Srbija i Kosovo: Vučić i Kurti na sastanku u Briselu

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić potvrdio je da će se u ponedeljak u Briselu sastati sa kosovskim premijerom Aljbinom Kurtijem.

Vučić i Kurti će razgovarati na dan kada bi Vlada Kosova trebalo da počne izricanje kazni od 150 evra vlasnicima vozila koja nisu preregistrovana sa srpskih na kosovske tablice.

Govoreći na televiziji Prva, predsednik Srbije je kazao da nije optimista da će doći do nekog dogovora, već da ne želi neko da kaže da Srbija nije htela da učestvuje u razgovorima.

Đozep Borelj, šef evropske diplomatije, prethodno je ocenio da je preregistracija tablica dovela do „najozbiljnije krize od 2013. godine“, te da bi Srbija i Kosovo trebalo da postignu dogovor pre 21. novembra.

• Šta izlazak iz institucija menja u životima kosovskih Srba
• Srpska lista neće učestvovati na izborima na severu Kosova, ostali traže odlaganje
• Manuel Zaracin: „Pitanje je za Srbiju šta će biti sa njom ako ostane na pogrešnoj strani“ oko uvođenja sankcija Rusiji
• Srbi se povukli iz svih institucija na Kosovu, Vučić kaže da su se desile „tektonske promene“

Šta je rekao Vučić?

Vučić je potvrdio je da sastanak u Briselu počinje u ponedeljak u osam ujutru.

„Ja nisam optimista, ja ću otići ne jer mislim da bilo šta možemo da uradimo već da im ne dam takozvani Lajbnicov ‘dovoljan razlog’ da okrive Srbiju da nije želela u nečemu da učestvuje“, rekao je Vučić za televizuju Prva.

On je ponovio da Beograd traži formiranje Zajednice srpskih opština u skladu sa predlogom srpskog upravljačkog tima i ukidanje odluke o tablicama, ocenivši da su kosovski zvaničnici „lagali da je to nešto na šta imaju pravo“ i da to nije prvi put da „oni lažu“.

Vučić je rekao da je pitao izaslanika EU Miroslava Lajčaka zašto ga uopšte zove, ali je dodao da je pozvan jer Evropa neće da prizna da je samo krivo „njihovo dete koje ljuljaju 14 godina a ono je nesposobno za život“.

Vučić tvrdi da je situacija teža nego u poslednjih 10 godina, i da nije reč samo o tablicama, već i o odlukama koje je Kurti saopštio na nedavnom sastanku u Berlinu, kada su potpisani sporazumi o diplomama, ličnim kartama i profesijama.

Tada je, kako je Vučić rekao, Kurti po ko zna koji put saopštio da od ZSO nema ništa, da će zbog tablica prvo ići opomene pa novčane kazne, a da je prelila čašu odluka o smeni komandira policije za sever Nenada Đurića, iako na to nema nikakva prava.

Poruke EU i Amerike

Potrebno je prestati sa stalnim kriznim menadžmentom i napredovati ka normalizaciji odnosa, poručio je Đozep Borelj, šef diplomatije EU uoči sastanka u Briselu.

„Potrebna nam je deeskalacija situacije, da prestanemo sa stalnim kriznim menadžmentom i počnemo da napredujemo ka normalizaciji odnosa“, napisao je Borelj na Tviteru.

I am convening an emergency meeting of the Belgrade -Pristina Dialogue tomorrow with Prime Minister Tweets by albinkurti
and President Tweets by predsednikrs

We need de-escalation of the situation, stop going from permanent crisis management & start advancing on normalisation of relations instead

— Josep Borrell Fontelles (@JosepBorrellF)

I am convening an emergency meeting of the Belgrade -Pristina Dialogue tomorrow with Prime Minister @albinkurti and President @predsednikrs

We need de-escalation of the situation, stop going from permanent crisis management & start advancing on normalisation of relations instead

— Josep Borrell Fontelles (@JosepBorrellF) November 20, 2022

Američko ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je da se SAD nadaju da će Beograd i Priština postići dogovor „u narednim danima uz podršku specijalnog predstavnika Evropske unije (EU)“, preneo je Radio slobodna Evropa (RSE).

„SAD su saglasne sa EU da su nedavni događaji zabrinjavajući i da su ugrozili važan napredak postignut u okviru dijaloga koji vodi EU“, navodi se u pisanom odgovoru Stejt Departmenta na pitanje RSE o očekivanjima od sastanka.

Ističe se da „sve strane moraju da preduzmu korake kako bi smanjile tenzije i osigurale mir i stabilnost“.

„Akcije i retorika koji povećavaju mogućnost nasilja stavljaju u nepotrebnu opasnost nevine živote i živote pripadnika međunarodnih mirovnih snaga na terenu“, dodaje se u saopštenju.

Pročitajte sve o problemu registarskih tablica:

• Zašto su srpske tablice zabranjene na Kosovu
• Srbija, Kosovo i tablice: Još nema trajnog rešenja
• „Srbi menjaju tablice sedam dana, a ja već deset godina“
• „Neka puste narod da se slobodno kreće, da svako ide gde želi“: Merdare, prvi dan novih pravila
• Šta se menja, šta je isto, a šta još nije dogovoreno na prelazima između Srbije i Kosova

Spremnost za razgovor o francusko-nemačkom predlogu

Predsednik Srbije Vučić kazao je da je spreman da razgovara o francusko-nemačkom predlogu o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine, jer Beograd želi da pruži šansu promenama u tom ponuđenom rešenju.

„Ja ne govorim ni da smo odbili ni da smo prihvatili (predlog) jer smo mi za razgovore spremni. I po tom papiru smo spremni da razgovaramo“.

Ponovio je da Beogradu nije data šansa.

Već nekoliko meseci u srpskoj i kosovskoj javnosti govori se o tajnoj diplomatskoj inicijativi Berlina i Pariza koja bi trebalo da u najkraćem roku dovede do sporazuma o odnosima Beograda i Prištine.

Čitav proces protiče daleko od javnosti, a jedna od retkih potvrda da inicijativa uopšte postoji stigla je od nemačkog kancelara Olafa Šolca na samitu Berlinskog procesa početkom novembra.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen dodala je tom prilikom da je ta inicijativa čak postala deo pregovora pod okriljem Evropske unije.

„Mislim da je važno da će, štagod proistekne iz ove inicijative, biti od pomoći – za iznošenje ideja na sto, doprinosa da obe strane budu strateški iskrenije i otvorenije jedna prema drugoj o konačnom ishodu“, rekao je ranije ovog meseca za BBC na srpskom Manuel Zaracin, specijalni predstavnik nemačke vlade za Zapadni Balkan.

Na pitanje zašto je proces obavijen velom tajnosti, Zaracin je kazao da se iz takve strategije očekuje bolji rezultat.

Četrnaest godina posle proglašenja nezavisnosti, Kosovo je priznalo oko 100 zemalja. Ipak, tačan broj nije poznat.

Priština navodi brojku od 117 zemalja, a u Beogradu kažu da ih je daleko manje.

Među zemljama Evropske unije koje nisu priznale Kosovo su Španija, Slovačka, Kipar, Grčka i Rumunija, a kada je reč o svetskim silama, to su Rusija, Kina, Brazil i Indija.

Kosovo je od 2008. godine postalo član nekoliko međunarodnih organizacija, kao što su MMF, Svetska banka i FIFA, ali ne i Ujedinjenih nacija.

Pratite nas na Fejsbuku,Tweets by bbcnasrpskom
i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk