Srbija, jezik i Veliki Izvor: Oroti izvorski da ta cjal svjat razbere - Govori izvorski da te ceo svet razume

„Dobar den, aze sam Danijela Stojković. Rodena sam vaf Zajčar, a živjala sam do relativno skuru vaf selo kojo se vika Veliki Izvor."

Ovako zvuči kada se 33-godišnja advokatica predstavi na izvorskom govoru, karakterističnim za njeno selo, smešteno na istoku zemlje, nekoliko kilometara od rodnog Zaječara i bugarske granice.

Zgrebalo (grabulja), kube (šporet), mljako (mleko), čuška (paprika), zeleto (kupus), čireši (trešnje), mija (mi), vija (vi) i tija (oni) samo su neke reči kojima komunicira nekoliko hiljada ljudi iz samo dva sela u Srbiji.

Pored Velikog Izvora, ovaj govor zastupljen je još u mestu Dublje kod Svilajnca, gde ga nazivaju dubljanski.

• Šanko si Bonka zalibi - istinita timočka balada o tragičnoj ljubavi dvoje mladih
• Zaječarski bastioni – Od vojnih utvrđenja iz 19. veka do pašnjaka za stoku
• Kad se digla kuka i motika: Timočka buna protiv vlasti Milana Obrenovića

Zbog velikog broja zajedničkih reči i sličnosti sa srpskim, bugarskim, pa i makedonskim, provejava mišljenje da je u pitanju dijalekt ovih jezika.

„Specifičnost govora sela Veliki Izvor nalazi se u brojnim odlikama staroslovenskog jezika koje su sačuvane u govornom obliku", objašnjava nastavnica srpskog jezika Marina Stanković, poreklom iz Velikog Izvora, za BBC na srpskom.

Navodeći neke od karakteristika ovog govora, filološkinja kaže da je izvorski zadržao „poluglas koji je nestao iz staroslovenskog jezika" mnogo ranije, kao i da u pojedinim oblicima reči nisu izvršene glasovne promene nepostojano A i prelazak L u O.

Sličan govor postoji u bugarskom selu Goljam Izvor, odakle, prema pojedinim tvrdnjama, potiče deo stanovništva Velikog Izvora u Srbiji.

Izvorski kao maternji

Kao kod mnogih drugih Velikoizvoraca i Danijeli Stojković prve reči bile su na izvorskom.

„Meni je to bio maternji jezik.

„Ja sam prvo naučila da pričam na izvorskom, posle u predškolskom, pa u školi naučiš srpski", govori ona za BBC na srpskom.

Kaže da je ova dvojezičnosti znala katkad da joj napravi problem u detinjstvu jer nije uvek uspevala da razdvoji srpski jezik i izvorski govor i neretko ih je mešala.

Vremenom je ova barijera uklonjena, pa joj se sada to retko dešava, osim usled razgovora sa bliskim ljudima kada „ubaci neku izvorsku reč".

Iako živi u Nišu, ovaj jedinstveni govor koristi često, posebno kada razgovara sa sestrom ili roditeljima.

„Skoro mi se desilo da me je kolega iz kancelarije prvi put čuo kako pričam sa mojima i pošto nije znao da imamo poseban govor, baš mu je bilo čudno", priča Danijela.

U njenoj porodici su, ističe, svi poreklom Izvorci, tako da se komunikacija, odvija isključivo na izvorskom.

Tako je i kada se nađe sa prijateljima iz Velikog Izvora.

„Kad se vidim sa drugaricom iz osnovne, koja je takođe studirala u Nišu, automatski krećem na izvorskom, to mi je prirodno, ne mogu da pričam sa njom na srpskom."

• Od svahilija do srpskog - upoznajte Zorana, poliglotu koji govori više od 20 jezika
• Od „bolu me noge" do „dis' ti poš'o" - različitosti obogaćuju srpski jezik
• Srpskohrvatski živi u Italiji, iako njegove domovine nema već 30 godina

Izvorski govor i novinarski posao

„Moram da ida, tuka mi je kolega novinar, raboti priča od izvorski ezik", zavaljen u trosed dnevne sobe dugododišnji novinar Rade Stojčić iz Velikog Izvora prekida vezu.

Poručio je prijatelju preko telefona da mu je u goste došao kolega koji radi priču o izvorskom govoru, koji je prvi i jedini izbor, kada se razgovara sa ljudima iz sela.

Međutim, kaže da nije oduvek tako bilo.

Do Drugog svetskog rata u donjem kraju, gde žive doseljenici sa Kosova, govorio se srpski jezik, dok je danas situacija daleko povoljnija po izvorski govor.

„Gornjokrajci su izgleda bili ubedljiviji, pa sada svi pričaju tim govorom", osmehujući se govori nekadašnji novinar Radio Zaječara.

I njemu je bogatstvo poznavanja dva jezika nekada znalo da predstavlja teret.

Seća se da mu je bilo izuzetno teško na početku karijere, posebno kada je „trebalo stati pred mikrofon".

„Dešavalo mi se da istrči velikoizvorska reč jer sam razmišljao na izvorskom, pa onda u glavi prevedem da bi se izrazio na srpskom", dodaje.

Kaže da je to za njega bio „veliki hendikep" u odnosu na kolege iz „srpske govorne sredine", ali je ubrzo savladao i ove prepreke.

Pored stresnih, bilo je i zabavnih situacija sa izvorskim govorom, o čemu govori i jedna situacija sa terena.

Naime, jednom prilikom je trebalo da se javi direktno u studio Televizije Beograd iz Velikog Izvora sa sagovornikom, lokalnim poljoprivrednikom.

Dok su čekali da se namontira oprema, ne sluteći da je veza uspostavljena, zemljaci su razvezli priču na izvorskom.

„I tek čujemo iz Beograda - kidaj Zaječar, mešaju se Bugari", priseća se kroz osmeh Rade Stojčić ove interesantne priče iz druge polovine 1980-ih.

Veliko selo Veliki izvor

Veliki Izvor se nalazi na nekoliko kilometra od Zaječara i bugarske granice i predstavlja jedno od najvećih sela Zaječarskog okruga.

Iako su tragovi življenja na teritoriji Velikog Izvora zabeleženi vekovima ranije, pod ovim imenom se prvi put pominje krajem 18. veka u austrijskim izvorima.

Na njegovo tlo su se doseljavale razne etničke grupe.

Starosedeoci su Timočani - Srbi koji su naselili središnji deo sela, da bi im se potom u donjem kraju pridružili doseljenici sa Kosova, takozvani Kosovljani.

Poslednja veća grupa koja je naselila gornji kraj došla je, prema navodima brojnih naučnika, između ostalih i najvećeg srpskog geografa - Jovana Cvijića, iz okoline Tetevena, u centralnoj Bugarskoj.

Oni su navodno bežeći od turske odmazde u 18. veku prebegli u istočnu Srbiju.

Na teritoriji opštine Teteven, nalazi se i selo Goljam Izvor (Golяm Izvor), udaljeno osamdesetak kilometara severoistočno od Sofije, gde je, prema navodima pojedinih lingvista i hroničara, zastupljen govor isti ili sličan onom iz Velikog Izvora.

Pojedini istraživači pak tvrde da su takozvani Tetevenci poreklom iz makedonskog grada Tetova.

U selo su se kasnije doseljavali i Rusi, Romi, Piroćanci, Vlasi, Torlaci i drugi, čiji govori su, prema mišljenju lingvista, takođe mogli uticati na izvorski.

Prema popisu iz 2011. godine u Velikom Izvoru živi 2.399 ljudi.

Srpski i izvorski u klinču

Za razliku od oca, kome je ovaj govor maternji, Saša Stojčić se ne seća da li je prvo progovorio srpski ili izvorski.

„Čini mi se da sam paralelno oba, jer i dan danas za stolom sa mamom pričam na srpskom, a sa tatom na velikoizvorskom, pogotovu kad se svađamo", govori mlađi Stojčić, takođe novinar.

Njegova majka je u Veliki Izvor došla s krajnjeg severa Srbije, iz banatskog mesta - Srpskog Krstura.

Sa njegovim dedom, a njenim svekrom je, kaže Saša, komunicirala na srpskom, dok je baba bila „tvrđa struja".

„Do zadnjeg dana joj se obraćala na izvorskom, a mama odgovarala na srpskom", dodaje.

Njegov otac Rade kaže da su retke snaje, udate u Velikom Izvoru, koje ne govore izvorski, a jedna od njih je, ističe, njegova supruga.

Ona je, dodaje, na početku napravila nekoliko grešaka, posle čega se zarekla da više neće da ga govori.

„Baba je pitala na izvorskom: 'kade svekar ti?', što znači 'gde ti je svekar', što je u njenoj glavi bilo 'gde su ti sve karte', jer su se prethodno veče kartale.

„Mama je pokazala na fijoku, pa se baba nasmejala i nastavila dalje", prepričava Saša.

Drugi put je njegov deda za ručkom rekao „jaš te", na srpskom - „jedite".

Usledio je odgovor „jam te", što na izvorskom znači „jedem te".

„Tata se ubacio da ispadne mangup i rekao 'dosta mene jedeš nemoj da mi jedeš i oca', a mama je samo dodala 'sad i nikad više'", prepričava njihov sin smejući se.

Međutim, jednom prilikom ju je ipak čuo kako preko telefona priča sa prijateljima iz Bugarske na izvorskom.

„Pitao sam je 'pa ti znaš?', a ona: 'kako da ne znam, kada živim ovde duže od tebe, bar godinu dana."

Šta kažu lingvisti i filolozi?

Izvorski govor bio je tema diplomskih i seminarskih radova i mnogi lingvisti su se njime na neki način bavili.

Međutim, deluje kao da nije postignut konačni dogovor po pitanju njegovog porekla i postanka.

Pokojni magistar lingvističkih nauka profesor Stanko Mitić u njegovoj knjizi „Govor Velikog Izvora" izneo je tvrdnju da je „nesumnjivo, velikoizvorski govor slovenskog porekla", ta da „jezički koreni pripadaju opšteslovenskoj zajednici".

„Velikoizvorski govor je najbliži šopskim, prizrensko-timočkim i severnomakedonskim govorima, a najudaljeniji je od kosovsko-resavskih govora, odnosno, srpskog književnog (standardnog, novoštokavskog) jezika i južnomakedonskih govora", navodi magistar Mitić u njegovoj knjizi.

On je takođe došao do zaključka da ovaj govor ima brojne posebnosti koje drugi (južno)slovenski jezici poput staroslovenskog, bugarskog, makedonskog, srpskog, hrvatskog i slovenačkog nemaju.

Marina Stanković, nastavnica srpskog jezika u jednoj beogradskoj osnovnoj školi kaže da, prema jezičkim odlikama, izvorski sadrži elemente starih ekavskih govora.

„Zvuči veoma arhaično, ima elemente bugarskog i makedonskog jezika (postpozitivni član), kao i reči iz ruskog jezika i turskog porekla", ističe rođena Izvorka.

Njena susetkinja i koleginica Ana Milojković u dokumentarnom filmu Radeta i Saše Stojčića - „Govor pokorio jezike" kaže da se jezik njenog kraja „razvijao u skladu sa srpskim jezikom do 14. veka".

„A potom zbog teritorijalne podeljenost i kontakta sa bugarskim jezikom, bili smo izolovani i glasovne promene koje su se vršile u srpskom u Velikom Izvoru nisu izvršene.

„Tako smo zadržali poluglasnike koji su se izjednačili, kao što je bio slučaj u srpskom jeziku, ali se zatim nisu menjali, i zadržali smo vokalno l, koje nije prešlo u u - kao kod reči slnce, pa nemamo sunce", govorila je Ana Milojković.

Izvorski govor takođe nema azbuku, ni pismo, ali je zato, navodi Mitić u knjizi, sačuvao „u svom (znakovnom) fonetskom sistemu izgovor poluvokala - tvrdo ъ i meko ь".

Ova slova, kao i slovo ѕ - koje danas postoji samo u makedonskoj azbuci i ima fonetsku vrednost - dz, izbačena su posle Vukove reforme srpskog jezika, ali su se održali u izvorskom govoru.

Pisani tragovi o ovom govoru nalaze se u nekoliko zbirki pesama, monografija i knjiga o Velikom Izvoru.

Meštanin ovog sela Predrag Cačević prikupio je građu i za „Velikoizvorski rečnik".

Autor je Radetu Stojčiću dao ovlašćenje da može da ga objavi i trenutno u elektronskoj formi čeka sredstva za štampanje.

Dubljanski

Gotovo identičan govor izvorskom postoji i u selu Dublje, nadomak Svilajnca u centralnoj Srbiji.

Ključna razlika između ova dva govora je u nazivu.

Meštani pomoravskog sela ga nazivaju dubljanskim, a ne izvorskim iako korene vuku upravo iz Velikog Izvora odakle su se krajem 18. veka, navodno bežeći od turskog zuluma, doselili na taj prostor.

Međutim, zub vremena nije oslabio vezu između ova dva sela, pa su tako njihovi žitelji i danas u stalnom kontaktu, dok se poslednjih decenija i organizovano posećuju.

„Svi imamo prijatelje u Velikom Izvoru i kad god se čujemo koristimo telefonom taj jezik", govori za BBC na srpskom Aleksandar Jakovljević iz Dublja.

U njegovoj kući se takođe prvo učio dubljanski, pa potom srpski.

Praktikuje ga, kaže, stalno - na fudbalskim utakmicama, sastancima i seoskim zborovima.

„Iz moje generacije svi pričamo na tom jeziku, jedino kad dođe neko sa strane onda prelazimo na srpski", govori 52-godišnji Dubljanin.

Međutim, primetio je da „današnja omladina" poslednjih godina, kako kaže, pod uticajem društvenih mreža „retko hoće da priča dubljanski".

„Ja imam sina od 28 i ćerku od 17 godina i oni razumeju kad pričamo, ali ne žele da komuniciraju na tom jeziku", zaključuje Jakovljević.

• „Razum(ij)eš ti mene": Može li se u Beogradu živeti na crnogorskom
• „Slično, pa ni nalik" - koliko su zaista srpski i ruski jezik slični
• Koliko se danas razumeju Srbi i Albanci i da li novi rečnik može da pomogne

Iskustva izvorskog zeta

Oni koji se prvi put susreću sa izvorskim govorom često, kaže Danijela Stojković, pomisle da je posredi vlaški jezik, zastupljen na istoku Srbije.

To se desilo i njenom suprugu Milošu.

„Ništa ga nisam prvi put razumeo", govori Danijelin suprug, za BBC na srpskom.

Vremenom se situacija poboljšala, doduše, ne u potpunosti.

„Mi smo osam godine u vezi, tri u braku, stalno smo u Velikom Izvoru, ali ja njenu tetku i dalje ne razumem jer mnogo brzo priča i mislim da koristi neke reči koje Danijela ne koristi", dodaje Miloš Stojković, takođe advokat.

U bogatom rečniku izvorskog govora pronašao je brojne interesantne termine, a posebno ga oduševljavaju oni kojih nema u srpskom jeziku.

Tako mu je, recimo, zanimljiva reč „dešteja", u prevodu ćerka, ili „vali dš" što znači „pada kiša".

Izvorski govor poslednjih godina dosta uči pored Danijelinih sestrića, kada im se, na primer, njena sestra obrati sa „jala nasam" (dođi ovamo) ili „ne dirkaj tova" (ne diraj to).

„Kad čujem 'momčeto' (momak), tada znam da me nešto ogovaraju", dodaje osmehujući se.

Deca mešovitih brakova

U tatinoj radnoj sobi, do deke na trosedu sedi i Sara Stojčić koja je do njene sedme godine živela u Velikom Izvoru, gde se svakodnevno susretala sa ljudima koji pričaju na izvorskom.

Kaže da razume ovaj govor, ali ga ne koristi.

„Kad sam ovde sa svima razgovaram na srpskom, dok svi oko mene pričaju izvorski i podrazumeva se da ih razumem, ali ne uzvraćam na tom jeziku.

„Krivo mi je zbog toga, ali takva je bila situacija", objašnjava studentkinja novinarstva u Nišu za BBC na srpskom.

Njen tata Saša smatra da je to kod dece iz „mešovitih brakova", odnosno tamo gde jedan od roditelja nije iz Velikog Izvora, čest slučaj jer se sa njima prvenstveno komunicira na srpskom.

Međutim, Sara kaže da planira da nadoknadi propušteno.

„Mislim da treba da se sačuva i smatram da je moja odgovornost donekle da naučim i da znam to da pričam, ne samo da razumem", ističe ona.

• Koliko (ne) znamo o Vuku Karadžiću
• Srpski jezik na fakultetima - potreba ili profit
• Kako se razvijala pismenost u Srbiji

Borba za opstanak

U Velikom Izvoru još žive mladi ljudi koji govore izvorski, zbog čega njena budućnost, barem u nekom kraćem periodu, nije upitna.

Ipak, kod najmlađih generacija, ukoliko im oba roditelja nisu odatle, izvorski govor uglavnom nije maternji.

„Moj tata uči sestriće i on im priča na izvorskom, ali teško mogu da prevale, po jednu rečenicu, dve", govori Danijela Stojković o deci njene sestre čiji muž nije Izvorac.

Danijela i njen suprug za nekoliko meseci očekuju prinovu, koju će svakako učiti ovom govoru.

„Ja sam ponosna na to, to je nešto što nas razlikuje i stvarno ne bih volela da se to izgubi", dodaje advokatica.

Njen komšija Saša Stojčić je optimističan po ovom pitanju i kaže da „ako nestane Velikoizvoraca, nestaće i velikoizvorski".

Sličnog mišljenja je i njihova zemljakinja Marina Stanković.

„Sve dok se budu čuvali običaji i govornici ga aktivno koristili, postojaće velikoizvorski govor", zaključuje nastavnica srpskog.

Pogledajte video o poligloti iz Severne Makedonije

Pratite nas na Fejsbuku, Tweets by bbcnasrpskom i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]