Srbi na kosovskim izborima: Igor Simić za BBC - O Milanu Radoičiću, vodi u Mitrovici i potrebi da se „u Prištini iznedri lider"

„Glavni osumnjičeni za ubistvo Olivera Ivanovića" ili „stub opstanka" za Srbe na Kosovu - ovako srpskog biznismena Milana Radoičića vidi premijer Kosova Hašim Tači sa jedne, a sa druge strane Goran Rakić, predsednik Srpske liste.

Radoičićev kolega na potpredsedničkoj funkciji u stranci i prvi na izbornoj listi Srpske liste Igor Simić kaže za BBC na srpskom da Radoičića stranka toliko podržava da je „tražila da bude izglasan za predsednika početkom septembra, ali on nije želeo toliku političku angažovanost."

„Tužilac koji vodi postupak je rekao da nema dokaza da podigne optužnicu protiv Radoičića za ubistvo Olivera Ivanovića", kaže Simić.

„To je pravi pokazatelj stanja i života Srba na Kosovu. Ako pogledamo slučaj Radoičića, kosovsko pravosuđe deluje tako što targetira i onda vas mediji linčuju. To je, na žalost, obeležilo i ovu kampanju."

Kampanja o kojoj govori su vanredni parlamentarni izbori na Kosovu 6. oktobra, na kojima učestvuje i Srpska lista.

• Vanredni parlamentarni izbori na Kosovu 6. oktobra
• Burno jutro na Kosovu - barikade otišle, strah ostao
• „Upad“ ili policijska operacija - ko sme da hapsi na severu

Ipak, Radoičić nije za Simića najbitniji čovek za rešavanje političkog problema na Kosovu.

Na pitanje koja je to najvažnija ličnost koja bi mogla da reši pitanje Kosova, za Simića je to - osoba u Prištini.

„Ako želimo da dođemo do rešenja i za Srbe i za Albance, potrebno je da se u Prištini iznedri lider sposoban da u ovaj proces uđe iskreno.

„Takvu osobu još nisam video", kaže on i dodaje da „svakako ima poverenje u srpski pregovarački tim i predsednika Vučića".

Oliver Ivanović i Ksenija Božović

Predizbodni period obeležila je i odluka dela političara nekadašnje stranke Olivera Ivanovića, među kojima je i Ksenija Božović, da izađu na izbore sa Srpskom listom.

Oliver Ivanović ubijen je 16. januara 2018. godine, pucnjima u leđa ispred kancelarije svoje Građanske inicijative SDP u severnom delu Kosovske Mitrovice.

Pre više od godinu dana, 9. avgusta 2018, Srpska lista je Kseniju Božović nazvala osobom koja je „rasturila stranku Olivera Ivanovića" i nekim ko „nema politički značaj".

„Ne bih da govorim u tuđe ime, ali ovo nije prvi put", kaže Simić.

„Ljudi iz SDP su i 2014. godine na vanrednim parlamentarnim izborima bili na listi sa nama. I Ksenija Božović i Oliver Ivanović."

• Atentat na Olivera Ivanovića - godinu dana posle
• Hapšenja koja su uzdrmala Kosovo: Ko je Curi
• Spasavanje redova Đurića

Na komentare o pritiscima koje su neki od ljudi pretrpeli da bi bili primorani da se priključe Srpskoj listi, Simić kaže da je to „glupost".

„Najbolje bi bilo da naši politički protivnici dostave dokaze ako ih imaju za bilo kakve pritiske", dodaje on.

„I ona (Ksenija Božović) to može da potvrdi."

Na tvrdnje nosioca liste Sloboda Nenada Rašića da je nekoliko ljudi isterano sa posla jer ga je podržalo i da je za to odgovorna Srpska lista, Simić kaže da oni imaju „konkretne dokaze da se upravo suprotno dešavalo i da su Srbi koji su odbili da glasaju za Rašića ispaštali".

„I Rada Trajković je izjavila da je za nju najbitnija borba protiv Srpske liste i Aleksandra Vučića", kaže Simić.

BBC na srpskom: Kako biste ocenili političku atmosferu pred izbore?

Igor Simić: Na terenu vidimo pritisak koji nazivam institucionalno nasilje od strane Prištine. Onemogućili su nam pravo glasa sa srpskim dokumentima iako nam to zakon dozvoljava, a to je na žalost potvrdio i Vrhovni sud u Prištini. Verujemo da su time želeli da pomognu ostalim strankama na uštrb Srpske liste.

BBC na srpskom: Kako ste rešili problem ljudi koji nemaju kosovska dokumenta?

Igor Simić: Nemamo način da to rešimo, pokušali smo i sa međunarodnim institucijama. Naše procene su da neće moći da glasa oko 4.000 Srba. Ako uzmemo u obzir da je prošli put na izbore izašlo 50.000 Srba, to je deset odsto.

Ovo je najdirektnija podrška manjim srpskim političkim partijama, koje su bile dovoljno iskrene da to i objave kao svoju pobedu.

O taksama na srpsku hranu i vodi u Mitrovici

„Sva roba koja se potroši u srpskim sredinama, a to su hrana, lekovi i sanitetski proizvodi - dolazi iz centralne Srbije", odgovara Simić na pitanje kako se nakon povećavanja taksi na srpsku robu snadbevaju Srbi na Kosovu.

„Upotrebiću termin da se na kreativni način ljudi dovijaju."

Dodaje da su cene osnovnih životnih namirnica uvođenjem taksi veće za 30 do 40 odsto.

„Dobar broj ljudi zatvara ili planira da zatvori radnje", kaže potpresednik Srpske liste.

„Ne žele da ih neko hapsi ili maltretira i gleda kao krijumčare jer u gepeku imaju na primer 20 ili 30 litara mleka."

• Kosovske takse iz ugla preduzetnika i običnih ljudi
• Ekonomista s Kosova: „Nismo imali izbora“
• Mere za uvoz namirnica na Kosovo politička odluka

Simić dodaje da „sve što dopremite, oni tretiraju kao krijumčarenje".

„Drago mi je što je po prvi put svet stao u odbranu Srba da kupuju namirnice od koga žele", kaže on.

„Očekujem da će nova vlada Kosova smoći snage da jedna od prvih odluka bude ukidanje ovih taksi.

„To nije bitno samo za Srbe, već i za Albance, Rome i Bošnjake na Kosovu, jer je uvoz na ovim prostorima ogroman."

BBC na srpskom: Koji su glavni praktični problemi Srba na Kosovu?

Igor Simić: Prvo što je karakteristično za sve sredine je problem bezbednosti, a drugo je ekonomska situcija. U pitanju su stalni napadi na Srbe, koji pojedinačno i izlovano deluju nebitni, poput uništavanja imovine, kamenovanja autobusa koji prevozi decu, napada na Srpsku pravoslavnu crkvu. Albanci to pokušavaju da opravdaju pojedinačnim incidentima, ali ako pogledamo po karti vidimo da se vrši pritisak na određeni deo stanovništva u delovima gde je Srba najmanje. Vlasti u Prištini ove napade više ne beleže kao međuetničke incidente.

Druga stvar je ekonomija. Ekonomska situacija ugrožava život svih. Srbi su posebno diskriminisani. Iako pravni akti obavezuju kosovske institucije da u državnoj upravi bude barem pet odsto Srba. Ipak, malo koja ustanova je ovaj uslov ispunila. Problem je i što one koje imaju tri ili četiri odsto Srba - nemaju ih na rukovodećim mestima.

U Severnoj Mitrovici i Zvečanu je zbog dugovanja prema fabrici vode tri puta u šest meseci nestajalo vode, potvrđeno je iz regionalnog vodovoda u većinski albanskoj Južnoj Mitrovici.

Simić kaže da rešenje vidi u „izgradnji regionalnog vodovoda u Zubinom potoku".

„Cevi su stare i gubimo 60 odsto vode u sekundarnoj mreži.

„Međunarodna zajednica je finansirala izgradnju vodovoda u južnoj Mitrovici i tada su se obavezali da će zameniti i sekundarnu mrežu u Severnu Mitrovici, ali to se nije desilo. Zato imamo problem."

Do restrikcija dolazi jer i dalje nije izgrađen regionalni vodovod koji bi snabdevao većinski srpske opštine na severu Kosova, a za koji je, nakon potpisivanja ugovora o izgradnji 2013. godine, iz budžeta Srbije već izdvojeno devet miliona evra.

Na pitanje da li će i kada vodovod biti izgrađen, kaže da je „Kancelarija za Kosovo i Metohiju uključena i da se taj problem polako rešava".

Što se dugovanja tiče, Simić tvrdi da Priština „često politizuje ovu temu".

„Voda se doprema iz vodovoda iz južnog dela grada u kojem je nekada radilo na desetine Srba, a sada ne radi ni jedan.

„Vrlo je bitno i da naša hidroelektrana Ibar - Lepenac sa jezerom Gazivode snadbeva celu Prištinu.

„Zato je to više političko pitanje nego ekonomsko, kako se potencira u južnoj Mitrovici."

Simić dodaje da „kada Srbija ne bi izdavajala novac za Srbe na Kosovu, život bi za njih stao".

„Oblasti u kojima država finansira život Srba na Kosovu su obrazovanje, zdravstvo i sistem socijalne zaštite, kao i penzije", kaže on.

Na pitanje koji je to novac, Simić dodaje da „nema tačne podatke, ali da su to hiljade različitih davanja".

Kaže i da su ljudi mogli da šalju predloge za biznis i da je Vlada Srbija usvojila podršku za 340 projekata poput „izgradnje sušara, mesara, klanica, manjih fabrika za proizvodnju alkoholnih pića i drugo".

Ko je Igor Simić

• Rođen je 1986. godine u Mitrovici gde i danas živi
• Poslanik je Srpske liste u skupštini u Prištini
• Od 2018. sa Milanom Radoičićem i još troje članova deli mesto potpredsednika stranke
• Doktorand je, kako navodi, pravnih nauka Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Mitrovici
• Bio je izvršni direktor NVO Sinergija 2017. godine koja se bavi aktivizmom mladih
• Navijač je Partizana

BBC na srpskom: Koji bi Vama bio najprihvatljiviji plan za Kosovo?

Igor Simić: Bilo bi licitiranje odgovoriti na tamo nešto kada nemamo dijalog. Jako je bitno da se on nastavi. Bilo bi dobro da se nađe kompromisno rešenje koje će uvažiti interese i Srba i Albanaca.

BBC na srpskom: Da li je to ideja razgraničenja?

Igor Simić: Ne želim da spekulišem o rešenju kada nemamo dijalog uopšte. Kao neko ko ovde živi sa porodicom, samo želim da se otkoči dijalog. Kada ga nemamo, imamo velike probelme na terenu, posebno sa bezbednošću.

BBC na srpskom: Koliko često idete u Prištinu?

Igor Simić: Idem samo poslovno, tri do četiri puta nedeljno.

Jedanaest godina nakon proglašenja nezavisnosti, Kosovo je priznalo više od 100 zemalja. Ipak, tačan broj nije poznat.

Priština navodi brojku od 116 zemalja, a u Beogradu kažu da ih je daleko manje.

Među zemljama Evropske unije koje nisu priznale Kosovo su Španija, Slovačka, Kipar, Grčka i Rumunija, a kada je reč o svetskim silama, to su Rusija, Kina, Brazil i Indija.

Kosovo je od 2008. godine postalo član nekoliko međunarodnih organizacija, kao što su MMF, Svetska banka i FIFA, ali ne i Ujedinjenih nacija.

Pratite nas na Fejsbuku i Tweets by bbcnasrpskom . Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]