Srbija i pravosuđe: Izmene Zakona o nacionalnom DNK registru, novine nejasne, manjkavosti ostale, kažu stručnjaci

Zorica Jovanović iz Ćuprije već deset godina čeka važan telefonski poziv.

Evropski sud za ljudska prava u Strazburu doneo je 2013. presudu da Srbija u roku od godinu dana mora da je obavesti šta se desilo sa njenim sinom, za kojim traga gotovo četiri decenije.

„Do danas ništa nije urađeno, niko me nije zvao, dva puta sam pisala Strazburu“, kaže ona za BBC na srpskom.

Srbija je 2018. godine usvojila Zakon o nacionalnom DNK registru, a pet godina kasnije, vlada je usvojila Predlog izmena i dopuna ovog dokumenta, kako bi ispunila obaveze iz presude.

Ključna novina jeste uvođenje nove baze DNK profila za utvrđivanje statusa novorođene dece za koju se sumnja da su nestala, ali stručnjaci sa kojima je BBC razgovarao kažu da nije jasno kako će izgledati u praksi.

Nacionalni DNK registar je baza DNK profila ljudi, razvrstanih po različitim kategorijama (optuženi, okrivljeni, žrtve) koja se čuva u Nacionalnom centru za kriminalističku forenziku pri Ministarstvu unutrašnjih poslova, objašnjava Oliver Stojković sa Instituta za sudsku medicinu pri Medicinskom fakultetu u Beogradu.

Iz Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije, pri kom je nacionalni DNK registar, nisu odgovorili sa pojašnjenjem predviđenih novina.

Promenama je predviđeno i razvrstavanje podataka lica u krivičnom postupku u zavisnosti od toga da li su osumnjičeni, optuženi, osuđeni ili oštećeni, navodi se u saopštenju.

• „Dali su mi novac, a ja želim svog sina”
• Nestale bebe i njihovi roditelji: „Naša deca nemaju cenu“
• Zakon o DNK registru razočaranje

‘Nije pokrenuta nijedna mera’

Zorica Jovanović je pre 39 godina rodila sina.

Bili su u porodilištu dva dana i sve je bilo u redu.

Narednog jutra, medicinska sestra ju je probudila vešću da joj je dete umrlo.

Tačno 30 godina kasnije, Zorica je od Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu dobila presudu koja nije otklonila sve sumnje.

Pet godina pošto joj je stigla odluka, ponovo je počela da im piše.

U pismima im je, kako je rekla za BBC 2019, objašnjavala da država Srbija nije „pokrenula nijednu meru“, a da su roditelji „i dalje u senci istine“.

Prošlo je četiri godine kada je Jovanović prvi put pričala sa BBC novinarkom, optimistična da će pronaći dete.

Nade je sada sve manje.

„Ništa više ne očekujem, želela sam samo da nađem dete i vidim ga živo i zdravo“, dodaje.

Novine – nejasne i zbunjujuće

Zakon o nacionalnom DNK registru je usvojen 2018, uprkos primedbama stručnjaka, opozicije, pa i nekih poslanika vladajuće većine.

Osnovna svrha ovog pravnog akta je da se ubrza rešavanje krivičnog dela i utvrdi identitet nestalih i nepoznatih ljudi.

Oliver Stojković je šef jedne od sedam DNK laboratorija koje u Srbiji rade forenzičku analizu.

Forenzičkom analizom utvrđuje se kome pripada DNK dobijen iz bioloških tragova poput krvi, pljuvačke, sperme, ćelija kože pronađene na svim korišćenim predmetima i iščupanih dlaka.

„Ukoliko se na mestu zločina pronađe neki biološki trag, a ne zna se čiji je (na primer trag krvi na razbijenom prozoru opljačkane kuće), analizira se taj DNK profil i upoređuje sa ostatkom baze“, objašnjava Stojković za BBC primenu DNK analize.

Pristup DNK dokazima ima samo MUP.

Prema izmenama zakona, Nnova baza DNK profila za utvrđivanje statusa novorođene dece za koju se sumnja da su nestala iz porodilišta ili drugih zdravstvenih ustanova u zemlji biće podeljena u tri kategorije:

• profil koji čine biološki uzorci ljudi kojima se zna ime, prezime, matični broj i druge identifikacione karakteristike;
• zbirka DNK profila novorođene dece za koju se sumnja da su nestala;
• baza genetičkog materijala ljudi koji su povezani sa nestalom decom, što mogu biti roditelji ili bliski srodnici poput brata ili sestre.

Doktor Stojković kaže da je nejasno na koji način će se baza primenjivati u praksi.

„U prvoj kategoriji bi trebalo da je DNK roditelja potencijalno nestale dece, dok bi u drugoj bio genetički materijal novorođene dece za koju se sumnja da su nestala.

„To znači da bi uzorak trebalo da je uzet još u porodilištu pre nego što su nestala ili navodno nestala“, objašnjava on.

Druga mogućnost je da se uzorak DNK uzima iz tkiva prilikom obdukcije umrle novorođene dece, kaže Stojković.

Međutim, to bi moglo da se radi tek u sudskom postupku, kada je slučaj već pokrenut i deca pronađena, te bi se vršila analiza kako bi se videlo da je došlo do preklapanja sa DNK profilom koji je već u bazi, objašnjava on.

Ova izmena se uvodi zbog obaveza koje proizilaze iz Zakona o utvrđivanju činjenica o statusu novorođene dece za koju se sumnja da su nestala iz porodilišta, ali i zbog izvršenja obaveze države koju nalaže presuda Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Jovanović protiv Srbije.

Zakon je usvojen 2020, ali je i naišao na kritike.

Još jedna od izmena u postojećem zakonu je da sve laboratorije koje rade forenzičku analizu moraju da budu akreditovane.

Trenutno u Srbiji akreditaciju ima samo policijska laboratorija.

„Stvara se centralizacija, jer je dosadašnja praksa takva da dokaze proverava više laboratorija i ako se DNK poklopi, dokaz je verodostojan.

„Ako samo jedna laboratorija radi analizu, smanjuje se mogućnost provere i samo se taj rezultat uzima u razmatranje tokom postupka na sudu“, objašnjava Stojković.

• Da li bebe nastale mešanjem DNK troje ljudi imaju pravo da znaju ko su oni
• Majke koje će se poroditi u pogrešno vreme
• Da li je srpski genom mit

Glavne manjkavosti zakona nisu uklonjene ni predloženim izmenama, smatra Marko Petrović, advokat sa višegodišnjim iskustvom u medicinskom pravu.

„Ministarstvo unutrašnjih poslova kontroliše nacionalni registar DNK, što bi trebalo poveriti nezavisnom telu, a ne već oformljenoj službi, koja treba da se bavi forenzikom, ali ne i vođenjem DNK registra.

„Nezavisno telo može biti pri MUP-u, ali i ne mora, i samo bi se bavilo vođenjem DNK baze na nacionalnom nivou, bilo bi spona za dostavljanje i prikupljanje DNK analiza i njihove eventualne međunarodne razmene“, kaže Petrović za BBC na srpskom.

Ovakvo rešenje, dodaje, već imaju pojedine evropske zemlje, poput Španije i Italije.

Mana je, kaže advokat, i trajno čuvanje DNK podataka i po završetku slučaja.

Zorica Jovanović je trenutno u Batočini.

Za izmene i dopune zakona donete zbog njene presude nije čula.

„Neki su pronašli decu…. Ja nisam imala tu sreću, gde je moje dete, i dalje ne znam“, dodaje.

Pratite nas na Fejsbuku,Tweets by bbcnasrpskom
i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk