Srbija i Kosovo: Pregovaračka petorka insistira na nemačko-francuskom planu za uređenje odnosa Beograda i Prištine

Pregovaračka petorka u jednom danu obišla je Prištinu i Beograd.

Evropski posrednik Miroslav Lajčak, američki izaslanik Gabrijel Eskobar, nemački i francuski specijalni savetnici Jens Pletner i Emanuel Bone, kao i savetnik italijanske premijerke Mario Talo još jednom su sa liderima Srbije i Kosova razgovarali o planu kojim bi trebalo da se urede odnosi Beograda i Prištine.

Lajčak je posle razgovora sa srpskim predsednikom rekao da je Aleksandar Vučić „demonstrirao odgovoran pristup i volju da donese teške odluke u interesu mira i evropske perspektive za Srbiju“.

„Osnivanje Zajednice srpskih opština (ZSO) je ključno.

„Mi smo uvereni da je plan, koji je predstavljen u septembru, najbolja osnova za uređenje odnosa Srbije i Kosova“, poručio je evropski posrednik Miroslav Lajčak posle pregovora u Beogradu.

Predsednik Srbije kaže da je razgovor koji je vodio bio jedan od najtežih i da predstoji mnogo teških odluka.

„Danas sam nedvosmisleno bio suočen sa problemima i izazovima koji bi bili stavljeni pred našu zemlju ako se ne bismo saglasili sa predloženim planom.

„Tražili smo od pregovarača da pomognu u prevazilaženju turbulencija sa kojima se suočavamo na Kosovu i Metohiji i smatramo da je krajnje vreme da se formira ZSO koja nije samo obećana već je i potpisana pre deset godina – to je pitanje hitnosti jer tek posle toga je moguć razgovor, povratak u institucije i kakva-takva normalizacija situacije“, rekao je Vučić, najavljujući konsultacije sa predstavnicima Vlade i Skupštine, kao i drugim važnim delovima društva.

Predsednik Srbije kaže da je sa pregovaračima saglasan da zamrznuti konflikt nije rešenje jer bi bilo samo pitanje trenutka kada će neko da ga odmrzne.

„Spremni smo da prihvatimo koncept i radimo na implementaciji sporazuma, ali sam pokazao i svu brigu i rezervisanost o jednoj važnoj stvari – o kojoj ne mogu da govorim jer predlog nije javan“, rekao je Vučić, koji nije odgovarao na pitanja novinara.

• Pregovori u senci barikada: Šta je 2022. godina donela u odnosima Srbije i Kosova
• Slovenački izaslanik za Zapadni Balkan: „Nadam se da je uzrok nervoze oko Kosova blizina mogućnosti pomaka u dijalogu“
• Manuel Zaracin: „Pitanje je za Srbiju šta će biti sa njom ako ostane na pogrešnoj strani“ oko uvođenja sankcija Rusiji

Poslednji put, srpski predsednik i kosovski premijer u Briselu su razgovarali u novembru 2022. godine.

Iz Evropske unije najavljeno je da se radi na organizaciji novog susreta Aleksandra Vučića i Aljbina Kurtija.

Razgovori u Prištini: ‘Očekivali smo veće razumevanje’

Pregovarači su se prethodno u Prištini sastali sa kosovskim premijerom Aljbinom Kurtijem.

Posle dva sata razgovora, Miroslav Lajčak saopštio je da sastanak nije bio lak.

„Mislim da smo očekivali veće razumevanje mogućnosti koje ovaj predlog nudi.

„Nadam se da ćemo stići do cilja i nastavićemo da se angažujemo u tom pravcu“, rekao je izaslanik Evropske unije.

Četrnaest godina posle proglašenja nezavisnosti, Kosovo je priznalo oko 100 zemalja. Ipak, tačan broj nije poznat.

Priština navodi brojku od 117 zemalja, a u Beogradu kažu da ih je daleko manje.

Među zemljama Evropske unije koje nisu priznale Kosovo su Španija, Slovačka, Kipar, Grčka i Rumunija, a kada je reč o svetskim silama, to su Rusija, Kina, Brazil i Indija.

Kosovo je od 2008. godine postalo član nekoliko međunarodnih organizacija, kao što su MMF, Svetska banka i FIFA, ali ne i Ujedinjenih nacija.

Pratite nas na Fejsbuku,Tweets by bbcnasrpskom
i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk