Srbija i Kosovo: Usvojena Deklaracija o nestalima, bez pomaka oko osnivanja Zajednice srpskih opština

Beograd i Priština dogovorili su se u Briselu da sarađuju na lociranju i identifikaciji stotina ljudi koji se još vode kao nestali tokom sukoba 1998-1999, ali i dalje nema pomaka oko osnivanja Zajednice srpskih opština.

Više od 13.000 ljudi je ubijeno tokom sukoba na Kosovu, a prema podacima Evropske unije, 1.621 osoba se i dalje vodi kao nestala – među njima je oko dve trećine Albanaca i 568 Srba i drugih nealbanaca, saopšteno je iz Komisije za nestale Vlade Srbije.

Prema sporazumu, predsednik Srbije Aleksandar Vučić i kosovski premijer Aljbin Kurti obavezali su se da će koristiti satelitske podatke i drugu naprednu tehnologiju, kao što je lasersko mapiranje, za otkrivanje masovnih grobnica.

Dogovoreno je i da će razmeniti zvanične dosijee i formirati zajedničku komisiju za nestale ljude, kojom će predsedavati EU.

„Više od 20 godina kasnije, njihove porodice nastavljaju da žive u tuzi, nesvesne gde se nalaze njihovi najmiliji“, rekao je visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj, koji je posredovao u dogovoru.

„Porodice imaju pravo da znaju sudbinu svojih rođaka, kao i društvo u celini“, rekao je Borelj.

Dogovor od utorka usledio je posle sporazuma o normalizaciji odnosa Srbije i Kosova, postinutog ranije ove godine.

Sudbina nestalih je jedno od mnogih otvorenih pitanja između dve strane.

Na početku Deklaracije, koju su u Briselu usvojili srpski predsednik Aleksandar Vučić i kosovski premijer Aljbin Kurti, ističe se važnost rešavanja sudbine nestalih kako bi se okončala patnja njihovih najmilijih i da bi se podstaklo trajno pomirenje i mir.

Navodi se da ova Deklaracija sledi shvatanje Međunarodnog komiteta Crvenog krsta (MKCK) o nestalim licima, gde se ubrajaju ona koja su prisilno nestala, što je formulacija koja je dugo bila sporna u pregovorima.

Do kraja konflikta na Kosovu, juna 1999. godine, između 4.400 i 4.500 ljudi se vodilo kao nestalo, podaci su Međunarodne komisije za nestala lica.

• Međunarodni dan nestalih: „Ne zanima me više ni ko je kriv, već samo da nađem kosti muža i sina“
• Dan koji dve porodice nikada neće zaboraviti
• Nestali i ubijeni novinari na Kosovu: Još uvek bez odgovora
• Tema o kojoj se ćuti: Hladnjača i masovne grobnice u Srbiji, 20 godina kasnije

I dalje, sudeći prema izjavama posle sastanka, nema pomaka oko osnivanja Zajednice srpskih opština (ZSO), odnosno zahteva Beograda da se uspostavi udruženje opština sa srpskom većinom, koje Kurti vidi kao sredstvo za podrivanje nadležnosti kosovske vlade širom zemlje.

Borelj je priznao da razgovori od utorka nisu uspeli da premoste jaz po tom pitanju – njihovi stavovi su ostali „veoma udaljeni“, dodajući da nije očekivao ništa drugo.

Visoki predstavnik je pozvao lidere da ne dozvole da sukobi na severu Kosova – gde su etnički Srbi bojkotovali kosovske institucije – eskaliraju.

Vučić je rekao da je „veoma zabrinut, jer po ključnom pitanju, pitanju formiranja ZSO, jasno je da Priština ne želi da ispuni obavezu“.

„Meni je jasno, došli smo do zida“, naveo je Vučić, podsetivši da je osnivanje ZSO predviđeno prema ranije dogovorenim sporazumima.

Kosovski premijer Kurti na to je rekao da je predloženi nacrt Beograda o ZSO „suštinski nespojiv sa Ustavom Kosova“.

„Nacrt je pravljenje Republike Srpske na severu Kosova. Ovaj nacrt nije pravljen za Srbe, nego za Srbiju“, kaže on.

Kurti je

Today the Management Team presented an "ASMM" draft statute. They are now decommissioned. I fundamentally disagree with the draft. It represents the desire for a Republika Srpska in Kosova.
Here’s the vision I presented today for implementation of Art. 7 of the Basic Agreement. pic.twitter.com/11kLztgxfF

— Albin Kurti (@albinkurti) May 2, 2023

objavio sopstvenu viziju statuta ZSO, koja prema njegovoj zamisli treba da bude „neteritorijalan projekat“ i da priznaje „ustavne karakteristike Kosova“.

Dok se to pitanje nestalih ne reši, rane porodica nestalih ostaju otvorene, poručili su iz Međunarodnog komiteta Crvenog krsta (MKCK) na Kosovu.

„Dan za danom, porodice nastavljaju da žive u anksioznosti i neizvesnosti a da ne znaju šta se desilo njihovim muževima, decom ili rođacima“, saopštio je Agim Gaši, šef misije MKCK.

Porodice imaju pravo da saznaju sudbinu svojih najmilijih i dobiju priliku da ih dostojno sahrane, a da svi koji su zločine činili budu procesuirani, ističe Veljko Odalović, šef Komisije za nestale Vlade Srbije.

„Veoma je važno da se dođe do takvog dokumenta, da se vratimo procesu, nastavimo da radimo i nastavimo kontakte prvo sa porodicima i da im vratimo nadu.

„To je najvažnije, jer je njima nada izgubljena, oni su ubijeni i Albanci i Srbi svi koji traže svoje najmilije, ovo ima političke implikacije, ali ovo nije političko, već humanitarno pitanje“, kaže Odalović.

• Šta piše u Aneksu sporazuma Srbije i Kosova i da li rešava sva otvorena pitanja
• Borelj, Vučić i Kurti posle maratonskog sastanka u Ohridu: „Dogovorena primena plana za Kosovo“
• Koliko je Srbije na Kosovu 15 godina od proglašenja nezavisnosti

Šta piše u Deklaraciji o nestalima?

Obe strane su prihvatile da se pitanje nestalih tretira kao humanitarno.

Vučić i Kurti su se, usvajanjem ovog dokumenta, zajednički obavezali da će to sprovesti u delo, tako što će:

• osigurati punu primenu odgovarajućih obaveza u oblasti nestalih lica
• blisko sarađivati na pronalaženju grobnica i praćenju ekshumacija
• obezbediti potpun pristup pouzdanim i tačnim informacijama koje pomažu da se otkriju mesta sahranjivanja i identifikuju preostale nestale osobe u vremenskom periodu od 1. januara 1998. do 31. decembra 2000. To podrazumeva sve materijale, beleške, naređenja, dokumenta, video zapise, audio snimke i sve druge dokumente uključujući i one sa statusom poverljivosti, u posedu institucija obe strane, relevantne za ovo pitanje
• staviti na raspolaganje svu domaću i međunarodnu dokumentaciju od značaja za utvrđivanje sudbine preostalih nestalih lica
• da koristi satelitske podatke i drugu naprednu tehnologiju u otkrivanju masovnih grobnica
• omogućiti i podstaći aktivno angažovanje porodica nestalih lica u procesu otkrivanja njihovih sudbina
• adekvatno osigurati prava i odgovoriti na potrebe porodica nestalih lica.

Obavezali su se i da osnuju i sarađuju kroz Zajedničku komisiju kojom predsedava Evropska unija i koju prati Međunarodni komitet Crvenog krsta kako bi se rešila sudbina preostalih nestalih osoba.

Operativni detalji biće dogovoreni na sledećem sastanku u okviru dijaloga Beograda u Prištine, saopštila je Služba za spoljne poslove EU.

Zašto tek sada?

Veljko Odalović ističe da je Priština odgovorna što je postupak nalaženja nestalih zaustavljen.

„Važno je da Aljbin Kurti temu koju je zarobio pre dve godine, prihvatanjem ovog dokumenta koji unosi novi kvalitet osloboditi, kako da krenemo da se bavimo humanitarnim pitanjem kako smo dosad radili.

„Više od 1.800 slučajeva nestalih lica smo rešili u ovom mandatu, od kojih je 90 odsto kosovskih Albanaca“, kaže Odalović za BBC na srpskom, opisujući period od 2006. do 2021.

Kako kaže, tada je „blokiran proces“.

„Najteže je za porodice koje u izgubljene u vremenu, prostoru, magli, ne znaju gde god se okrenu, udaraju u zid, jer ništa ne funkcioniše“, ističe on.

Novi kvalitet u tom postupku bi, dodaje, moglo biti formiranje zajedničke komisije gde će biti predstavnici Beograda i Prištine, ali i međunarodnih organizacija poput Crvenog krsta i Međunarodne organizacije za nestala lica.

„Zajednička radna grupa bi mogla da nam puno pomogne, jer bi omogućila da što dublje zajedno i mi i Priština uđemo u arhive međunarodnih organizacije i rešavamo pitanja koja do sada nismo rešavali.

„Ogromna arhivska građa koja je bila u posedu međunarodnih organizacija je u najvećoj meri i nama i Prištini bila nedostupna“, kaže Odalović.

Tokom pregovora o Dekalaraciji dugo je bila sporna formulacija „prisilno nestala lica“, na kojoj je Priština insistirala, a Beograd odbijao da prihvati.

Ahmet Grajčevci, koji je i predsednik Koordinacionog saveta Udruženja članova porodica nestalih lica na Kosovu, ocenio je da srpske vlasti nikada nisu imale političku volju da reše pitanje nestalih.

Kako je izjavio za Radio Slobodna Evropa, Srbija reaguje samo pod snažnim pritiskom međunarodne zajednice i u tom kontekstu dodaje da ukoliko izostane pritisak, neće biti rešeno ni pitanje nestalih.

Da je pronalaženje nestalih prioritet, poručili su iz američke ambasade na Kosovu na

On Kosovo's National Day of Missing Persons, we stand with family members who still – decades later – don’t know what happened to their missing loved ones. Finding answers that provide closure for the families of the missing must be a priority. pic.twitter.com/0GkY6Xgmhc

— U.S. Embassy Pristina (@USEmbPristina) April 27, 2023

.

Pitanje nestalih deo je i optižnica nekadašnjim šefovima Oslobodilačke vojske Kosova i političkim liderima Prištine Hašimu Tačiju i Kadriju Veseljiju, kojima se od početka aprila sudi pred specijalnim sudom u Hagu.

Šest tačaka optužnice se odnosi na zločine protiv čovečnosti – progon, zatvaranje, mučenje, ubistva i prisilni nestanak, a još četiri tačke su ratni zločini – protivpravno hapšenje, surovo postupanje, mučenje i ubistva.

Krivična dela za koja su optuženi izvršena su na više mesta na Kosovu, kao i u Kukešu i Cahanu, u severnoj Albaniji, navodi se u optužnici.

• Hašim Tači se obratio sudu u Hagu: „Očekujem da ću biti oslobođen svih optužbi“
• Saljih Mustafa, prvi komandant OVK osuđen na 26 godina zatvora, treba da plati odštetu žrtvama od 207.000 evra
• Kako da ne zaboravimo albanske žrtve sukoba na Kosovu pokopane u Batajnici

Prema navodima tužilaštva, najmanje 440 ljudi je bilo protivpravno zatvoreno.

Među njima je bilo Albanaca, Srba, Roma, Bošnjaka i Crnogoraca.

„Oni su saslušavani i premlaćivani, a to su bili ‘srećniji’, najmanje 102 osobe nisu preživele ta pritvaranja.

„Zločini nisu bili izolovani, već su vršeni sistematski i to se vidi i po rasprostranjenosti“, rekao je jedan od predstavnika tužilaštva na početku suđenja.

Petnaest godina posle proglašenja nezavisnosti, Kosovo je priznalo oko 100 zemalja. Ipak, tačan broj nije poznat.

Priština navodi brojku od 117 zemalja, a u Beogradu kažu da ih je daleko manje.

Među zemljama Evropske unije koje nisu priznale Kosovo su Španija, Slovačka, Kipar, Grčka i Rumunija, a kada je reč o svetskim silama, to su Rusija, Kina, Brazil i Indija.

Kosovo je od 2008. godine postalo član nekoliko međunarodnih organizacija, kao što su MMF, Svetska banka i FIFA, ali ne i Ujedinjenih nacija.

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk