Srbija i energetika: Kako uštedeti struju i može li menjanje sijalica da ublaži energetsku krizu

Zamenite sijalicu, poklopite šerpu, napunite veš mašinu, ugasite svetlo i koristite stepenice.

Tako biste mogli da pomognete da Srbija prebrodi ono što je predsednik Aleksandar Vučić nazvao „teškim letom, još težom jeseni i najtežom zimom".

Ministarstvo rudarstva i energetike preporučilo je kako da se potroši 15 odsto manje struje godišnje i izdalo preporuke o načinu na koji svi u tome mogu da pomognu.

Cilj apela je dvostruk: da se izbegne nestašica električne energije i restrikcije u narednim mesecima, ali i da se uštedi novac koji izdvajamo za struju, smatra Miloš Zdravković, energetski stručnjak.

„Preporuke su dobre, ali su prilično zakasnile - to je trebalo da se radi prošle godine, kada su TENT i ceo energetski sistem pali", objašnjava on za BBC na srpskom.

• Možete li da uštedite ako odvrnete jednu sijalicu
• Od prvog kilovat-sata do struje za pola Srbije: Kako radi najveća termoelektrana na Balkanu
• Borba protiv energetske krize: Od gašenja svetla i dozivanja kiše do skraćivanja časova i radne nedelje

Dnevna potrošnja u Srbiji je u letnjem periodu oko 90 gigavat-sati dnevno, a u zimskom 120 gigavat-sati dnevno, a gotovo polovina se troši u domaćinstvima, pokazuju podaci Ministarstva rudarstva i energetike.

Ako bi se svi građani pridržavali ovih preporuka, energetski sistem u Srbiji mogao bi da zabeleži „solidnu uštedu", dok bi domaćinstva kratkoročno mogla da računaju na tek nekoliko stotina dinara manje račune za struju, smatra ekonomista Petar Mitić, saradnik Instituta ekonomskih nauka (IEN).

„Trenutno imamo energetsku krizu i svaki mali korak svih nas ponaosob i čitave države je korak u dobrom pravcu.

„Sve preporuke imaju smisla, ali neke prosto ne mogu da se sprovedu u kratkom roku i pitanje je koliko građani i državne institucije imaju finansijskih sredstava za njihovo sprovođenje", kaže Mitić za BBC na srpskom.

Ušteda na kućnim uređajima

Mašine za veš i sudove uključujte samo ako ste ih do vrha napunili, ne preterujte sa korišćenjem klima uređaja i gasite svetla u kući da biste uštedeli struju, savetuju iz Ministarstva rudarstva i energetike.

Ipak, Miloš Zdravković smatra da bi na ovaj način mogle bi da se ostvare samo „minimalne uštede".

„Pitanje je koliko će građana shodno njihovim navikama da posluša preporuke, treba se usredsrediti na ono što može da se uradi poput zamene običnih sijalica štedljivim", ističe ovaj inženjer energetske efikasnosti.

Ekonomista Petar Mitić veruje da su „nekakve uštede" moguće, ali i da ne treba očekivati osetnu razliku u kratkom roku.

„U ličnom budžetu bi mogla da se oseti mala razlika, račun za struju će vam možda biti niži za par stotina dinara, ali na dugi rok bi mogla da se oseti značajnija razlika", kaže stručnjak za ekonomiku energetike.

U planu je i da građani koji budu trošili manje struje u poređenju sa istim mesecom prethodne godine dobiju popust na račune za električnu energiju, koju će „dramatično manje plaćati", najavio je 27. avgusta Aleksandar Vučić.

Srbija bi subvencionisanjem štediša uprkos ulaganjima bila na dobitku, jer bi uvozila manje struje, dodao je Vučić.

Stručnjak Miloš Zdravković smatra da „zaista ima smisla" ovako stimulisati ljude koji potroše manje struje, jer je Srbija proizvodi za 45 evra po megavat-satu, prodaje je za 75 evra, a na tržištu kupuje za znatno veću sumu - 600 ili 700 evra.

On očekuje da će struja u nadolazećim zimskim mesecima biti skuplja, pa je, ukoliko se proceni da će biti potrebe, „bolje je sada uvoziti, dok još nije porasla cena".

„Pitanje je i da li ćemo imati od koga da uvezemo struju na zimu, jer smo deo Evrope i, sviđalo se to nekome ili ne, zavisimo od nje", objašnjava.

Dok mnogi laici restrikcije električne energije vide kao jedan od načina uštede, Zdravković upozorava da je ovo zapravo „najskuplje rešenje za energetski sistem" i treba se postarati da do njih ne dođe.

„Sistem je stvoren da radi 24 sata svakog dana u godini, a kada dođe do restrikcija, onda dolazi i do prenapregnutosti i iskakanja u sistemu - dakle, napon mora da postoji, ali potrošnja mora da se smanji", pojašnjava.

• Zašto Rusija prodaje Srbiji gas tako jeftino
• Kakve ekonomske posledice čekaju Srbiju ako uvede sankcije Rusiji
• Gasprom u Srbiji - od nafte i gasa, preko sporta, do Guče i Egzita

Grejanje i hlađenje: Sedam odsto manje struje za jedan stepen Celzijusa

Građanima se savetuje da „razumno" koriste rashladne i grejne uređaje, poput klima uređaja, radijatora na struju i frižidera, kao i da se trude da temperatura u prostorijama ne odudara od optimalnih, navodi se u preporukama Ministarstva.

