Srbija, Kosovo, Albanija, istorija i simboli: Čiji je dvoglavi orao i zašto se pokazuju tri prsta
Jedan orao, dve glave i tri prsta.
Ne, ovo nije početak zadatka iz matematike, već sastojci koji su dovoljni da zaljuljaju Balkan, bez obzira da li se koriste u šali ili zbilji, na fudbalskom terenu ili takmičenju lepote.
Valentina Petrović, Besa Čitaku i Frontina Gaši, takmičarke Srbije, Kosova i Albanije na izboru za Mis interkontinental u egipatskom Šarm el Šeiku, privukle su pažnju zbog fotografija na kojima pokazuju simbole dvoglavog orla i tri prsta.
- Slavlje sa 'dvoglavim orlom' isprovociralo Srbiju
- Kako je nastala himna Bože pravde - kad „satira postane dostojanstvena pesma"
- Sve srpske zastave: Od dvoglavog orla, do petokrake i nazad
Na društvenim mrežama, ali medijima povela se polemika, a usledili su komentari i kritike od kojih su neke prerasle u uvrede.
Dok su se neki ponadali da je reč o pokazivanju mira i ljubavi, usledile su suprotne izjave takmičarki.
Mis Srbije, Albanije i Kosova napravili skandal u svojim zemljama...sve tri se slikale za tri podignuta prsta a zatim sve tri su pokazali ukrštene orlove. Haos. pic.twitter.com/3kutWa8edg
— ŠETAČ SA ADE (@JABUILO1)Mis Srbije, Albanije i Kosova napravili skandal u svojim zemljama...sve tri se slikale za tri podignuta prsta a zatim sve tri su pokazali ukrštene orlove. Haos. pic.twitter.com/3kutWa8edg
— ŠETAČ SA ADE (@JABUILO1) October 27, 2021
Na Izboru za mis Interkontinetal u Egiptu dve plavuse dizu prasinu u regionu
— zadovoljna u.inat (@veritas273)
Mis Srbije i mis Kosova 😁👏👏👏 pic.twitter.com/yPp6cckAIFNa Izboru za mis Interkontinetal u Egiptu dve plavuse dizu prasinu u regionu
— zadovoljna u.inat (@veritas273) October 27, 2021
Mis Srbije i mis Kosova 😁👏👏👏 pic.twitter.com/yPp6cckAIF
Devojke mlade, lepe, opuštene...ne razumem pomamu i napade na njih. Posebno mi je neshvatljiv linč, kome je izložena devojka iz Srbije.
— Jelena Radović (@JelenaRadovi1)
Kamo sreće da svi ovako razmišljamo, druge bi nam ptice pevale.Devojke mlade, lepe, opuštene...ne razumem pomamu i napade na njih. Posebno mi je neshvatljiv linč, kome je izložena devojka iz Srbije.
— Jelena Radović (@JelenaRadovi1) October 27, 2021
Kamo sreće da svi ovako razmišljamo, druge bi nam ptice pevale.
A kada se ugasi požar emocija i nacionalizma na svim stranama - ostaje pitanje da li i Srbi i Albanci znaju šta simbolizuju i dvoglavi orao i tri prsta.
Dvoglavi orao - od antike i Vizantije do danas
Još u drevnim, antičkim vremenima, na prelazu između bronzanog i gvozdenog doba, na teritoriji Bliskog i Srednjeg istoka, prikazivane su višeglave mitološke životinje.
Među njima se našao i dvoglavi orao i tumači se kao vladarska oznaka.
Kao simbol, ponovo se pojavljuje u Srednjem veku, za vreme Vizantijskog carstva, objašnjava za BBC na srpskom Dragomir Acović, heraldičar.
„U vreme vladavine dinastije Komnena u Vizantiji, pojavljuje se učestalo simbol dvoglavog orla", priča Acović.
Objašnjava da dvoglavi orao ima značenje jedinstva suprotnosti - gore i dole, levo i desno, istok i zapad, duhovni i zemaljski svet.
„Kao takav, dvoglavi orao vremenom, zaključno sa početkom 13. veka, postaje simbol koji je privilegija carstva, na neki način atribut i simbol carstva, jer carstvo izražava simfoniju između nebeskog i zemaljskog", objašnjava Acović.
Dvoglavi orao bio je, objašnjava sagovornik BBC-ja na srpskom, zaštitni znak pripadnosti carskom dostojanstvu i bio je vezan i za vladarske činove koji proističu iz carstva, kao što je despot, sevastokrator i kesar.
„Zahvaljujući tome što je Stefan Prvovenčani imao status vizantijskog sevastokratora, kome je pripadao znak dvoglavog orla, u slikama i dekoraciji najstarijih manastira u Srbiji, pojavljuje se ovaj simbol", priča Acović.
Dinastija Nemanjića, koristila je srebrnu verziju dvoglavog orla, a koristile su ga i druge srednjovekovne plemićke porodice sa ovih prostora, među kojima su Mrnjavčevići, Lazarevići, Kastriotići.
Kasnije, u 19. veku, kada je Srbija 1878. dobila samostalnost i 1882. proglašena kraljevinom, dvoglavi orao postaje državni grb.
Osim Srbije, dvoglavog orla kao državni simobol koriste Albanci, Crnogorci i Rusi.
Pogledajte video: Kako su izgledali srpski srednjevekovni vitezovi
Dvoglavi orao u Albaniji vezuje se za Skenderbega.
Narodni heroj Albanije, knez poznat kao Skenderbeg (Đorđe Kastrioti), podigao je 28. novembra 1443. godine zastavu nad tvrđavom Kruja prkoseći Turcima koji su vladali zemljom.
Njegova zastava je bila crvena i na njoj je bio crni orao, i danas simbol Albanije.
Poput simbola Vizantijskog carstva kome je nekada pripadao, albanski orao je dvoglav, navedeno je u enciklopediji Britanika.
Albanski imigranti Faik Konica iz Brisela i Kverim Panariti iz Bostona popularizovali su Skenderbega krajem 19. veka i oživeli njegovu zastavu kao nacionalnu tačku okupljanja Albanaca u zemlji i inostranstvu, dodaje se u članku.
Acović tvrdi da dvoglavi orao u Albaniji ima identično istorijsko značenje kao drugim zemljama, ali da danas simbolizuje isključivo Skenderbega.
Kada je o Rusiji reč, prvo poznato pojavljivanje dvoglavog orla u Rusiji datira iz kasnog 15. veka, dok je u Crnoj Gori korišćen od vremena dinastije Petrović.
Šta će biti sa misicama?
Valentina Petrović se posle pokazivanja dvoglavog orla i negativnih komentara na mrežama, izvinila putem video poruke „zbog nepromišljenih postupaka".
Navela je da je „upala u zamku".
„Kad smo došli ovde na takmičenje, misice sa Kosova i iz Albanije su imale poglede ka meni koji nisu bili prijatni.
„Posle toga, sve se odjednom promenilo, želele su da budu u mom društvu i da se slikaju sa mnom, da se stalno družimo", navela je ona.
Kaže da je dobila smernice pre dolaska na takmičenje da se pazi, ali da se ipak „uplela u njihovu igru i njihovu takozvanu divnu energiju".
„Sad sam sigurna da je sve bilo namešteno, jer od kada sam podelila slike na kojima zajedno držimo tri prsta, one su mene blokirale i skinut mi je profil, kako ne bih imala mogućnost da više delim te slike", navela je ona.
Dodala je da su se „celo takmičenje i bajka oko toga sada pretvorili u katastrofu i u pakao".
Iako je prvobitno iz kompanije Mis Ju, bilo najavljeno da će srpska misica Valentina Petrović biti vraćena sa takmičenja, to se neće desiti.
„Sagledavanjem cele slike došli smo do zaključka da bi tim potezom samo Srbija bila na gubitku", naveli su iz ove kompanije..
Prethodno je Vvlasnica kompanije Miss Yu Vesna de Vinča rekla da je uverena da Valentina „nije znala šta radi, da je nasamarena, ali za misice iz Albanije i sa Kosova iskreno nisam toliko sigurna".
„Ovo nije prvi put da ima provokacija na ovako bitnim takmičenjima, koju su jako popularna u svetu i imaju veliku medijsku pokrivenost.
„Čak sam sigurna da je u pitanju taj njihov lobi, za koji su dobro plaćene, poput Rite Ore i Dua Lipe (pevačice albanskog porekla)", tvrdi vlasnica kompanije Miss Yu.
Albanska misica rekla je za portal Telegraf.rs da srpsku predstavnicu niko nije terao da pokaže dvoglavog orla.
„Ona je htela da pokaže znak dvoglavog orla svojom voljom, a onda nas je zamolila da napravimo sliku sa tri prsta", kaže Frontina Gaši.
Kontroverze
Mahanje ukrštenim, isprepletanim prstima preko grudi, često se smatra provokacijom Albanaca i Srba.
Jedan od slučajeva koji je izazvao dosta pažnje i polemike dogodio se na Svetskom prvenstvu u fudbalu 2018. godine u Rusiji, kada su dvojica golgetera, Albanaca poreklom sa Kosova, gestom dvoglavog orla proslavili postignute golove.
Granit Džaka i Đerdan Šaćiri su postigli golove za Švajcarsku pobedivši Srbiju 2:1.
Ovaj događaj je izveo političke napetosti na Balkanu na pozornicu Svetskog prvenstva.
Ovo nije bio prvi put da fudbal rasplamsava napetosti između Srbije i Albanije.
Utakmica između Srbije i Albanije 2014. godine u Beogradu, prekinuta je kada se nad terenom pojavio dron noseći zastavu takozvane Velike Albanije - na kojoj se takođe nalazio dvoglavi crni orao.
Albanskim navijačima tada nije bilo dozvoljeno da prisustvuju utakmici, a posle zastave koja je proletela, na stadionu su izbili neredi.
Velika Albanija je politički koncept za koji se smatra da čini nacionalnu domovinu većini Albanaca na Balkanu, zasnovan na današnjem ili istorijskom prisustvu ovog naroda na tom području.
Koreni ove ideje obično sežu do Prizrenske lige 1878. godine, koja je tražila ujedinjenje svih Albanaca otomanskog carstva u veliki Albanski vilajet.
Kao istorijski primer velike Albanije, po pravilu se navodi Kraljevina Albanija pod italijanskim protektoratom stvorena tokom Drugog svetskog rata.
Ova ideja je i danas uticajna u delu Albanaca na Balkanu.
I ovogodišnja predstavnica Albanije na Pesmi Evrovizije na konferenciji za medije pokazala je isti gest, isti simbol rukama je pokazao i švajcarski predstavnik Đons Tirs, inače poreklom Albanac, pošto je dobio 12 poena iz Albanije.
Gest takmičara i takmičarke odmah je od strane domaćih medija ocenjen kao provokacija.
Heraldičar Acović smatra da je „čista je besmislica" proglasiti da kada neko stavi dve ukrštene šake na grudi i leprša „da to znači pripadnost Albancima".
„To Albanci tako vide i tako tvrde, a nema nikakvog razloga da kada neko napravi taj simbol kažemo da je to albanski dvoglavi orao.
„Zašto bi bio albanski dvoglavi orao, što ne bi bio ruski dvoglavi orao", dodaje.
Kaže i da Albanci ovaj simobol koriste kao provokaciju, jer se pokazalo „da prolazi".
Tri prsta
Vratimo se na sliku sa početka.
Pošto su se fotografisale sa ukrštenim rukama preko grudi, predstavnice Srbije, Kosova i Albanije na takmičenju za izbor lepotice, fotografisale su se i sa podignuta tri prsta.
Iako mnogi u Srbiji i na Balkanu smatraju da ovaj simbol predstavlja srpski nacionalizam, on je daleko od toga, objašnjava Acović.
„Tri prsta su definicija simbola vere. Tri prsta se kod hrišćana odnose na postojanje svete trojice - oca, sina i svetoga duha", priča sagovornik BBC-ja na srpskom.
Dodaje da se tri prsta koriste prilikom zakletve, zavetovanja, izražavanja verovanja u sveto i nerazrušivo trojstvo.
„Kod katolika to nije toliko izraženo jer koriste sve prste. Kod pravoslavaca ostala je praksa korišćenja tri prsta", objašnjava.
Acović navodi primer Rusije, u kojoj su do reformi patrijarha Nikona krstili sa dva prsta.
„Kada je patrijarh Nikon rekao da će se koristiti tri prsta za krštenje i blagosiljanje, ljudi su se pobunili i tada su se odvojili takozvani pravoverci, koji su i danas odvojeni", priča sagovonik BBC-ja.
Objašnjava da i na zapadu ima dosta slučajeva da se zakletva polaže sa tri prsta, i na sudu i u vojsci.
Pitanje simbola na ovim prostorima odavno je bilo stavljeno van zakona, pa ljudi ne znaju više tačno šta to znači, ali izražavaju pripadnost nečem što im je prepoznatljivo i do čega im je stalo, objašnjava Acović.
Kaže da onda ljudi dižu tri prsta.
„To je zakletva, nikada nikome nije palo na pamet da bi zakletva trebalo da se položi drugačije nego sa tri prsta.
„Niko nije rekao da bi trebalo da se radi drugačije", priča on.
Kroz istoriju, tri prsta dobijala su drugačiju konotaciju, u zavisnosti od političke situacije.
„Postali su kontroverzni oficijalni stavovi koje su zauzimale razne interesne grupe.
„Neko je u jednom momentu proglasio da mu je to sumnjimo", kaže Acović.
Pozdrav sa tri raširena prsta u Srbiji postao je popularan devedesetih godina i tada dobija naznake nacionalne obojenosti.
Popularizovao ga je Vuk Drašković tokom devetomartovskih demonstracija 1991. godine u Beogradu, ali ga je još i pre njega na prostoru Srpske Krajine koristio Jovan Rašković, osnivač Srpske demokratske stranke u Hrvatskoj.
Govoreći za BBC na srpskom o gestu podizanja tri prsta Vuk Drašković se vraća u 19 vek.
„Izbor Karađorđa za vođu Prvog ustanka prisutni srpski knezovi pozdravili su dižuci desnu ruku sa tri rastavljena prsta.
„Na slici Paje Jovanovića, i Miloš Obrenović u Takovu poziva na ustanak sa uzdignuta i rastavljena tri prsta.
„Zato sam i ja 1990. na isti način, sa raširena tri prsta desne ruke, pozvao pristalice Srpskog pokreta obnove na bunu protiv diktature Slobodana Miloševića", navodi Drašković.
Zaključuje da su tri prsta, kao vekovni simbol pobune i borbe za slobodu srpskog naroda, danas prerasla u nacionalni pozdrav.
Slobodan Milošević je bivši predsednik Srbije i SR Jugoslavije koji je izgubio vlast 2000. godine posle velikih demonstracija izazvanih, kako je tvrdila tadapnja opozicija, neregularnostima na izborima.
Milošević je potom izručen Međunarodnom sudu za ratne zločine u Hagu, gde je odgovarao za ratne zločine.
Umro je 11. marta 2006. godine, a tri dana kasnije suđenje je formalno završeno, samo nekoliko nedelja pre predviđenog završetka pretresa.
Trinaest godina posle proglašenja nezavisnosti, Kosovo je priznalo oko 100 zemalja. Ipak, tačan broj nije poznat.
Priština navodi brojku od 117 zemalja, a u Beogradu kažu da ih je daleko manje.
Među zemljama Evropske unije koje nisu priznale Kosovo su Španija, Slovačka, Kipar, Grčka i Rumunija, a kada je reč o svetskim silama, to su Rusija, Kina, Brazil i Indija.
Kosovo je od 2008. godine postalo član nekoliko međunarodnih organizacija, kao što su MMF, Svetska banka i FIFA, ali ne i Ujedinjenih nacija.
Možda će vas zanimati i ovaj video: Spomenik Stefanu Nemanji u Beogradu i kontroverze
Pratite nas na Fejsbuku i Tweets by bbcnasrpskom . Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
17. 12. 2024.
Policiji bi bolje bilo da hapsi političare ogrezle u tenderašenju i ''nabavkama''.
Dule čitalac