Srbija, Balkan i bezbednost: Šta je hibridni rat i zašto se može voditi bez oružja

Žive li građani Srbije u ratu, a da toga nisu svesni?

Ovo pitanje su mnogi postavili posle izjave predsednika Srbije Aleksandra Vučića da se protiv zemlje „vodi hibridni rat", iako u svom okruženju ne vide trupe i ne čuju eksplozije.

Hibridni rat je „veoma složen" i može se voditi bez vojnih sukoba - zbog njega je granica između rata i mira „izbledela", kaže Arsalan Bilal, stručnjak iz Centra za mirovne studije Arktičkog univerziteta Norveške, za BBC na srpskom.

„Pored vojnih metoda, koristi se plasiranje dezinformacija, sankcije, mediji i društvene mreže", objašnjava Bilal.

• Ruska invazija na Ukrajinu: Šire se lažne fotografije i snimci
• Hoće li se rat u Ukrajini preliti širom Evrope - odgovori na pitanja čitalaca
• Da li bi Putin aktivirao nuklearno oružje

Pojam hibridnog rata je 2007. prvi definisao Frenk Hofman, bivši pukovnik američkih marinaca, a termin je počeo masovnije da se upotrebljava posle invazije Rusije na poluostrvo Krim 2014. godine.

„Možemo reći da je svaki savremeni rat hibridni i da nijedan sukob u budućnosti neće moći da se vodi samo oružjem", ističe Vlade Radulović, predsednik Centra za geostrateška istraživanja i terorizam, za BBC na srpskom.

Civilno stanovništvo i „nevojne pretnje" najčešće su mete hibridnih operacija, što ih razlikuje od tradicionalnih modela ratovanja, navodi ovaj stručnjak.

Šta je hibridni rat?

Stručnjaci se do sada nisu složili oko jasnog definisanja hibridnog rata i njegovih karakteristika, ali su saglasni da je to „kombinacija konvencionalnih i nekonvencionalnih elemenata ratovanja", navodi se u tekstu Arsalana Bilala objavljenom na specijalizovanom sajtu NATO Rivju.

Tokom hibridnih ratova plasiraju se netačne informacije kako bi se narušila veza države i njenih građana, čime se priprema teren za „haos i nemire", objašnjava ovaj stručnjak sa Arktičkog univerziteta u Norveškoj.

„Takvim delovanjem se stvara ili produbljuje vakuum između građana i njihovih institucija - to neprijatelji u hibridnom ratu zloupotrebljavaju", kaže Bilal.

Ističe i da su ekonomske sankcije postale jedno od „moćnih oružja" za vođenje hibridnih ratova.

„Njima se umanjuje unutrašnja snaga druge zaraćene strane, ali je potrebno da budu dobro usmerene i proračunate, kako ne bi nanele štetu svim članova društva, već samo onima koji su odgovorni za rat", kaže Arsalan Bilal.

Frenk Hofman, koji je prvi dao definiciju hibridnog rata, opisao ga je kao skup „konvencionalnih sposobnosti, neregularnih taktika i formacija, terorističkih dela koja podrazumevaju nasilje, iznudu i poremećaje kriminala".

Termin se koristi od druge polovine prve decenije 21. veka, ali su se neki elementi hibridnog rata javljali i u „daljoj prošlosti", napominje Arsalan Bilal.

„I u drevnim sukobima bilo je propagande, špijunaže, korišćenja informacija i dezinformacija i korišćenja psiholoških uticaja na neprijatelje", pojašnjava ovaj stručnjak.

Pojam hibridnog rata počeo je da se primenjuje van stručnih krugova posle invazije Rusije na poluostrvo Krim 2014. godine, navodi se u knjizi „Definisanje hibridnog ratovanja" Džejmsa Vitera.

Rusi su za tu operaciju koristili specijalne jedinice, uticali su na izborne procese i služili su se ekonomskom iznudom, što je označeno hibridnim i upalilo je alarm u zapadnim bezbednosnim krugovima, zapisao je stručnjak iz Evropskog centra za bezbednosne studije „Džordž Maršal".

Vladislav Surkov, bivši savetnik ruskog predsednika Vladimira Putina, nazvao je taj sukob „prvim nelinearnim ratom".

„U primitivnim ratovima su se borile dve zemlje ili dve koalicije. Ove imamo rat četiri koalicije - ne dve protiv druge dve ili tri protiv jedne.

„Svi ratuju protiv svih", primetio je Surkov, navodi se u tekstu britanskog novinara Pitera Pomeranceva o hibridnom ratu.

Odvija li se hibridni rat u Srbiji i zašto?

Prošle nedelje je plasirana vest preko društvenih mreža da je Avalski toranj bio osvetljen bojama ruske zastave u znak podrške Beograda ruskoj invaziji u Ukrajini, ali je ona ubrzo demantovana, preneo je portal Istinomer.

To je bio samo jedan od pokazatelja da se protiv Srbije vodi hibridni rat sa ciljem da Beograd promeni spoljnopolitički kurs, kaže Milovan Drecun, narodni poslanik i član skupštinskog Odbora za odbranu i unutrašnje poslove.

„Srbija se suočava sa nezapamćenim pritiskom i pretnjama da uvede sankcije Rusiji zbog situacije u Ukrajini.

„Hoćemo da ostanemo na poziciji vojne neutralnosti i naš stav je jasan i principijelan, a svi koji žele da ga promene bave se hibridnim operacijama", kaže Drecun u telefonskom razgovoru za BBC na srpskom.

Da se širenje netačnih informacija o projektovanju ruske zastave na Avalski toranj može smatrati elementom hibridnog rata protiv Srbije smatra i Vlade Radulović.

„Određena vrsta pritisaka na Srbiju postoji i zemlja će biti podložnija hibridnim pretnjama i sa jedne i sa druge strane zbog stava koji je zauzela o ratu u Ukrajini, pogotovo ako se situacija u dodatno zaoštri", objašnjava on.

Radulović ipak dodaje da „ne deluje da se u ovom trenutku Srbija suočava sa ozbiljnijim pretnjama" i veruje da ove aktivnosti „neće poprimiti veće razmere".

Pominjanjem hibridnog rata se ponekad skreće pažnja sa aktuelnih dešavanja u zemlji - to su srpski zvaničnici uradili i povodom planirane posete sekretara Saveta bezbednosti Ruske Federacije, Nikolaja Patruševa, smatra Radulović.

Patrušev je trebalo da poseti Beograd 28. februara, ali je njegov dolazak u Srbiju otkazan, saopštio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić 27. februara.

„Pojam hibridnog rata često koriste političari, ali to nije slučaj samo u Srbiji ili regionu, već u celom svetu", kaže Vlade Radulović.

• Vučić: Ne uvodimo sankcije Rusiji, niti ćemo da nacionalizujemo imovinu ruskih firmi
• Crna Gora se pridružila sankcijama Rusiji
• „Poslednji voz za Evropu": Hoće li rat u Ukrajini približiti Srbiju EU

Kako se boriti protiv hibridnih napada?

Mnogi stručnjaci smatraju da je za neutralisanje hibridnih napada potrebno „obrušiti" se na izvore netačnih informacija i kanale i platforme preko kojih se šire, ističe Arsalan Bilal.

On dodaje da geopolitičke podele, ali i one koje nastaju unutar društava u kojima postoji nezadovoljstvo stanovništva potezima vlasti pogoduju hibridnim operacijama.

„Sprečavanje širenja dezinformacija je samo deo borbe, jer se tako neće saseći koren problema na duže staze.

„Jako je važno vratiti jedinstvo u društvu i ponovo izgraditi poverenje između države i ljudi - to se može postići većom jednakošću i uvažavanjem potreba i stavova građana", smatra Bilal.

Srbija je izabrala svoj metod borbe protiv hibridnih aktivnosti - uzvratiće „istinom", kaže Milovan Drecun.

„Ne možemo toliko da utičemo da li će te dezinformacije otići dalje od Srbije, ali ćemo se truditi preko naših diplomatskih kanala - što se više istine bude plasiralo, efekat hibridnih aktivnosti će biti manji", navodi on.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić nije precizirao ko vodi hibridni rat protiv države, ali je rekao da se „u bar tri zemlje ne bave ni čim drugim nego Srbijom".

Drecun, član vladajuće Srpske napredne stranke (SNS), bio je nešto konkretniji istakavši da napadi u aktuelnoj geopolitičkoj situaciji dolaze iz zapadnih zemalja, ali i zemalja regiona poput Hrvatske, Crne Gore i Albanije.

„Primećujemo te aktivnosti i unutra - sprovode ih određene nevladine organizacije u Srbiji, koje finansiraju strane državne i nedržavne strukture", kaže član skupštinskog Odbora za odbranu i unutrašnje poslove.

Milovan Drecun smatra da Srbija „svakako pobeđuje" u ovom ratu.

„Srbija uspeva da održi međunarodnu poziciju, jača ekonomiju, saradnju sa susedima i odbrambene kapacitete - to jasno govori da uspevamo da pobedimo", zaključio je on.

Pratite nas na Fejsbuku, Tweets by bbcnasrpskom i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]