Ulaganje u nove prozore i vrata, kao i izolaciju, može dodatno da pomogne u uštedi struje, dodaje se.

Poštovanjem ovih saveta domaćinstva bi zaista mogla da umanje troškove, ali bi i ograničenja temperatura u javnim institucijama i objektima bio značajan korak štednje, navodi Zdravković.

Za ovakav korak odlučili su se i u Nemačkoj, gde je grejanje za predstojeću zimu ograničeno na najviše 19 stepeni, a nemački ministar privrede Rober Habek rekao je da bi ovako moglo da se uštedi oko 10,8 milijardi evra u naredne dve godine.

„Ako dignemo temperaturu za samo jedan stepen iznad optimalne temperature od 20 do 21 stepena Celzijusa, moramo da iskoristimo sedam odsto više energije, a kada hoćemo da ohladimo prostoriju na manje od 18 stepeni, trošimo četiri odsto više energije nego inače", objašnjava Zdravković svrsishodnost ovakvih mera.

Pogledajte intervju ministarke energetike Zorane Mihajlović za BBC na srpskom:

Nove sijalice za stare i ušteda na javnoj rasveti

Ako sa sijalica sa užarenim vlaknom, koje su poznate i kao klasične sijalice koje emituju žutu svetlost, pređete na LED metal-halogene sijalice, mogli biste da prođete i 10 puta jeftinije, poručuju iz Ministarstva energetike.

Ova preporuka može doneti kratkoročnu korist, kako za građane, tako i za državne institucije, navodi Miloš Zdravković.

„Ušteda je i više od 10 puta veća sa LED i štedljivim sijalicama, a i radni vek je duži", kaže energetski stručnjak.

Kraći period rada novogodišnje rasvete, smanjeno osvetljenje reklamnih objekata i bilborda i štednja kod upotrebe reflektora na sportskim priredbama, neke su od preporuka javnim i privatnim preduzećima.

Ograničenja su planirana i kada je ulična rasveta u pitanju, a iz Ministarstva se nadaju da bi moglo doći do uštede od 33 odsto u ovom segmentu.

„To se može postići, na primer, ako ugasimo svaku drugu sijalicu javne rasvete tamo gde je to moguće i bezbedno", dodaje Zdravković.

Ulaganje u energetsku efikasnost radi uštede: Imaju li građani novca za investicije?

Sa idejom da se smanji rasipanje energije u Srbiji tokom predstojeće zime, Ministarstvo energetike predlaže obnovu kuća, zgrada i javnih objekata tako da postanu energetski efikasniji.

Neke od predloženih mera su zamena stolarije, prelazak sa grejanja na struju na druge metode zagrevanja prostorija, postavljanje solarnih panela za proizvodnju električne energije i kupovina uređaja visoke energetske efikasnosti.

Primenljivost ovih metoda je upitna, posebno u kratkom roku, kaže stručnjak Miloš Zdravković.

„Lako je pobrojati stvari, ali treba birati ono što građani mogu da ispune i pomoći im u tome - lepa je preporuka da građani kupe uređaje A klase energetske efikasnosti, ali da li građani imaju novac za to?", pita se on.

Dok bi građani „u srednjoročnom periodu mogli da zamene stolariju i izoluju kuće", Zdravković navodi i nekoliko primera preporučenih mera koje mnogi neće moći da primene.

„Nije korektno da država predlaže da se grejanje na struju zameni alternativnim izvorima iz dva razloga: razvijene zemlje u svetu su gasifikovane i mogu da pređu na gas, dok mi ne možemo, a druga stvar je što je i cena gasa otišla gore, zbog čega je i cena struje poskupela", smatra stručnjak za energetiku.

• Koliko košta ugradnja solarnih panela u Srbiji i da li se isplati
• Vetar kao energetska revolucija koju treba pažljivo voditi
• Da li Srbija može da smanji korišćenje uglja i zašto je to važno

Na ekonomsku krizu nastalu usled pandemije korona virusa nadovezala se ona koja je otpočela zbog rata u Ukrajini, a to bi mogao da bude teret koji mnogim građanima Srbije neće dozvoliti neplanirana ulaganja u energetski efikasne kućne uređaje, poput modernijih veš mašina, bojlera, klima uređaja ili šporeta, upozorava Petar Mitić.

„Nisam siguran da će neko ko je kupio novu veš mašinu pre tri godine, sada kupiti novu samo zato što je energetski efikasnija.

„Ali, ukoliko se preko medija bude propagiralo i objašnjavalo kolike su dugoročne uštede ako imate energetski efikasnije uređaje, onda će određeni deo stanovništva, kada bude redovno menjao uređaje, izabrati tu vrstu uređaja", ističe ekonomista.

Petar Mitić ocenjuje da se poštovanje i sprovođenje predloženih mera „svodi na ličnu ekološku svest građanstva", pa bi uloga medija mogla da bude važna u edukaciji ljudi o važnosti racionalne upotrebe energije.

„Mnogo je bitnije od trenutne uštede razvijati svest preko ovakvih apela da se, na primer, voda u bojleru ne zagreva iznad 60 stepeni ili da se poklopi šerpa prilikom kuvanja", zaključuje Mitić.

Pratite nas na Fejsbuku,Tweets by bbcnasrpskom i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]