Srbija i evrointegracije: Pet stvari koje treba da znate o izveštaju Evropske komisije

Redovno godišnje evropsko ogledalo stiglo je u Srbiju.

Evropska komisija objavila je izveštaj u kome ocenjuje napredak zemalja koje su na putu evropskih integracija, a jedna od njih je i Srbija.

Dok je za Bosnu i Hercegovinu ove godine predloženo dobijanje statusa kandidata ukoliko se do decembra ispune svi uslovi, Evropska komisija u slučaju Srbije analizira napredak u ključnim oblastima.

Evropska komisija je političko telo Evropske unije (EU) koje funkcioniše poput vlade – predlaže zakone i sprovodi odluke Evropskog parlamenta i Saveta Evropske unije, a čini je 27 predstavnika koji ne predstavljaju zemlje članice već zajednički odlučuju o najvažnijim pitanjima.

BBC na srpskom izdvaja pet najvažnijih stvari koje treba da znate iz ovog izveštaja.

• Da li izveštaji EU i SAD o stanju u Srbiji zaista mogu nešto da promene
• Dug put od Sporazuma do EU: Gde je zastoj na Balkanu i zašto opada podrška učlanjenju Srbije
• EU pregovori: Šta otvaranje klastera znači za Srbiju – u 300 i 500 reči

1. Korak unazad u spoljnoj politici

Evropska komisija jasno kritikuje stav Srbije prema Moskvi i napadu Rusije na Ukrajinu.

Iako se u Izveštaju primećuje da se Srbija pridruživala stavu EU u glasanjima na međunarodnoj sceni, navodi se i da je odbila da se do sada pridruži bilo kakvim sankcijama protiv Rusije, a nije se uskladila ni sa većinom deklaracija koje je EU donela o ovom pitanju.

Štaviše, u Izveštaju se primećuje da je Srbija nastavila da održava bliske veze sa Rusijom, a neke od izjava i poteza visokih zvaničnika Srbije Evropska unija vidi kao direktno suprotstavljene spoljnopolitičkim pozicijama Brisela.

Ova kritika izražena je i kroz brojeve: usklađenost spoljne politike Srbije sa evropskom, umesto da raste, opala je sa 64 odsto u 2021. godini na 45 odsto u 2022.

• Kakve ekonomske posledice čekaju Srbiju ako uvede sankcije Rusiji
• Da li je Putin promenio stav o Kosovu ili ga koristi kao „čip za trgovinu“ sa Zapadom

2. ‘Dalji suštinski koraci’ u dijalogu sa Kosovom

Evropska komisija konstatuje da je Srbija ostala posvećena dijalogu sa Kosovom, ali jasno navodi da je neophodno da zvanični Beograd sprovede prethodno postignute sporazume.

Srbija je pozvana i da sprovede „dalje suštinske korake“ kojima se izbegava ugrožavanje stabilnosti i retorika koja ne pomaže dijalogu.

• Priznanje Kosova nemački uslov za ulazak Srbije u EU, Vučić tvrdi da to „čuje prvi put“
• Vučić: Zapad nudi rešenje – Kosovo članica UN, Srbija dobija brzi ulazak u EU
• Šta se menja, šta je isto, a šta još nije dogovoreno na prelazima između Srbije i Kosova

3. Šareniji parlament, ali jezik uvreda i dalje snažan

U Izveštaju se primećuje da, za razliku od prethodnih, ovogodišnje parlamentarne izbore nisu bojkotovali najvažniji politički igrači u Srbiji što je dovelo do šarenijeg parlamenta.

Ipak, Evropska komisija jasno navodi da su politička i medijska scena ostale pod snažnim uticajem Srpske napredne stranke i predsednika Srbije.

Jezik uvreda i dalje se koristi u borbi protiv političkih protivnika, kako u skupštini, tako i u izbornoj kampanji, primećuje Evropska komisija.

• Ko je ko u Skupštini Srbije
• Ko je Vladimir Orlić, novi predsednik Skupštine Srbije
• Koliko je parlament u Srbiji „direktna moć naroda“

4. Nema napretka u slobodi izražavanja

Slučajevi pretnji i nasilja nad novinarima i dalje brinu evropske zvaničnike, koji u sopstvenim zaključcima navode da je u praksi neophodno raditi na uklanjanju ograničenja za slobodu izražavanja.

Evropska komisija podseća i na način dodeljivanja televizijskih frekvencija u Srbiji, ukazujući da su nacionalnu pokrivenost dobile televizije koje su već bile opominjane za kršenje propisa.

Privatni mediji sa nacionalnom frekvencijom o izbornoj kampanji izveštavali su bez odgovarajućeg uredničkog oblikovanja, a u vestima su pokrivali aktivnosti državnih zvaničnika.

5. Pohvale za privredu

Evropska komisija ocenjuje da je srpska privreda u pojedinim segmentima na dobrom ili umerenom nivou spremnosti i da je pokazala napredak u uvođenju principa tržišne ekonomije.

U Izveštaju se primećuje da pandemijska 2020. godina nije donela veći pad aktivnosti, ali i da je 2021. godina obeležena snažnim usponom, koji je donekle usporio u prvoj polovini 2022. godine.

Pratite nas na Fejsbuku,Tweets by bbcnasrpskom
i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk