Srbija, Nemačka i Zapadni Balkan: Rat u Ukrajini iznad svih tema – šta je nemačka šefica diplomatije poručila regionu

Mogla je ovo da bude regionalno važna prva poseta nemačke ministarke spoljnih poslova koja je najavljivala nove odnose Berlina i Zapadnog Balkana.

U novoj karti raspoloženja Evrope, koju crta ruska invazija na Ukrajinu, poseta je dobila sasvim druge boje.

„Bila mi je želja da se upoznamo u nekim boljim vremenima – Srbija ne samo da ambiciozno korača ka EU, već naše dve zemlje planiraju veliki broj zajedničkih projekata.

„U Evropi opet vlada rat, a to nisu izabrali ni Srbija ni Nemačka – to je predsednik Putin odlučio, a sada se taj rat tiče svih nas, jednako Srbije i Nemačke“, oslikala je ovu novu kartu ministarka Berbok posle sastanka sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem.

• Šta se posle izbora menja u politici Nemačke prema Balkanu
• Analena Berbok – može li liderka Zelenih da postane nova nemačka kancelarka
• Sedam stvari koje smo saznali na izborima u Nemačkoj

Analena Berbok je postala ministarka spoljnih poslova nakon poslednjih izbora u Nemačkoj i stvaranja koalicije u kojoj njena stranka Zelenih ima jednu od ključnih uloga.

Pre izbora, važila je za kandidatkinju te stranke za naslednicu kancelarke Angele Merkel, a u politici prema Balkanu Zeleni su najavljivali oštriji kurs insistiranja na principima vladavine prava.

Upravo jedna od poslednjih poseta Angele Merkel bila je poseta Balkanu – prethodna nemačka kancelarka posetila je Beograd 13. septembra prošle godine.

Srbija: „Kakve mi veze imamo sa ratom u Ukrajini“ i poruke iza zatvorenih vrata

Odluka Srbije da podrži rezoluciju Generalne skupštine Ujedinjenih nacija kojom se osuđuje napad Rusije na Ukrajinu dobio je prelaznu ocenu Berlina.

„Ko deli naše vrednosti, ne može stajati po strani – deo pristupanja Evropskoj uniji je i usklađivanje pozicija sa EU.

„U Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija jasno je osuđena agresija Rusije i Ukrajini i mi smo pozitivno primetili taj stav Srbije u Nemačkoj“, kaže Analena Berbok.

Ipak, na pitanje da li Evropa očekuje više, posebno po pitanju sankcija Rusiji, nemačka ministarka odgovorila je da kritične detalje razgovora obavlja iza zatvorenih vrata, a ne na konferencijama za medije.

Srpski predsednik kaže da o temi sankcija jeste razgovarao sa Berbok, ali je na pitanje nemačkih novinara da li će se distancirati od Rusije i predsednika Putina odgovorio – pitanjem.

„Ne znam od čega mi da se distanciramo, kakve veze imamo mi sa sukobom u Ukrajini?

„Mi ne govorimo o ličnostima, ljubavi i mržnji, kod nas ima međunarodnog prava i normi – baš kao što je Ukrajina poštovala teritorijalni integritet Srbije, tako Srbija poštuje integritet Ukrajine“, rekao je Vučić.

On je otkrio i sa kim u poslednje dve nedelje nema komunikaciju.

„Od početka napada na Ukrajinu nisam imao nijedan kontakt sa ruskim zvaničnicima tako da zaista ne znam od čega bih se distancirao.“

Rat u Ukrajini poslao je pomalo u drugi plan podršku evropskim integracijama, celovitosti Bosne i Hercegovine i sporazumu Srbije i Kosova.

„Nemačka će pokazati veću prisutnost na Zapadnom Balkanu i zato smo na funkciju specijalnog predstavnika postavili Manuela Saracina.

„On će biti moje oko i uvo u regionu, pobrinuće se da Zapadni Balkan u Berlinu ima pažnju koju zaslužuje“, rekla je Berbok i najavila želju svoje vlade da se predstavnici Srbije i Kosova sretnu odmah nakon izbora u Srbiji.

Kosovo: Podrška viznoj liberalizaciji, ali visoka očekivanja od dijaloga sa Srbijom

Vlasti u Prištini dobili su dve ključne poruke – jedna bi mogla da im se dopadne, ali bi druga mogla da bude suprotstavljena javno izrečenim planovima premijera Aljbina Kurtija.

Putovanje u Evropsku uniju bez potrebe za vađenjem vize za one koji imaju kosovski pasoš dobilo je glasnu podršku Nemačke.

„Kosovo je u tom pogledu uradilo sopstveni posao, sada EU mora da radi njen posao.

„Razgovarali smo i o reformama koje je pokrenula Vlada, borbi protiv korupcije, na ovaj način imate našu punu podršku“, rekla je Berbok posle sastanka sa premijerom Kurtijem, prenosi Beta.

Ipak, iako je nekoliko puta od izbora na premijersku funkciju Kurti ponavljao da mu dijalog sa Srbijom nije na vrhu liste prioriteta, Berlin očekuje drugačiji raspored.

„Jedan od prioriteta je jačanje poverenja u regionu.

„Potreban nam je napredak u dijalogu između Kosova i Srbije“, rekla je Berbok, prenosi agencija FoNet, i dodala da se očekuje da se pronađe rešenje da kosovski Srbi mogu da glasaju na izborima koji se u Srbiji održavaju 3. aprila.

Prema dosadašnjim najavama vlasti Kosova, održavanje izbora na Kosovu neće biti moguće, već će biti dozvoljeno samo glasanje u Kancelariji za vezu koju Srbija ima u Prištini.

Bosna i Hercegovina: Podrška Nemačke samo za one koji je jačaju

Početna tačka turneje nemačke ministarke bilo je Sarajevo.

I sama Analena Berbok ustvrdila je da je važno posetiti prestonicu BiH baš u vreme kada je rat u Ukrajini u punom zamahu.

Zbog toga, ali i ne samo zbog toga, Berbok je najavila da će Nemačka biti mnogo prisutnija u BiH.

„Kao najveći bilateralni donatori možemo reći da ćemo podržati samo one koji se zalažu za jačanje BiH, a ne one koji rade na njenoj destabilizaciji“, izjavila je Berbok posle sastanka sa ministarkom spoljnih poslova BiH Biserom Turković.

Nemačka ministarka na jednom od sastanaka razgovarala je i sa inicijatorom vraćanja nadležnosti entitetu Republike Srpske sa nivoa države Bosne i Hercegovine.

Srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik imao je i svojih pitanja za nemačku diplomatkinju.

„Moje je pitanje bilo da li postoji spremnost da se u vreme sukoba u Ukrajini omekša briselska administracija da BiH dobije kandidatski status“, izjavio je Dodik posle sastanka, a prenela agencija Beta.

Dodao je da je nemačkoj ministarki preneo da u BiH nema secesionističkih namera, već se radi „o spinu da se stanje u BiH prikaže nestabilnim, što nije tačno“.

Berbok je u Sarajevu razgovarala i sa jednim Nemcem – Kristijan Šmit sada je Visoki predstavnik međunarodne zajednice za BiH.

„Poseta ministarke Berbok je, pre svega za ljude u BiH, dokaz da međunarodna zajednica i dalje ovu regiju drži na oku i posmatra, posebno u ovim teškim vremenima.

„Jedinstveni smo da evropska integracija BiH može biti jedini put za njenu budućnost“, izjavio je Šmit novinarima posle sastanka.

Težinu vremena sam Kristijan Šmit osetio je i pre početka ruske invazije na Ukrajinu.

Njegov izbor na funkciju Rusija osporava od samog početka mandata.

Petnaest godina nakon jednostranog proglašenja nezavisnosti, Kosovo je priznalo više od 100 zemalja. Ipak, tačan broj nije poznat.

Priština navodi brojku od 116 zemalja, a u Beogradu kažu da ih je daleko manje.

Od zemalja članica Evropske unije Kosovo nisu priznale Španija, Slovačka, Kipar, Grčka i Rumunija, a kada je reč o svetskim silama – to su Rusija, Kina, Brazil i Indija.

Kosovo je od 2008. godine postalo član nekoliko međunarodnih organizacija, kao što su MMF, Svetska banka i FIFA, ali ne i Ujedinjene nacije.

Pratite nas na Fejsbuku,Tweets by bbcnasrpskom
i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk