštuje njihovo pravo na slobodu mišljenja.

O nemirima zbog smrti Džordža Flojda takođe se naširoko piše i na kineskoj društvenoj mreži nalik Tviteru, Veibo, koju strogo kontroliše država.

U jednom nizu poruka, korisnici zbijaju šale na račun toga što se američki predsednik Donald Tramp sklonio u bunker Bele kuće 29. maja, u jeku protesta.

„Vi ste predsednik izabran glasovima građana, zašto se bojite vlastitog naroda?" glasi komentar jednog korisnika sa skoro 85.000 lajkova.

„Prizori iz Hongkonga konačno se dešavaju i u vašoj zemlji", dodaje drugi.

IRAN

Malo je zemalja koje imaju toliko zategnute odnose sa Amerikom kao Iran - zemlja koja je u sukobu sa Vašingtonom od Islamske revolucije iz 1979. godine i stalna meta surovih američkih sankcija.

Ubrzo pošto su počeli protesti zbog smrti Džordža Flojda, iranska novinska agencija Fars objavila je komentar koji poziva predsednika Trampa na pridržavanje obaveza Amerike prema međunarodnom pravu da zaštiti vlastite crnačke zajednice.

„Amerika prekoreva druge zemlje zbog navodnih kršenja ljudskih prava ali dosledno i namerno odbija da prizna i pozabavi se vlastitom poražavajućom istorijom kršenja ljudskih prava, kao i onom njenih saveznika na Bliskom Istoku", piše u komentaru.

Iranski mediji su iscrpno izveštavali i o tvitu ministra spoljnih poslova Muhameda Džavada Zarifa, u kom je on uporedio brutalnost američke policije nad Afroamerikancima sa sankcijama protiv Irana.

Međutim, bdenje sa svećama u čast Džordža Flojda organizovano u gradu Mašadu pokrenulo je raspravu na Tviteru, koji je u Iranu blokiran, nakon što su neki korisnici optužili iranske vođe za dvostruke aršine.

Jedan korisnik rekao je da su iranske vlasti, iako su palile sveće u čast Džordža Flojda, „hapsile ljude koji su palili sveće za nastradale u avionskoj nesreći u Ukrajini".

Neki korisnici Tvitera takođe porede reakciju Irana na događaje u Americi sa protestima koji su se održali u Iranu u novembru prošle godine, tokom kojih je, prema Amnesti internešenelu, ubijeno više od 300 ljudi u intervencijama policije.

RUSIJA

Amerika je i u ruskim medijima optužena za licemerje.

Novinar Dmitrij Kiseljov rekao je na državnoj televiziji da kad bi se nešto slično desilo u Rusiji, SAD i druge zemlje bi zahtevale uvođenje „novih sankcija" Moskvi.

Američke vlasti uvele su sankcije protiv zvaničnika i kompanija u Rusiji nakon što je ta zemlja pripojila poluostrvo Krim u Crnom moru od Ukrajine.

Kiseljov se pita zašto Vašington pokušava da „nauči planetu kako da živi" kad kod nje ne samo da ima scena „nasilja i brutalnosti, već ova zemlja ima i najveću stopu smrtnosti od korona virusa".

U televizijskoj emisiji „Itoki nedeli", politika Donalda Trampa upoređena je sa „kineskim scenarijom", u kom on „sprovodi surove mere protiv demonstranata i uvodi stroge zabrane društvenim mrežama" - sa čim se misli na izvršnu naredbu američkog predsednika kojom je on zatražio veću odgovornost internet platformi zbog sadržaja na njima.

Večernje vesti „Vremja", koje se emituju na ruskom Prvom kanalu, imale su sličnu poruku, rekavši da je Amerika reagovala na proteste sličnom taktikom onima koje su vlasti primenjivale u Turskoj i Egiptu, a koje je Vašington prethodno proglasio „zločinom".

TURSKA

U Turskoj, prema naslovnoj strani izrazito provladino orijentisanog lista „Jeni Safaj", protesti u Americi najavljuju „Afro-američko proleće".

Provladin „Sabah" javlja da se „pobuna pod parolom 'ne mogu da dišem' širi", pozivajući se na poslednje reči Džordža Flojda.

Listovi u Turskoj pišu i o tvitu predsednika Erdogana o Džordžu Flojdu, koji je rekao da ga je duboko ražalostila njegova smrt, za koju tvrdi da je rezultat „rasističkog i fašističkog pristupa".

Na turskim društvenim mrežama, provladini nalozi porede kritikovanje intervencija turske policije na protestima sa onim što se trenutno dešava u SAD, a jedan korisnik je rekao: „Amerika plaća cenu svojih grehova".

Tokom poslednjeg velikog protestnog pokreta u Turskoj, koji su pokrenuli građevinski planovi u istanbulskom Gezi parku 2013. godine, američki zvaničnici su izražavali zabrinutost zbog izveštaja o prekomernoj upotrebi policijske sile, pozivajući vladu predsednika Erdogana da poštuje pravo građana na okupljanje.

• Nema nove trke u naoružanju posle raskida nuklearnog sporazuma, tvrde u NATO
• Zašto je sada ubijen Sulejmani i šta će se dalje dešavati
• Turska optužuje Ameriku za krah lire

Turska kritika Amerike izazvala je i reakcije nekih turskih korisnika društvenih mreža, koji optužuju predsednika Erdogana i njegove pristalice za licemerje.

Na popularnom internet forumu „Eksi Sozluk" jedan korisnik podseća Erdogana da je predsednik zemlje u kojoj je stradalo dete nakon što ga je u glavu pogodio kanister suzavca, govoreći o 13-godišnjem Berkinu Elvanu, koji je poginuo tokom protesta 2013. godine.

Drugi korisnici ističu dvostruke aršine Turske kada diže glas po pitanju rasizma u Americi, ali zato „ćuti" na nasilje u turskim pokrajinama koje nastanjuju Kurdi.

„Rasisti moje zemlje koji ste protiv rasizma u SAD, kako ste mi danas? Ukoliko ste završili sa osuđivanjem Amerike, dozvolite da vam povedem u Mardin", rekao je novinar Nurkan Bajsal, podelivši reportažu o nedavno otkrivenoj masovnoj grobnici u gradu Mardin na jugoistoku zemlje, gde su pronađeni posmrtni ostaci 40 ljudi.

Pratite nas na Fejsbuku i Tweets by bbcnasrpskom . Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]