„Skinite donji veš" - rečenica je lekara od koje mnogi muškarci beže.

Dok su odlasci kod zubara, oftamologa ili lekara opšte prakse uobičajena stvar, urolog je mnogima nepoznanica.

Nedavno je i Petar Alimpijević posetio urologa prvi put u životu.

„O tome se ne govori mnogo, niti se razgovara sa prijateljima.

„Odlazak kod urologa je tabu tema i velika trauma za svakog muškarca - i za mene je tako bilo", kaže on za BBC na srpskom.

• Kabina za „automatski pregled testisa"
• Rak prostate: Novi test uliva nadu
• Mala Grejdi velika nada u lečenju steriliteta kod dečaka

Za razliku od devojčica sa kojima se u osnovnoj školi barem razgovara o menstruaciji, psihijatar Nebojša Baračkov kaže da se sa dečacima ništa ne radi.

„Oni obično imaju slobodan čas kad se sa devojčicama priča o menstruaciji i nekim zdravstvenim problemima.

„Dečacima tada kažu da idu da igraju fudbal - taman nam je tako i u društvu kada je zdravlje u pitanju", kaže Baračkov za BBC na srpskom.

„Samo mačo muškarac je pravi muškarac"

Reproduktivno, pored mentalog zdravlja, obavijeno je i dalje velom stigme.

Seksualnost je u srpskom društvu oduvek tabu, kaže Baračkov, koji je i sekretar seksološke sekcije Društva lekara Vojvodine Srpskog lekarskog društva.

„To vidimo po mnogim parametrima, počevši od toga da smo izbegli uvođenje seksualnog obrazovanja u osnovne i srednje škole.

„Zato imamo tabu i oko ove medicinske stvari", navodi.

Kaže da se o zdravstvenim problemima u vezi sa seksualnošću ili mentalnim zdravljem ne govori.

„To se ne deli ni sa kim, a skriva se čak i od najbližih prijatelja.

„Mediji i popularna kulturu na ovom prostoru nameću kao imperativ neki mačo stil - da je muškarac, između ostalog, uspešan u seksualnom smislu", navodi.

Zbog toga je, kaže, muškarcu mnogo teško da prizna sebi ili okruženju da ima problem urološke prirode - odnosno da „ne ide sve kako bi trebalo".

„Najčešće, i kod urologa i kod psihijatra dolaze tajno.

„Dešava se da uopšte ni ne traže pomoć, dok problem ne naraste do te mere da ne može više da se izbegava", kaže.

Jedan od onih koji nikada nisu posetili urologa je i Veljko Matić.

Kaže da nije imao potrebu za tim.

„Naravno u tome ima i sramote.

„Zato što dolazim iz malog mesta i moja porodica poznaje glavnog urologa", navodi Matić za BBC na srpskom.

Ipak, otišao bi ukoliko bi mu se nešto desilo.

„Sad se ništa ne dešava i nemam potrebu da eksperimentišem i idem po lekarima", kaže.

Priseća se da su nedavno u društvu saznali da je njihov veoma mlad poznanik dobio rak testisa, stoga su skoro svi iz muškog dela društva već sutradan otišli na pregled.

„Međutim, u društvu nemam sa kim da pričam o tome.

„Bilo je trenutaka da pričamo o seksualnim odnosima i problemima, ali ne o tome - odlazak kod urologa na pregled nije tema o kojoj se priča", kaže.

• Pet stvari o kojima muškarci ne govore
• Šta nikako ne treba da kažete nekome ko boluje od raka
• Rak u Srbiji godišnje odnese 20.000 života

Kako žene gledaju na ginekologe?

Za razliku od muškaraca, žensko reproduktivno zdravlje češće je zastupljeno u medijima.

Matić kaže da ima utisak da je kod devojaka drugačije, da se smatra da moraš da ideš kod ginekologa.

To potvrđuje i 27-godišnja Nina Dunđerski, navodeći da se otvorenim razgovorima u društvu, kao i ličnim primerom, može dovesti do promena kada je reč o zdravlju.

„Mogu otvoreno da pričam i pričam, najviše iz razloga jer još postoji veliki broj mladih devojaka. žena, čak i onih koje su rađale a koje ne idu kod ginekologa ili nikada nisu ni bile, što je strašno", navodi ona za BBC na srpskom.

Redovno ide na kontrole, jednom godišnje, kako bi znala da je sve u redu, da li se dešavaju neke promene i radi testova.

To je naučila iz maminog primera.

• Tinejdžerka koja je preživela rak jajnika: „Želim da sve radim sad - nemam vremena za čekanje“
• Slanina i kobasice „podstiču rak dojke“
• Zašto više od 90 odsto žena u Srbiji ne ide preventivno kod ginekologa

„Mama mi je govorila koliko su posete ginekologu bitne, čak me je i vodila sa sobom kad je išla na kontrole, a ja sam bila u čekaonici.

„A otkako sam stupila u seksualne odnose, idem redovno na kontrole", kaže Dunđerski.

Zašto bi o urološkim pregledima trebalo da se priča?

Rana dijagnoza od velike je važnosti za ishod lečenja - pravilo koje važi ne samo kod urologa.

Asistent dr sci. med. Uroš Babić kaže da je važno da muškarci odlaze kod urologa, kako na sistematske tako i na druge preglede.

„Sigurno da rana dijagnoza bolesti koje su malignog karaktera poboljšava prognozu.

„Kod nekih pacijenata je čak moguće potpuno izlečenje u zavisnosti od toga u kom je stadijumu bolest otkrivena", kaže urolog Babić.

Postoji nekoliko malignih oboljenja na koje bi trebalo da se pazi.

Babić ističe da je rak prostate na drugom mestu po učestalosti među karcinomima kod muškaraca.

„U nekim zemljama se praktikuju skrining programi, gde bi svi muškarci stariji od 50 godina trebalo da odu na preventivni pregled.

„Međutim, urološki pacijenti su različitog životnog doba", kaže.

Dodaje da se rak testisa javlja u trećoj i četvrtoj deceniji života kod muškaraca.

Kako je BBC ranije pisao, oko 90 odsto slučajeva bude izlečeno, a kod onih gde je rak otkriven u ranoj fazi ta brojka dostiže i 99 odsto.

Tipični simptomi su bol, otok, kao i svaka promena u obliku i teksturi testisa.

Pored toga, preventivnim pregledom kod urologa može da se otkrije i karcinom bubrega.

• Naučnici „stvaraju" rak da bi ga bolje razumeli
• Čekanje na dijagnozu i terapiju - najteže čekanje u životu
• Mikrobi brane decu od raka

Da li je kasno javiti se lekaru tek kad se osete tegobe?

Alimpijević je lekaru otišao tek pošto se pojavio „simptom".

„Verujem da mnogi muškarci, kada se pojavi problem koji zahteva odlazak kod urologa, radije posežu za guglanjem dijagnoze umesto da rešenje potraže kod lekara.

„Ipak, shvatio sam da odlazak kod lekara ne može da ima loše posledice po zdravlje, dok odlaganje pregleda i te kako može da ga naruši", kaže.

Dijagnostifikovana mu je blaga upala prostate.

„Razmišljao sam o različitim crnim scenarijima i potencijalnim ishodima pregleda, ali kad sam čuo dijagnozu osetio sam olakšanje.

„Nije mi bilo svejedno, ali sam bio ponosan na sebe", kaže.

Urolog Babić kaže da simptomi ne moraju da budu razlog javljanja na pregled.

Obično su tegobe različite, ali Babić savetuje da su simptomi koji bi trebalo pacijenta da odvedu na pregled kod urologa pojava krvi u urinu koja nije praćena bolovima i drugim znakovima.

„Taj simptom je kardinalni znak za karcinom mokraćne bešike.

„Krv u urinu je takođe karakteristična za tumore bubrega, po mnogo osnova je važno takvu pojavu ispitati - utvrditi prisustvo ili odsustvo bilo kakvog maligniteta", navodi.

Sa druge strane, rak prostate ne mora nužno da bude povezan sa nekim poremećajima mokrenja.

Babić kaže da je uglavnom benigno uvećanje prostate povezano sa poremećajima mokrenja - učestali odlazak u toalet, slab mlaz, osećaj nepražnjenja, često mokrenje noću, dok rak prostate može biti asimptomatski jedno vreme.

Šta kada je polna bolest u pitanju?

Ovakva situacija za pacijenta predstavlja još jedan sloj tabua.

„Polne bolesti su za pacijente neprijatne iz razloga što je kod nas zdravstvena posvećenost na nekom skromnom nivou, a inače su to obične bolesti.

„Ne treba da zbog toga nekome bude neprijatno, a lekaru naravno da to ne predstavlja nelagodu", kaže Babić.

Kao najčešće izdvaja uretritis - zapaljenje mokraćne cevi izazvano seksualno prenosivim bakterijama kao što su hlamidija, mikoplazma i ureaplazma.

• Šta da radim ako sumnjam da imam hlamidiju
• Za korak smo bliži vakcini protiv hlamidije
• Nije sramota imati HPV virus

„Tu su i razne bolesti koje su karakteristične za kožu, tj. sluzokožu spoljašnjih genitalija poput kondiloma, moluske i herpesa.

„To su uglavnom seksualno prenosive virusne bolesti", objašnjava.

Vrlo je bitno lečiti bolesti na vreme.

Babić kaže da odlaganje lečenja može imati posledice na fertilni potencijal jedinki, tj. da se kod pacijenta ne bi narušila mogućnost za stvaranje potomstva.

„Indikacija za testiranje postoji ukoliko se desi nekakav događaj koji pretpostavlja mogućnost za dobijanje seksualno prenosive boelsti, kao što je praktikovanje nezaštićenih seksualnih odnosa.

„Neki muškarci testiranje rade periodično i samoinicijativno, ali kod većine se za takvim pregledima javlja potreba kad dođe do nekih simptoma - da li kod njih ili kod partnerke", navodi.

Iz iskustva, dodaje, testiranje nije samoinicijativno, nego nužno.

Kako pregled izgleda?

Seksualno prenosive bolesti podrazumevaju pregled spoljašnjih genitalija.

Ako je u pitanju bakteriološko ispitivanje na prisustvo određenih bakterija, recimo u urinarnom traktu, ti pregledi se mogu raditi brisom uretre.

To je malo neprijatan pregled, ali kada je nužan to je neizbežno.

Brisevi se mogu u nekim situacijama zameniti različitim serološkim pregledima, iz krvi ili čak urina.

To je manje invazivno, ali se često plaća skuplje.

To su uglavnom pregledi koji podrazumevaju seksualno prenosive bolesti.

Vezano za pregled prostate, bešike i ostalih organa urinarnog trakta, to je ultrazvučni pregled, kod muškaraca rektalni pregled prostate, tumor marker, pregled sedimenta urina, urinokulture i tome slično.

Izvor:dr sci. med. Uroš Babić, urolog

Babić ističe da je bitno da pacijenti čuju i da su upoznati s time da te bolesti nisu tabu.

„To nisu tragične bolesti nego one koje ugrožavaju opšte zdravlje i narušavaju kvalitet života.

„Shodno tome, postoji potreba da se jave lekaru zbog simptoma, što je normalno", navodi.

Kako još kondomi mogu da se koriste?

Obrazovanjem do rušenja tabua

„Nikada ni sa jednim prijateljem nisam razgovarao o odlasku kod urologa", kaže Alimpijević.

Alimpijević smatra da je odlazak kod urologa isključivo „problem psihe i nekakvih muških uverenja".

„To su posledice stereotipa nametnutih društvom u kojem živimo i ćutanja o problemima koji pogađaju svakog muškarca", kaže.

Psihijatar Baračkov kaže da je reč o nedostatku negovanja zdravstvene kulture od ranih uzrasta.

„Najbitnije je da se deca već od vrtića nauče da je normalno ići kod zubara i kod lekara i obavljati zdravstvene preglede.

„Te neke stvari se ne promovišu ni kroz medije, a ni kroz neke edukativne stvari koje bi mogle da idu na televiziji", navodi.

• Kako šareni jednorog može da objasni detetu šta je gonoreja
• Da li je mladima u Srbiji potrebno seksualno obrazovanje: „Neke devojke ne znaju šta je menstruacija“

Objašnjava da je popularizacija kroz medije jako bitna.

„Treba podsećati ljude, što više pričamo, više će ljudi pomisliti - pa možda meni treba pomoć i postoji šansa da će se javiti lekaru", navodi.

Putem medija bi, kaže Baračkov, muškarci mogli da se obrazuju u vezi sa za zdravstvenom kulturom.

„Kada nemamo negovanje zdravstvene kulture, imamo jednu zaostalu sredinu.

„Potrebno je ulagati u obrazovanje o zdravlju, ali i prevenciju - tek tada može biti bolje nakon određenog vremena", smatra.

Dodaje da nema osmišljene sistemske akcije kojom bi se popularisali zdravstveni pregledi, ali da je ipak malo bolja situacija kada je u pitanju žensko zdravlje.

„Kod žena se bar donekle radi na tome, zato što se ne može zaobići činjenica da devojčice već u osnovnoj školi dobijaju menstruaciju", kaže Baračkov.

Pratite nas na Fejsbuku i Tweets by bbcnasrpskom . Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]