Srbija, pravosuđe i doživotna robija: Ninoslavu Jovanoviću maksimalna kazna za otmicu i zlostavljanje maloletne devojčice

Slučaj koji je potresao Srbiju pre nešto više od godinu dana dobio je sudski epilog.

Ninoslav Jovanović, poznatiji kao „Malčanski berberin", osuđen je u utorak, 5. januara, na doživotnu kaznu zatvora zbog otmice i zlostavljanja dvanaestogodišnje devojčice.

Prema optužnici, Jovanović, koji je zbog ranijih krivičnih dela proveo 22 godine u zatvoru, oteo je devojčicu 20. decembra 2019, presrevši je na putu do škole.

Devojčica je pronađena 10 dana kasnije, a Jovanović je uhapšen pre tačno godinu dana - 5. januara 2020.

• „Tijanin zakon“: Treba li Srbija da uvede doživotnu robiju
• Doživotna robija: Populizam i mešanje u sudsku vlast
• Amnesti: Smrtnih kazni sve manje

U obrazloženju presude navodi se da je Jovanović bio svestan toga šta čini, da je nanosio teške telesne povrede devojčici.

Za otmicu devojčice je dobio 11 godina zatvora, dok je za silovanje osuđen na doživotnu robiju, pa mu je kao jedinstvena kazna izrečen doživotni zatvor.

Ovo je prvi put da je u Srbiji izrečena kazna doživotnog zatvora, koja se primenjuje od 1. decembra 2019. godine.

Šta je odlučio sud?

Posle izricanja predsednica sudskog veća sudija Tamara Savić rekla je da bi Jovanović ponovnim puštanjem na slobodu bilo kada, našao novu žrtvu, te da je „doživotni zatvor jedina kazna koja ga može sprečiti da čini krivična dela", preneo je Blic.

Sutkinja je ukazala da je veštačenjem nesumnjivo utvrđeno da je Jovanović bio uračunljiv kada je činio krivična dela, kao i da nema nikakve sumnje da ih je učinio sa direktnim umišljajem, svestan da su ta dela zabranjena, pogotovo, jer je ranije već osuđivan za dela protiv polne slobode.

Rekla je da sud nije našao olakšavajuće okolnosti prilikom presuđivanja.

„Kao otežavajuća okolnost uzeta je njegova ranija osuđivanost i činjenica da je višestruki povratnik koji je dosad osuđivan 11 puta za razna krivična dela, od krađa do krivičnih dela protiv polne slobode, kao i da ovo nije prvi put da za žrtvu izabere dete ispod 14 godina starosti", navela je sutkinja.

Ranijim kaznama, kako je naglasila, nije postignuta svrha kažnjavanja iako je više od 20 godina proveo u zatvoru, jer ne samo da je ponovio, nego je i počinio do sada najteža krivična dela, „po upornosti surovosti i posledicama, jer je oteo dete da bi ga prinudio na obljubu".

Ona je istakla da je optuženi pokazao „izrazitu upornost i surovost u izvršenju krivičnih dela za koja je proglašen krivim", jer je dete sve vreme dok je bežao vodio sa sobom i prinuđivao je na obljubu iako je bilo iznureno hladnoćom, glađu i umorom.

Iako se u završnoj reči izvinio i naveo da se kaje za svoja dela, sud je iz njegovog držanja zaključio da se on ne kaje i da za njega nema nijedne olakšavajuće okolnosti, naglasila je sutkinja.

Ima li prava na uslovni otpust?

Doživotna kazna zatvora uvedena je izmenama Krivičnog zakonika u decembru 2019.

Ministarstvo pravde usvojilo je u maju te godine predlog Fondacije Tijane Jurić, koja nosi ime po petnaestogodišnjoj devojčici koja je silovana i ubijena, da se u krivična dela sa najstrožim zaprećenim kaznama ubroje teško ubistvo, silovanje, obljuba nad maloletnom osobom, trudnicom i nemoćnim licem sa smrtnih ishodom.

Novi Krivični zakonik doneo je dve novine - uvođenje kazne doživotnog zatvora sa mogućnošću uslovnog otpusta posle 27 godina izdržane kazne, a zatim i doživotnog zatvora bez uslovnog otpusta za „najsvirepija krivična dela".

Uslovni otpust se prema članu 46 ovog dokumenta ne može dati za krivična dela: teško ubistvo, silovanje, obljuba nad nemoćnim licem, obljuba sa detetom i obljuba zloupotrebom položaja.

U tome bi moglo da leži kršenje Evropske konvencije o ljudskim pravima, objašnjava za BBC na srpskom Vladica Ilić iz Beogradskog centra za ljudska prava.

„Po stavu Evropskog suda za ljudska prava, u slučaju kada je izrečena kazna doživotnog zatvora nepodložna skraćenju, kršenje Konvencije postojaće već u momentu pravnosnažnog izricanja te kazne.

„Drugim rečima, moglo bi se tvrditi da će Evropska konvencija o ljudskim pravima u odnosu na Ninoslava Jovanovića biti prekršena ako ovu kaznu, tj. doživotni zatvor bez prava na traženje uslovnog otpusta, potvrdi drugostepeni sud u postupku po žalbi", kaže Ilić.

Po stavu Evropskog suda za ljudska prava, kazna doživotnog zatvora nije, sama po sebi, u suprotnosti sa zahtevima koji proističu iz Evropske konvencije o ljudskim pravima.

Međutim, da bi bila u skladu sa Konvencijom i da ne bi bila okarakterisana kao nečovečna i ponižavajuća kazna, ona mora da bude smanjiva na penološkim osnovama, objašnjava sagovornik BBC-ja.

„To znači da posle određenog broja godina izdržavanja kazne doživotnog zatvora - a po stavu Evropskog suda ne duže od 25 godina - mora postojati mogućnost da se u odgovarajućem postupku preispita da li je..., i dalje potrebno da osuđeni izdržava zatvorsku kaznu.

„Ako jeste - osuđeni će nastaviti izdržavanje kazne, sa mogućnošću njenog ponovnog preispitivanja posle određenog broja godina, ali ako domaći sud nađe da se on u dovoljnoj meri popravio, onda izdržavanje kazne treba da se prekine, npr. tako što će se osuđeni pustiti na uslovnu slobodu", kaže Ilić.

Izvršioci najtežih krivičnih dela koji budu osuđeni na doživotnu kaznu zatvora bez mogućnosti uslovnog otpusta mogli bi da se, posle iscrpljivanja pravnih sredstava pred domaćim organima, predstavkom obrate Evropskom sudu za ljudska prava tražeći da taj sud utvrdi kršenje člana tri Evropske konvencije.

Ilić napominje i da Ustavni sud Srbije još nije doneo odluku o inicijativi velikog broja organizacija civilnog društva da se ispita ustavnost zabrane uslovnog otpusta za krivična dela za koja se može izreći kazna doživotnog zatvora.

Prethodna maksimalna kazna bila je 40 godina zatvora i uvedena je 2002. godine.

Tom izmenom ukinuta je smrtna kazna, koja je izricana u retkim slučajevima.

Mediji prenose da su od 1991. do 2002. srpski sudovi izrekli 19 smrtnih kazni, a da nijedna od njih nije izvršena.

Poslednja smrtna kazna u Srbiji izvršena je 14. februara 1992. u Somboru kada je streljan Johan Drozdek, osuđen na smrt 1988. godine zbog silovanja i ubistva šestogodišnje devojčice.

Prema podacima koje je BBC dobio od Republičkog zavoda za statistiku, od 2002. do 2019. pravosnažnu kaznu od 40 godina u Srbiji dobio je 71 čovek.

Kako se navodi u odgovoru, podaci za 2020. još nisu dostupni.

Kako je došlo do priče o uvođenju doživotne robije

U Jugoslaviji, kao i u Srbiji, ranije nije postojala doživotna kazna zatvora.

Uvođenje doživotne robije najavio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić u januaru 2019.

Predstavnici Fondacije Tijana Jurić podneli su u novembru 2017. godine Narodnoj skupštini inicijativu da se promeni Krivični zakonik i uvede strože kažnjavanje silovatelja i pedofila.

Godinu dana kasnije, krajem decembra 2018, Ministarstvo pravde je oformilo radnu grupu koja je radila na izmenama i dopunama Krivičnog zakonika.

Konačno, na sajtu Ministarstva 22. aprila 2019. je objavljen predlog da se kazna doživotnog zatvora uvede kao zamena za sva dosad najstrože kažnjavana krivična dela - i do maksimalnih 40 godina.

Vlada Srbije usvojila je početkom maja 2019. godine Predlog zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika, koji podrazumeva uvođenje kazne doživotnog zatvora.

Krivični zakonik je izmenjen 1. decembra te godine.

• Šta su ljudska prava u 300, 500 i 1.000 reči

Doživotna kazna zatvora postoji u većini evropskih zemalja.

Ne primenjuje se u Portugalu, Norveškoj, na Islandu, u Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj, dok se u Albaniji, Rusiji i Belorusiji primenjuje pod specifičnim uslovima.

Smrtna kazna je ukinuta zakonom ili se ne primenjuje u većini zemlje sveta.

Na sajtu udruženja Srbija protiv smrtne kazne navedeno je da je ona tokom 2019. izvršena u 20 zemalja (manje od 10 odsto).

U 2019. godini, pet zemalja koje su izvršile najviše egzekucija bile su Kina, Iran, Saudijska Arabija, Irak i Egipat.

• „Moj muž čeka pogubljenje u Iranu“

Belorusija je jedina evropska zemlja koja je zadržala smrtnu kaznu.

• Smatra se da je više od 400 ljudi pogubljeno od osamostaljenja Belorusije 1991. godine, iako se broj smanjio na nekolicinu godišnje
• Smrtna kazna nije izvršena ni u jednoj drugoj evropskoj zemlji od 1996.
• Predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko Lukašenko odbacuje pozive na moratorijum navodeći „volju naroda" - referendum iz 1996. godine na kojem je 80 odsto glasalo za smrtnu kaznu
• Žene u Belorusiji ne mogu biti osuđene na smrt, već samo muškarci

Generalna skupština UN usvojila je 2007. godine rezoluciju kojom se sve zemlje-članice pozivaju da uvedu moratorijum na smrtnu kaznu.

Prema jednom istraživanju javnog mnjenja iz oktobra 2020. godine, tri od pet građana Srbije podržava smrtnu kaznu (54 odsto), dok je 16 odsto ispitanika protiv.

Ostali su neodlučni.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]