„Srbija protiv nasilja“: Deveti protest u Beogradu, šetnja do televizije Pink, skupovi nastavljeni i u drugim gradovima

Deveti put od početka maja ljudi izlaze na ulice Beograda i drugih gradova u Srbiji kako bi izrazili negodovanje zbog porasta nasilja, pogotovo posle dva masovna ubistva na teritoriji glavnog grada u samo dva dana kada je stradalo 18 ljudi, uglavnom dece i mladih.

Posle okupljanja ispred Skupštine Srbije u glavnom gradu, demonstranti, predvođeni delom opozicije, uputili su se ga zgradi televizije Pink.

Na protestima pod sloganom „Srbija protiv nasilja,“ opozicija traži promene u vladi i uopšte odlučnije postupanje državnih organa u rešavanju najvećih društvenih problema, pre svega porasta nasilja u društvu.

Televizija Pink jedna je od medijskih kuća koju opozicija i učesnici protesta optužuju za zloupotrebu nacionalne frekvencije i promociju nasilja u informativnom i zabavnom programu.

Okupljenima se na početku protesta ispred Narodne skupštine obratila glumica Bojana Novaković koja je poručila da zbog situacije u zemlji „sve mora da stane“.

Govorila je i studentkinja Fakulteta političkih nauka Emilija Milenković koja je upitala „kada ćemo da shvatimo šta je demokratija i kada ćemo da naučimo iz sopstvene istorije?“

„Odgovor je logičan – to će se desiti kada mi, mladi, izađemo na ulicu“, poručila je Milenković sa govornice.

Njena koleginica sa fakulteta, 19-godišnja Lucija Veljović kaže za BBC na srpskom da je na protest izašla zbog nepravde.

„Više nemam više energije da trpim, došlo je do granice neizdržljivosti“, kaže ona.

Kada su demonstranti stigli do Pinka, dočekala ih je velika zastava Srbije kojom je zgrada televizije prekrivena. Ispred same zgrade je bilo više desetina pripadnika privatnog obezbeđenja.

Uz zvuk pištaljki, mogli su se čuti i povici „Lopovi“, „Robija“ i „Nećemo rijaliti“.

Ka zgradi povremeno poleti i poneka rolna toalet papira, javlja BBC reporter.

„Došli smo da iskažemo nezadovoljstvo time kako jedna televizija sa nacionalnom frekvencijom radi i čime se bavi, umesto da se bavi nekim stvarima koje su važne za život nas građana. Ovo sve sto se desilo je posledica ovakvog načina vođenja medija koji je nikakav“, kaže Đorđe Reljić, jedan od učesnika protesta, za BBC na srpskom.

Jedan od zahteva protesta je oduzimanje nacionalne frekvencije ovoj televiziji, kao i ukidanje rijaliti programa koje proizvodi.

Protest je završen ispred televizije Pink mirno i bez incidenata.

U isto vreme, ljudi su se okupili i na protestima u manjim gradovima – danas su demonstranti u Zrenjaninu blokirali izlaz i ulaz u grad, šetnje je bilo i u Leskovcu posle pljuska, šetalo se i u Kraljevu, Kragujevcu, Šapcu, Jagodini, dok je u Nišu zbog lošeg vremena šetnja odložena.

Iz opozicije su prethodno najavili radikalizaciju ukoliko se zahtevi ne ispune, pa je ovog vikenda protest izgledao nešto drugačije – u petak je blokiran autoput E-75 kod Beograda i Novog Sada.

Opozicija iz nedelje u nedelju kritikuje vlast da je godinama doprinosila stvaranju ambijenta u društvu koji je doveo do porasta nasilja, što predsednik Srbije Aleksandar Vučić i njegovi saradnici poriču i uzvraćaju da je upravo opozicija ta koja poziva na nasilje i da je „zloupotrebila tragedije u političke svrhe“.

Vučić je pozvao opoziciju na razgovor, što ona odbija, a nagovestio je i održavanje vanrednih parlamentarnih izbora do kraja godine.

Opozicija na izbore za sada ne pristaje i traži najpre ispunjenje svih zahteva protesta, što Vučić kategorički odbija.

Vučić i njegova partija Srpska napredna stranka na vlasti su od 2012. godine i imaju sve poluge moći u svojim rukama.

• Hoće li Srbija na prevremene parlamentarne izbore, Vučić kaže da je „to jasno“
• Šta je REM i zašto su nacionalne frekvencije u Srbiji važne
• Podele, suze i jedna gitara: Tragedija u školi „Vladislav Ribnikar“ iz ugla roditelja, mesec dana kasnije

Ovo su do sada najmasovnije demonstracije protiv Vučića i njegove vlasti.

Najmasovniji bili su u Beogradu, ali su se održavali i u gradovima širom Srbije – izašlo se na ulice i u Novom Sadu, Nišu, Kragujevcu, Kraljevu, Leskovcu, Pirotu, Vranju, Subotici, Zrenjaninu i Šapcu, Zaječaru.

Iz opozicije su saopštili da su ove nedelje protesti održani u više od 30 gradova.

Kako je protekla blokada autoputa u petak?

Za razliku od prethodnih blokada kada su kolone demonstranata zaustavljale saobraćaj, ovog puta su učesnici za blokadu koristili automobile.

Protestna, usporena vožnja počela je oko 16 časova od dve naplatne rampe nadomak Beograda, kod Šimanovaca iz pravca Novog Sada i Vrčina iz pravca Niša, a dve kolone susrele su se kod Sava Centra.

Nešto posle 18 časova predstavnici opozicije i građani blokirali su i autoput u Novom Sadu, od Temerinske petlje.

Blokade su završene oko 20 časova.

„Mislim da se blokadama može postići mnogo više nego šetnjom ali da treba još ljudi da se uključi. Šetam, i tu sam uvek protiv nasilja“, kaže Branislava iz Beograda, jedna od učesnica blokade.

Opozicioni narodni poslanik Radomir Lazović kaže za BBC na srpskom da je blokada bila uvod u protest najavljen za subotu 1. jula.

„Ovo je poruka da ne odustajemo. Ovo je vid građanske neposlušnosti koji smo najavljivali i koje ćemo primenjivati dok se ne ispune zahtevi, a onda možemo ući u političko razrešenje“, kaže narodni poslanik Radomir Lazović tokom blokade autoputa za BBC na srpskom.

U blokadi u Beogradu učestvovalo je nekoliko desetina automobila, uglavnom predvođenih opozicionim liderima.

Koji su zahtevi protesta?

Demonstranti traže odgovornost vlasti zbog, kako navode, dugogodišnjeg stvaranja ambijenta koji je doveo do porasta nasilja u zemlji.

Zahtevaju smenu ministra unutrašnjih poslova Bratislava Gašića i šefa Bezbednosno-informativne agencije Aleksandra Vulina.

Traži se i smena rukovodstva Javnog servisa Radio-televizije Srbije, svih članova Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM), ukidanje rijaliti programa i emisija koje promovišu nemoral i nasilje na televizijama sa nacionalnim frekvencijama, zabrana štampanih medija koji sadržajem promovišu nasilje, agresiju i krše novinarski kodeks.

Zahteva se i oduzimanje nacionalne frekvencije televizijama Pinku i Hepiju zbog, navode, kršenja zakona i promocije nasilja, agresije i nemorala.

Više o nacionalnim frekvencijama i televizijama u Srbiji pročitajte ovde.

Zašto se protest zove „Srbija protiv nasilja“?

Početkom maja ove godine, u samo dva dana, na teritoriji Beograda dogodile su se dva masovna ubistva koja su potresla i šokirala Srbiju.

Najpre je 13-godišnji dečak, prema policijskoj istrazi, upao u svoju školu u centru Beograda i ubio devetoro đaka i čuvara i ranio još šestoro dece i nastavnicu istorije.

Jedna od teško ranjenih devojčica je potom preminula, čime se broj žrtava popeo na deset.

Samo dan kasnije, u beogradskoj prigradskoj opštini Mladenovac, osumnjičeni 21-godišnjak iz automatske puške je, kako navodi policija, ubio osmoro i ranio 12, mahom mladih ljudi.

• Podele, suze i jedna gitara: Tragedija u školi „Vladislav Ribnikar“ iz ugla roditelja, mesec dana kasnije
• Dubona i Malo Orašje: Ćutanje i utisak meštana da se „cela situacija stavlja u zapećak“

Oba zločina, pogotovo nezapamćena tragedija u školi u strogom centru Beograda, duboko su uznemirila ljude, a potom su počeli protesti nazvani „Srbija protiv nasilja“.

Dok je opozicija govorila da protesti nisu politički, vlast je tvrdila upravo suprotno, naglašavajući da su zahtevi demonstranata upravo politički.

Vučić je u više navrata rekao da u zahtevima sa protesta ne postoji nijedan koji se tiče dece.

„Nijedan zahtev se ne tiče prava i položaja naše dece, nastavnika ili bilo koje društvene grupe osim njih političara i jednog tajkuna. To vidite kroz svaki zahtev“, kaže Vučić.

On i drugi predstavnici vlasti i SNS pozivaju na „jedinstvo“, navodeći da je ono „potrebnije nego bilo kada“, ali nazivaju opoziciju i njene pristalice „lešinarima“ jer na ulicama nisu zbog tragedija i suzbijanja nasilja, već da bi došli na vlast.

Vučić je u više navrata rekao da se „na vlast dolazi isključivo na izborima, a ne preko ulice i nasiljem“.

Posle nekoliko masovnih opozicionih protesta, Vučić je krajem maja organizovao miting u Beogradu, najavljujući ga kao „najmasovniji u istoriji Srbije“.

Na mitingu, održanom po kiši, poručio je da odlazi sa mesta predsednika SNS i da osniva Narodni pokret.

• Vučić otišao sa čela Srpske napredne stranke, osniva narodni pokret
• Vučićev narodni pokret za državu – šta se može očekivati
• Šta je REM i zašto su nacionalne frekvencije u Srbiji važne
• Da li će i Srbija zabraniti rijaliti preko dana
• Ko su vlasnici nacionalnih TV frekvencija

Pratite nas na Fejsbuku, i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk