Srbija i EU: Šta nevladine organizacije misle o poglavljima 23 i 24

Srbija bi, prema pisanju medija, u decembru trebalo da otvori nova tri poglavlja u pristupnim pregovorima sa Evropskom unijom.

Kako prenosi Radio Slobodna Evropa iz dobro obaveštenih izvora, reč je o poglavljima 9, 17 i 18 – finansije, ekonomska i monetarna politika i statistika.

Poglavlja će, kako navode, biti otvorena na Međuvladinoj konferenciji koja će se održati 10. decembra u Briselu.

Dok se očekuju zvanične informacije o novim pregovaračkim koracima, koalicija nevladinih organizacija prEUgovor predstavila je polugodišnji izveštaj o napretku Srbije u poglavljima 23 i 24.

Ta dva poglavlja, koja se tiču vladavine prave, otvorena su u julu 2016. i važe za ona koja se u pregovorima neke zemlje za članstvo u EU među prvima otvaraju i među poslednjima zatvaraju.

U slučaju Srbije im se u toj definiciji dodaje i poglavlje 35, koje se tiče Kosova.

Ta tri poglavlja, kako navode oni koji se u Srbiji bave evropskim integracijama, usloviće i datum punopravnog članstva Srbije u EU.

Zasad se kao potencijalna pominje 2025. godina.

Osim pomenuta tri, Srbija je do sada otvorila još 11 poglavlja u pregovorima sa EU i dva privremeno zatvorila.

Na „čekanju“ do otvaranja na nekim od narednih Međuvladinih konferencija je još 21 poglavlje.

Zarobljena država

Za poglavlja 23 i 24, Evropska komisija će Srbiji početkom novembra dostaviti non-pejpr, rekao je na predstavljanju izveštaja prEUgovor alarm Bojan Elek iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku.

To je izveštaj koji komisija radi na polugodišnjem nivou o stanju pravosuđa i vladavine prava.

• Podela Kosova: Karte na stolu
• Tri prepreke za Briselski sporazum
• EU uvela namete na američke proizvode

„Ova 2018. u nekom smislu može da se smatra prelomnom za pristup Srbije Evropskoj uniji. U toku je revizija akcionih planova za poglavlja 23 i 24 i očekuje se da bude završena do kraja godine“, kaže Elek.

Planovi se prilagađavaju prelaznim merilima koja su predstavljena kada je Srbija otvorila ova dva poglavlja, objašnjava on.

„Ova godina je prelomni trenutak da se ostvari uticaj i poprave stvari na koje ukazujemo u izveštajima, sa ciljem da se efekti unaprede“, kazao je Elek.

Glavni zaključak koaliciji prEUgovor je da je nastavljen trend zarobljavanja države.

„Zarobljavanje države znači da se privatni, partikularni interesi onih koji su na vlasti stavljaju ispred opštih interesa.

Država je privatizovana u cilju ispunjavanja nekih ciljeva koji nisu javni. Država ne vrši svoju osnovnu funkciju, i to delom pod izgovorom prilagođavanja pristupnim pregovorima“, objasnio je Elek.

„Mi ukazujemo na trend zarobljavanja države, koji nije nužno ilegalan, već se kroz pravni mehanizam, moći prebacuju u ruke malo ljudi, a smanjuje nivo kontrole koje bi građansko društvo, parlament i nezavisni organi trebalo da imaju“, objašnjava za BBC na srpskom direktorka BCBP-a Sonja Stojanović Gajić.

Koalicija prEUgovor na svakih šest meseci izdaje izveštaj o ispunjenosti kriterijuma koje je EU postavila Srbiji za poglavlja 23 i 24.

Ono što novi izveštaj razlikuje od ranijeg je ubrzana izrada zakonskih rešenja sa kojima se prethodnih godina kasnilo, objašnjava Sonja Stojanović Gajić.

„Većina tih rešenja ne unapređuje stanje, ne odgovora na ključne probleme koje smo u dijalogu sa Evropskom unijom definisali u procesu skrininga, već snižava nivo zaštite prava građana, ali i antikorupcionih mera“, kaže Stojanović Gajić.

Kako dodaje, ukoliko ovakvi predlozi zakona budu usvojeni, legalizovaće se niži nivo demokratije i prava građana, odnosno vladavine prava uopšte.

To znači da će zakoni biti usvojeni, a Evropska komisija će štiklirati usvojene zakone koji nisu u skladu sa javnim interesom, saglasna je koalicija prEUgovor.

„U slučaju da su prevedeni zakoni pre usvajanja slati Evropskoj komisiji, ona može da reaguje, u suprotnom može da reaguje tek pošto je zakon usvojen, što je kasno i onda moramo ponovo da ispravljamo i menjamo“, kaže Stojanović Gajić.

Slanje prevedenih zakona je preporuka EU, a hoće li država to i uraditi, zavisi od zainteresovanosti same Unije.

U narednom izveštaju o ostvarivanju akcionih planova za ova dva poglavlja EK će Srbiji poslati pregled zakona usvojenih u međuvremenu.

Preporuke

Koalicija prEUgovor svakim izveštajem definiše i niz preporuka, koje šalje Evropskoj komisiji i domaćim zakonodavcima.

Mnoge od preporuka se prenose iz izveštaja u izveštaj.

Prema rečima Nemanje Nenadića iz organizacije Transparentnost Srbija, te preporuke se uglavnom ne uključuju u zakonska rešenja.

„Zato ih i ponavljamo. Ako uporedimo ovaj i prethodni izveštaj, videćemo da su razrešeni neki od problema.

Mnogi funkcioneri ranije nisu bili imenovani, pa su tako recimo u ovom izveštajnom periodu izabrani članovi Revizorske komisije i Komisije za zaštitu prava.

Uglavnom se menjaju neke sitne stvari, ali većina ključnih sugestija ostaje samo na papiru“, kaže za BBC Nenadić.

Naredni izveštaj koalicija će predstaviti za šest meseci, a prema najavama bi Srbija do tada u pristupnim pregovorima za članstvo mogla da ima 17 otvorenih poglavlja.

Koaliciju prEUgovor čine Akcija protiv trgovine ljudima, Autonomni ženski centar, Beogradski centar za bezbednosnu politiku, Centar za primenjene evropske studije, Centar za istraživačko novinarstvo, Grupa 484 i Transparentnost Srbija.

Nekoliko važnih datuma u odnosu Srbije i EU

• 29. april 2008. – potpisan Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju između Evropske unije Srbije
• 22. decembar 2009. – Srbija podnela zahtev za prijem u članstvo EU
• 19. decembar 2009. – stupio na snagu bezvizni režim sa EU
• 25. oktobar 2010. – Savet ministara spoljnih poslova zemalja članica Evropske unije doneo odluku da kandidaturu Srbije za članstvo u Uniji prosledi Evropskoj komisiji na razmatranje
• 12. oktobar 2011. – Evropska komisija je u svom mišljenju o kandidaturi Srbije preporučila da se Srbiji dodeli status kandidata za članstvo u Evropskoj uniji, te da se pregovori o članstvu otvore čim Srbija ostvari napredak u dijalogu sa Prištinom
• 1. septembar 2013. – SSP stupa na snagu
• 21. januar 2014. – u Briselu održana prva međuvladina konferencija između Srbije i EU, čime je označen početak pristupnih pregovora na političkom nivou
• 14. decembar 2015. – na drugoj međuvladinoj konkurenciji otvorena prva poglavlja

Šta je do sada otvoreno?

Srbija na putu ka EU mora da otvori i zatvori 35 pregovaračkih poblavlja.

Od decembra 2015, kada su otvorena prva dva poglavlja, do danas, otvoreno ih je ukupno 14. Privremeno su zatvorena dva.

Da bi poglavlje bilo zatvoreno, Srbija mora da ispuni sve mere iz akcionih planova i zakonodavstvo prilagodi pravilima EU.

Do sada su otvorena:

• poglavlje 32 – finansijski nadzor (decembar 2015)
• poglavlje 35 – ostalo – u slučaju Srbije o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine (decembar 2015)
• poglavlje 23 – pravosuđe i osnovna prava (jul 2016)
• poglavlje 24 – pravda, sloboda i bezbednost (jul 2016)
• poglavlje 5 – javne nabavke (decembar 2016)
• poglavlje 25 – nauka i istraživanje (decembar 2016)
• poglavlje 20 – preduzetništvo i industrijska politika (februar 2017)
• poglavlje 26 – obrazovanje i kultura (februar 2017)
• poglavlje 7 – pravo intelektualne svojine (jun 2017)
• poglavlje 29 – carinska unija (jun 2017)
• poglavlje 6 – pravo privrednih društava (decembar 2017)
• poglavlje 30 – ekonomski odnosi sa inostranstvom (decembar 2017)
• poglavlje 13 – ribarstvo (jun 2018)
• poglavlje 33 – finansijska i budžetska pitanja (jun 2018)

Poglavlja 25 i 26, koja se tiču nauke i istraživanja i obrazovanja i kulture, zatvorena su istog dana kada su i otvorena, što znači da Evropska komisija smatra da nema potrebe za bilo kakvim izmenama.

Ministarstvo za evropske integracije je krajem avgusta ove godine objavilo rezultate istraživanja koje pokazuje da je u tom trenutko za članstvo Srbije u EU bilo 55 odsto građana.

Pratite nas na Fejsbuku i Tweets by bbcnasrpskom
. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk