Srbija, pretnje i društvene mreže: Ko je hakerska grupa Anonimus i zašto je teško prepoznati njene članove
U danima kada se u Srbiji priča o hibridnom ratu, a rad bolnica, škola, državnih institucija i tržnih centara prekidaju lažne dojave o bombama, slične pretnje kruže društvenim mrežama, navodno od hakera.
Pretnja koja je privukla pažnju na Tviteru došla je sa Tweets by anonymousinf0 , međutim, nemoguće je sa sigurnošću utvrditi da li bilo kakva povezanost postoji.
„Grupa Anonimus nema zvanične naloge na društvenim mrežama i svako može da tvrdi da je deo te grupe", kaže Filip Milošević iz Šer fondacije, nevladine organizacije koja se bavi ljudskim pravima na internetu, za BBC na srpskom.
Pretnje Srbiji zbog navodne podrške Rusiji za vreme rata u Ukrajini sa tog Tviter naloga objavljuju se danima. Neke su najpre obrisane, posle prijave drugih korisnika, potom je nalog suspendovan, ali je u međuvremenu vraćen.
Srbija nije uvela sankcije Rusiji kao većina evropskih država, ali je u Ujedinjenim nacijama glasala za rezoluciju kojom se osuđuje napad na Ukrajinu.
Sa hakerskim kolektivom Anonimus dovode se u vezu razni sajber napadi, ali je teško dokazati ko zapravo stoji iza njih.
„Anonimus je zajednica hakera koja nema vođstvo, a najčešće se udružuju oko političkih ideja", kaže Milošević.
Preteće poruke ne mogu se sa sigurnošću povezati sa ovom zajednicom, čak i kada se nalog sa kojeg su upućene tako predstavlja, objašnjava.
„Najčešće kreću protiv onih za koje smatraju da su zloupotrebili moć", kaže Džo Tajdi, BBC novinar, specijalizovan za tehnologiju.
- Nove dojave o bombama u Srbiji: Otežan rad više od 130 škola, nastava onlajn
- Šta se desi kada stigne dojava o bombi u avionu tokom leta
- Šta je hibridni rat i da li se vodi protiv Srbije
BBC se obratio Ministarstvu unutrašnjih poslova Srbije u vezi sa pretnjama na Tviteru, ali do objavljivanja teksta odgovor nije stigao.
Prethodnih dana, škole, zdravstvene ustanove, preduzeća, državne ustanove, tržni centri, poslovne zgrade u Srbiji, dobijali su anonimne pretnje o postavljenim bombama.
Sredinom marta, na meti su se našli i letovi Er Srbije, jedne od retkih kompanija koja je nastavila da leti za Rusiju nakon što je Evropa zatvorila vazdušni prostor za ruske avione.
Kontradiverzione jedinice srpske policije su do petka, 20. maja, utvrdile da su sve dojave do sada bile lažne.
Iz predostrožnosti, škole i drugi objekti su ispražnjeni, a nastava je organizovana onlajn.
Predstavnici vlasti tvrde da je reč o „specijalnom ratu protiv Srbije" zbog neuvođenja sankcija Rusiji, koja je pre više od 80 dana pokrenula invaziju na Ukrajinu, ali nisu izneli dokaze za to.
Tužilaštvo za organizovani kriminal se još nije izjasnilo o vrsti krivičnog dela pod koje spadaju dosadašnje dojave o bombama.
Ko su Anonimusi?
Anonimusi se pojavljuju početkom dvehiljaditih - bez lica, ali sa misijom.
Logo koji se povezuje sa ovom grupom predstavlja čoveka sa upitnikom umesto glave, što simbolizuje anonimnost i odsustvo lidera.
„Članovi zajednice sebe smatraju haktivistima - ljudima koji hakuju zarad aktivizma", kaže Milošević iz Šer fondacije.
Međutim, države, institucije i pojedinci koji se nađu na njihovoj meti smatraju ih kriminalcima.
- Hakerski udar na Vladimira Putina
- Povratak hakerske zajednice Anonimus
- Kako je haker ukrao stotine hiljada dinara mojim prijateljima sa Fejsbuka
Anonimus je objedinjujući naziv za „razne hakerske grupe, koje su se ranije intenzivnije okupljale na forumima, kako na površinskom internetu, tako i na dark vebu", kaže stručnjak iz Šer fondacije.
Dark veb je deo interneta koji je skriven od većine korisnika, a uglavnom se koristi za ilegalne poslove kao što su trgovina drogom, oružjem i pornografijom.
Međutim, to takođe znači da članovi mogu da imaju potpuno različite prioritete i da ne postoji samo jedna agenda.
Ljudi koji se predstavljaju kao članovi zajednice nose maske sa likom Gaja Fouksa.
To je stvarna ličnost iz Engleske 17. veka, najpoznatiji član grupe katoličkih zaverenika koji su planirali atentat na protestantskog kralja Džejmsa Prvog.
Vremenom je postao simbol čoveka koji se bori protiv sistema.
Moderna verzija lika Gaja Fouksa, iza koje se kriju oni koji se predstavljaju kao navodni članovi Anonimusa, pojavila se u stripu V kao vendeta (osveta), Alana Mura i Dejvida Lojda.
Možda vas zanima i kako se isključuje internet
Kakve su akcije do sada organizovali?
Nije lako utvrditi šta su zaista dela Anonimusa, ali im se pripisuju razni oblici sajber-napada.
Ova „haktivistička" zajednica nema lice i nema vođstvo.
Njen slogan je „Mi smo legija", što se odnosi na njen navodno veliki broj pripadnika.
Bez ikakve centralizovane komandne strukture, svako može da tvrdi da je deo grupe.
Oni na zub najčešće uzimaju one za koje tvrde da su zloupotrebili moć. Preuzimaju kontrolu nad sajtovima ili ih obaraju, kaže Džo Tajdi, novinar BBC-ja.
Dodaje da Anonimusi tvrde da su se angažovali oko hakovanja ruskih sajtova zbog rata u Ukrajini.
„To je najveća akcija koju sam video do sada, kako u smislu masovnosti, tako i u smislu pričinjene štete", ocenjuje Tajdi.
Prva velika akcija koja im se pripisuje bila je uperena protiv Sajentološke crkve 2008. godine, kada su u DDoS (Distributed Denial of Service) napadima srušili neke od sajtova crkve.
To je vrsta napada u kojima se server zagušuje podacima, zbog čega prestaje da radi.
Na sličan način mogu da padnu sajtovi za onlajn prodaju, ukoliko previše ljudi istovremeno pokušava da kupi neki proizvod.
Pripisuju im se i sajber-napadi na sajtove policije u vezi sa protestima pod sloganom Životi crnaca su važni, zbog smrti Afroamerikanca Džordža Flojda 2020. godine u Americi.
Pre nekoliko godina, grupa Anonimus napala je simpatizere ekstremističke Islamske države na Tviteru.
Objavili su listu Tviter naloga za koje su tvrdili da šire propagandu.
Mnogi nalozi su tada bili suspendovani ili ugašeni kao rezultat akcija grupe.
Osim što su ciljali Tviter naloge, Anonimusi su tada napali i profile na Fejsbuku, blogove i veb lokacije koje su koristili navodne pristalice Islamske države.
Pre 10 godina, veb stranice institucija britanske vlade bile su pod napadom u znak odmazde, kako su naveli, zbog načina na koji se odnose prema Džulijanu Asanžu, osnivaču Vikiliksa.
Vikiliks je objavio razne poverljive dokumente vlada u svetu, među kojima i snimke kako američki vojnici ubijaju 18 civila iz helikoptera u Iraku.
Kasnije te godine, Asanž je bio u pritvoru u Velikoj Britaniji, a potom pušten uz kauciju, nakon što je Švedska izdala međunarodnu poternicu za njim pod optužbom za seksualni napad.
Potom je godinama bio u azilu u ekvadorskoj ambasadi u Londonu da bi izbegao izručenje, a po izlasku iz ambasade ga je uhapsila britanska policija 11. aprila 2019. godine.
Asanž je i dalje u londonskom zatvoru Belmarš gde čeka izručenje Americi na osnovu ranije odluke britanskog suda.
Amerika traži Asanža zbog objavljivanja hiljade poverljivih dokumenata koje je objavio 2010. i 2011. godine.
Koliko je teško stati na put dojavama o bombama i pretnjama na internetu?
Što su zlonamerni hakeri veštiji, to su napadi ozbiljniji, a hvatanje počinilaca teže, kaže Filip Milošević iz Šera.
„Postoje različiti protokoli i tehnologije koji omogućavaju takvu anonimnost na internetu da im je maltene nemoguće ući u trag", dodaje.
U vezi sa prethodnim dojavama o bombama u Srbiji, MUP je saopštio da je do sada identifikovao lokacije 19 mejl adresa sa kojih su stigle preteće poruke o postavljenim bombama.
Sumnja se da iza njih stoje strani državljani, navodi se.
Tajdi kaže da je napadačima lako da sakriju pravu lokaciju sa koje napadaju, zato što koriste VPN - virtuelnu privatnu mrežu - koja maskira tragove.
„Zbog toga se retko dešava da hakeri budu uhvaćeni", navodi.
Milošević smatra da „srpska policija gotovo sigurno ne može sama da otkrije ko šalje dojave o bombama".
„U saradnji sa partnerima iz inostranstva možda i može, ali je pitanje da li je ovaj slučaj vredan angažovanja tolikih resursa, jer se ovakve stvari često dešavaju u svetu", dodaje.
Lažne dojave su slali i pojedini građani Srbije, zbog čega je procesuirano osam ljudi - dvoje je uhapšeno, a protiv šest maloletnika podnete su krivične prijave, saopšteno je iz MUP-a.
Možda vas zanima i šta je dark veb
Pratite nas na Fejsbuku,Tweets by bbcnasrpskom i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
17. 12. 2024.
Policiji bi bolje bilo da hapsi političare ogrezle u tenderašenju i ''nabavkama''.
Dule čitalac