Srbija, Drugi svetski rat i ustanak: Šta se obeležava 7. jula i zašto je to bio državni praznik

Više od pola veka, u Srbiji se 7. jul slavio kao Dan ustanka naroda Srbije protiv okupacije nacističke Nemačke u Drugom svetskom ratu.

Tog dana 1941. godine, jugoslovenski komunista Žikica Jovanović Španac je u Beloj Crkvi kod Krupnja opalio prvu ustaničku pušku i ubio dva žandarma na seoskom vašaru.

„Mi sa ponosom možemo zaključiti da je propast Hitlerove nacističke mašinerije započeo na teritoriji nepokorne Srbije, i to upravo ovde, u junačkoj Rađevini“, rekao je prilikom obeležavanja 77. godišnjice ovog događaja srpski ministar za rad i boračka pitanja Zoran Đorđević.

Od početka dvehiljaditih, sve češće se može čuti suprotan stav – da taj događaj nije razlog za ponos „jer je Srbin pucao na Srbina“, a dvojica žandarma sudski su rehabilitovana.

• Dan pobede – kad je pao fašizam, a rodila se nova Evropa
• Zašto je Smederevska tvrđava dignuta u vazduh
• Kako u Srbiji pamtimo Drugi svetski rat

Dan ustanka u Srbiji u 100 reči

Na crkveni praznik Ivanjdan 1941. u Beloj Crkvi je održan tradicionalni seoski vašar.

Srbija je tada već bila pod nemačkom okupacijom i narod se mahom brzo i razišao.

Tokom popodneva, u selo su došli naoružani partizani Rađevačke čete Valjevskog partizanskog odreda da održe govore protiv nacista.

Predvodili su ih Valjevci – dobrovoljac Španskog građanskog rata Žikica Jovanović i lekar Miloš Miša Pantić.

Kada je policijska patrola pokušala da rasturi ovaj skup, Jovanović je pucao i ubio dva žandarma.

Kafana ispred koje se sve dogodilo postala je u muzej i u njoj se nalazi stalna postavka posvećena 7. julu 1941. i oružanoj akciji partizana.

U 500 reči

Pošto se više ne slavi kao državni praznik, ovaj datum danas obeležavaju uglavnom predstavnici Saveza udruženja boraca narodnoslobodilačkog rata Srbije (SUBNOR), Socijalističke partije Srbije i lokalnih vlasti.

Ko su bili partizani Žikica Jovanović i doktor Miša Pantić?

Osim što su bili zajedno u akciji 7. jula, obojica su bili predratni komunisti i obojica su poginuli su u borbama sa četnicima tokom 1942. godine.

Španac je tada imao svega 27 godina, a za narodnog heroja proglašen je 6. jula 1945.

Rođen je u Valjevu 1914. Po završetku srednje škole upisuje studije jugoslovenske književnosti na Filozofskom fakultetu u Beogradu. U to vreme radio je kao novinar Politike, odakle je izbačen 1936.

U 21. godini priključio se tada ilegalnoj Komunističkoj partiji Jugoslavije. Već sledeće godine je, kao dobrovoljac, otišao da se pridruži borcima u Španskom građanskom ratu – otud mu nadimak Španac.

„Majko, ja nisam mogao ostati slep i gluv za bolove i dozive čovečanstva. Ja to nisam mogao. Ja volim čoveka. Ti si mi udahnula tu ljubav. Razumi to i, molim te, oprosti mi što sam ti naneo bol. Tebi i ocu…”, citira SUBNOR Jovanovićevo pismo majci.

Vratio se u Jugoslaviju pre izbijanja rata i učestvovao u demonstracijama protiv potpisivanja Trojnog pakta.

Iako se decenijama govorilo o „prvoj ustaničkoj puški“, Žikica je koristio pištolj.

„Nosio je dva pištolja na bokovima, kao i svi komesari iz španskog rata“, navodi se u biografiji.

Doktor Miša Pantić je diplomirao na Medicinskom fakultetu u Beogradu, a specijalizaciju završio u Francuskoj.

Po povratku 1930-tih se zaposlio se u Valjevu i ubrzo stekao nadimak „narodni lekar“, jer nije uzimao novac za lečenje siromašnih.

Odmah po izbijanju rata se prijavio kao dobrovoljac u Jugoslovensku kraljevsku vojsku, da bi se posle kapitulacije pridružio partizanima.

Medicinska škola u Valjevu i jedna od centralnih gradskih ulica i danas nose njegovo ime.

To sa Špancem nije bio slučaj, iako je odmah posle rata proglašen za narodnog heroja.

Prva osnovna škola u Valjevu dugo se zvala po njemu, kao i jedna ulica u centru grada, ali su ti nazivi promenjeni tokom protekle dve decenije.

U međuvremenu, dvojica žandarma koje je ubio – Bogdan Lončar i Milenko Braković – odlukom Okružnog suda u Šapcu 2008. godine su rehabilitovani.

U rešenju suda ističe se da je utvrđeno kako su žandarmi „lišeni života bez odluke suda i bez sprovedenog postupka, iz ideološko-političkih razloga, kao žrtve progona i nasilja, od strane pripadnika partizanskog pokreta, čime je povređeno njihovo pravo na život”, pisala je Politika.

„Početak revolucije, ne ustanka“

„Tog 7. jula 1941. Žikica Jovanović i još jedan lokalni alkoholičar Cvetin Soldatović pucali su na obične srpske žandarme Bogdana Lončara i Milenka Brakovića, iako tamo i na 50 kilometara u okolini nije bilo nijednog nemačkog vojnika.

„Te činjenice, koje pokazuju da to nije mogao biti početak ustanka protiv okupatora već početak borbe za vlast i revolucije neki i dalje odbijaju da prihvate“, rekao je za Blic sudija Gojko Lazarev koji je potpisao presudu o rehabilitaciji.

Ipak, kao Dan ustanka u Srbiji se ovaj dan slavio od 1945. pa sve do 2001. godine.

Srbija je većinu tog perioda bila deo Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije.

O značaju tog praznika govori i to što je republička skupština 1975, ustanovila Sedmojulsku nagradu – najvišu državnu nagradu koja je dodeljivana brojnim istaknutim pojedincima za najznačajnija dostignuća u nauci, umetnosti, privredi i drugim oblastima društvenog života.

Pratite nas na Fejsbuku i Tweets by bbcnasrpskom . Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk